Rumunija
Sažvaćak
by Jone, 2001-2006.

Prevoz tamo&'vamo

Bus do tamo&'vamo

Glavni transportni centar za Temišvar nikad nije bio Beograd već Pančevo: sa tamošnjeg buvljaka su kretali brojni švercerski autobusi za Rumuniju. Cena je bila vrlo povoljna: 15 leja (1 evro = 3,6 leja, 2006. godine). Ka Temišvaru su polasci bili između 8 i 10h ujutro, a iz Temišvara za Beograd između 21 i 23h po rumunskom vremenu. (U Beograd se stizalo između 5 i 6h ujutro.) Busevi su uglavnom bili "pilićari" zrenjaninskih i drugih vojvođanskih prevoznika, ali je bilo i odličnih, luksuznih autobusa rumunskih prevoznika. Za bicikle se nije naplaćivala nikakva doplata (i zašto bi, kad su ostali "putnici" tovarili tri puta više robe ;) No od uvođnja viza situacija se verovano promenila jer je promet drastično opao - treba se raspitati u Pančevu.

Voz do tamo & 'vamo

Voz Beograd-Temišvar-Bukurešt kreće svakog dana u 15:45h po našem vremenu. U Temišvar stiže u 20:45h po našem, odnosno u 21:45h po rumunskom vremenu. Tamo mu dodaju još vagona a onda nastavlja do Bukurešta. Karta u jednom pravcu od Beograda do Temišvara u drugoj klasi košta 10 evra a najverovatnije ćete posle granice morati da rumunskim kondukterima doplatite još 2,5 evra za rezervaciju sedišta (iako ste je sa cenom karte platili u Beogradu, iako će voz biti skoro prazan). Polazak iz Temišvara za Beograd je u 06:30h po rumunskom vremenu, dolazak u Bg je u 9h po našem vremenu. Navodno postoji još jedan polazak za Beograd, izmešu 20:30 i 21h po rumunskom vremenu.

Za bicikle slede pregovori - kondukter će se verovatno posle malo glume i "uvređenog iznenađenja" zbog niske ponuđene sume zadovoljiti sa 1-2 evra po biciklu.

Prevoz po Rumuniji

Vozom po Rumuniji

Železnička mreža je u Rumuniji veoma razvijena (mnogo više nego naša), vozova i linija ima mnogo, a cene su niže nego kod nas. Sajt rumunske železnice ( www.cfr.ro/default_engleza.htm ) je izvrsno urađen i na njemu ćete osim cena i vremena polaska i dolaska naći i ostale detalje (klasa i sastav voza, usputne stanice, itd) o relaciji koja vas zanima. Možete i da naznačite imena dva mesta između kojih želite da putujete - ako ne postoji direktna linija biće generisana lista presedanja sa svim linijama koje možete da koristite, vremenima za presedanje, i ukupnom cenom vožnje.

Tipovi vozova

Transport bicikala u vozu

Nije mi poznato da u bilo kom rumunskom vozu postoji poseban prostor za transport bicikala (bar je tako bilo do 2005.) Na mnogim linijama postoje posebni vagoni za poštu ili teret, ali kako to obično biva nikad nisu u onom vozu koji odgovara u pogledu vremena. Preostaje ubacivanje bicikala u putničke vagone i cenjkanje oko njih sa kondukterima. To obično funkcioniše bez većih problema (naravno, za 2 do 3 bicikla; najveći broj koji smo mi transportovali u jednom vagonu bio je 4). Koliko treba staviti u džep kondukteru? Za vožnje do par stotina km trebalo bi da bude dovoljno 1-1,5 evra po biciklu, za veće kilometraže verovatno će se zadovoljiti sa 2-3 evra po biciklu. Ne zaboravite: ovo su cene do kojih se dolazi posle predstave i prenemaganja u kome morate da odigrate svoju ulogu isto onako savesno koliko će kondukter odigrati svoju:

- faza 1: on izražava svoje duboko zaprepašćenje, zgražavanje i razočarenje zbog vaše drskosti da bicikl  
  unesete u putnički vagon, zatim vam saopšava vam da ćete na prvoj stanici morate da siđete
- faza 2: vi pominjete večno i neraskidivo prijateljstvo rumunskog i srpskog (slovenačkog, ili drugog prikladnog)
  naroda, pitate možete li da ga častite pićem, izvadite par šuškavih NRL (Nigde Registrovani Leji) i pokušate da
  mu ih tutnete u džep
- faza 3: on se uvređeno smeška zbog malog ponuđenog iznosa, ponovo je razočaran pravcem u kome se kreće
  čovečanstvo
- faza 4: dodate još malo, koliko da mu povratite veru u ljudski rod, i to je to.

Cene, primeri
- Beograd-Temišvar: 10 evra po osobi. Osim toga još i 2,5 evra za rezervaciju prethodno već rezervisanog mesta
  koji se plaćaju (a možda i ne) rumunskim kondukterima, posle prelaska granice
- Simeria-Temišvar (180km): 8 leja po osobi + 4 leja kondukteru za 4 bicikla
- Banja Herkulana - Temišvar (180km): 9,5 leja
- Sinaja - Gheorgheni (210km): 18,3 leja po osobi (bez rezervacije) + 10 leja kondukteru za dva bicikla
- Kluž-Napoka (Cluj-Napoca) - Temišvar (330km): 29 leja po osobi (sa rezervacijom) + 20 leja kondukteru za
  dva bicikla.

Autobusom po Rumuniji

Autobusi na dužim linijama su vrlo dobri ili bar pristojni, samo na kratkim lokalnim linijama između obližnjih mesta može se još naleteti na krntije kakvim su se nekada vozili u ovoj zemlji. Cena prevoza je veća nego za voz ali još uvek sasvim pristojna: za put od Temišvara do Sibiua (280km) 2004. godine platili smo 22 leja ili 6,5 evra po osobi (ovo je bila cena u autobusu; da smo karte kupili na stanici bile bi za 1 evro skuplje) a doplatili smo još po 10 leja (2,7 evra) za svaki bicikl. Ukupno: malo više od 9 evra po osobi. U cenu je bilo uračunato i non-stop slušanje bisera novokomponovanog rumunskog folka, kod koga je karakteristično to da i uz najbolju volju ne može da se ustanovi razlika između pojedinih melodija.

• na vrh strane

Putevi

U proseku su nešto bolji nego kod nas. Naravno, i tamo će se naći dovoljno iskrpljenih deonica, ali za svakoga ko je navikao na domaće puteve rumunski će biti prijatno iznenađenje. Putevi su veoma dobro obeleženi: bukvalno svaka malo oštrija krivina je obeležena znakom, na mostovima stoje table sa imenom vode koja se prelazi čak i ako je u pitanju samo potočić, itd.

Jedno vrlo korisno austrougarsko nasleđe, za kakvim ovde možemo samo da žalimo: kilometar-kamenovi, postavljeni pored puta baš na svakom kilometru, kako im i ime sugeriše. Bele su boje sa crvenim vrhovima, a ima ih ne samo na svakom asfaltnom putu nego često i na makadamskim putevima. Na strani okrenutoj ka nama stajaće ime poslednjeg mesta koje smo prošli i rastojanje od njega, a na suprotnoj strani ime prvog sledećeg mesta i rastojanje do njega. Stoga će gledanja u kartu biti mnogo manje.

Sigurnost

Na četiri dosadašnja putovanja biciklom po Rumuniji prešao sam ukupno oko 1500km, i verovatno još otprilike toliko u vozu ili autobusu. Osim jednog naivnog pokušaja džeparenja u gradu Brašovu (jedan od glavnih turističkih centara Rumunije, radnja na centralnoj štrafti, i štrafta i radnja nabijene turistima...) nije bilo ni jednog drugog neprijatnog događaja. Takođe nije bilo ni jedne prilike u kojoj bih se osetio ugroženim ili situacije koja bi se činila potencijalno opasnom. Rezime: Marfijev zakon uvek vreba, ali po mom dosadašnjem iskustvu Rumunija je bezbedna zemlja. U gradovima naravno treba obratiti više pažnje, ali biće dovoljna ista doza opreznosti i razuma koju primenjujemo i u Beogradu (gde svakako ne ostavljamo nezaključane bicikle na ulici i van dometa oka&skoka, i gde u autobusu novčanik sigurno držimo na sigurnom mestu... ovaj, zar ne?).

Bukurešt treba izdvojiti - manje je bezbedan od ostatka Rumunije, no ni to ne znači da tamo treba očekivati teror na ulicama. Ne treba odlaziti u solo-lutanja po zabačenim delovima, noćna iskustva treba ograničiti na prometnije delove grada, ne treba biti rasejan već gledati šta se dešava okolo, i to bi trebalo da bude dovoljno za bezbednu posetu i ovom gradu. Problem u Bukureštu su uglavnom "plemena" dece-beskućnka koja lutaju unaokolo i ponekad će pokušati da usamljenom šetaču istrgnu torbu ili ranac. Među drugim "specijalitetima" za turiste u ovom gradu vredi navesti lažne policajce: osoba koja se tako predstavi zatražiće da joj pokažete pasoš a potom i novac, za koji će onda "utvrditi" da je lažan i izjaviti da mora da ga konfiskuje. Rešenje: odbiti da se pokažu i pasoš i novac pre nego što vidite policijsku legitimaciju; ako ni tada niste sigurni tražite da zajedno odete do prve policijske stanice (naravno, samo blizu, samo na prometnoj ulici i samo u društvu vaših saputnika).

Sporazumevanje

Rumuni su vrlo prijatni ljudi, mada obično pomalo povučeni i stidljivi pri prvom kontaktnu. Neće se često desiti da vam prvi priđu, ali će se ljubazno potruditi da odgovore na svaku molbu i pitanje. Strane jezike slabo govore, no sam rumunski je romanski jezik, odnosno jezik latinskog porekla (smatra se čak da je struktura latinskog jezika najviše očuvana upravo u rumunskom). Zato, ako volite jezike pa osim engleskog znate i poneku reč fransuskog, italijanskog ili španskog (izbledeli fragmenti latinskog iz gimnazijskih dana ovde će sijati punim sjajem, mada će i diploma iz rešavanja ukrštenih reči biti više nego dobrodošla), boravak u Rumuniji je zabava svoje vrste: skoro svaki natpis na ulici, u prodavnici, na putu... se može rastumačiti ako se dobro zagledate i odbacite pomisao da ga nećete razumeti. Ova igra će vas sjajno zabavljati tokom čitavog puta ali će biti i vrlo korisna: brzo ćete naučiti da tumačite vozni red na nekoj stanici, da se snađete u muzeju ili na pijaci, da rastumačite komplikovanije putokazne table...

No da biste u zabačenijim predelima bili sigurni da ćete u slučaju potrebe umeti da se raspitate za put i da odgonetnete objašnjenje koje ćete dobiti, dobro je imati rečnik. Džepni rumunsko-engleski i englesko-rumunski rečnici se mogu naći u većim mestima, nisu preterano skupi, a kod kuće će predstavljati i lepu i korisnu uspomenu sa putovanja. (Zbirka rečnika koji su kupljeni na putovanjima jednog dana će u polici sa knjigama predstavljati posebnu vrednost - stoga nikada ne treba propustiiti da se kući donese ovakav suvenir.) I u Beogradu se mogu naći sprsko-rumunski rečnici a i situacioni priručnici. Ovakvi priručnici se mogu naći i u boljim gradskim knjižarama u Rumuniji; mi smo ih videli u Sibiu, Brašovu, Temišvaru... No male džepne rečnike zgodne za nošenje verovatno ćemo naći samo u Rumuniji, i biće to najverovatnije rumunsko-engleska i englesko- rumunska varijanta. Ja sam kupio "Random House Webster's Mic Dictionar Englez - Roman
		(Preporučeni) džepni rečnici kupljeni u Rumuniji, postavljeni uz teglu sa domaćom turšijom. Poznato je da savršeno ukiseljeni savršeni krastavčići imaju dimenzije 85-90mm, tako da se na osnovu toga može steći slika o veličini rečnika. Rečnike ćete lako prepoznati na osnovu ove slike i turšije koju treba poneti na put - kad kupite rečnike, krastavčiće možete pojesti (obratiti pažnju da se ne postupa obrnuto).

Mape i informacije za cikloturiste

Postoji dobra biciklistička mapa Rumunije na kojoj su crvenom bojom označeni putevi po kojima se može voziti i drumskim biciklima, a zelenom bojom putevi za koje je potrebno imati mauntin bajkove.

Karta se teško nalazi u prodaji pa je najbolje obratiti se autoru koji će znati gde se tačno može nabaviti (ja sam je dobio od njega):

Thomas Froitzheim
info@BikeRomania.de

Tomas je jedan od najpoznatijih nemačkih cikloturera, izrada ciklo-karata i vodiča mu je profesija, a mnogo je uradio i na promociji Rumunije kao cikloturing destinacije. Na njegovom sajtu Bike Romania postoji obilje informacija vezanih za putovanje biciklima po toj zemlji.

Vodeće biciklističko udruženje u Rumuniji je CCN (office@ccn.ro , http://www.ccn.ro) sa sedištem u gradu Cluj-Napoka (Kluž-Napoka, jedan od najvećih gradova na severu zemlje).

Vodiči: svakako nezaobilazni Lonely Planet, ali je odličan i Rough Guide. Bez isčitavanja vodiča nema smisla kretati na duži put u Rumuniju (osim ako se ne ide sa nekim ko tu zemlju dobro poznaje), inače ćemo propustiti da vidimo mnoga zanimljiva mesta. S obzirom na to da su na biciklu kilogrami i prostor bitni, mogu se poneti samo fotokopije bitnih strana koje potom možemo redom odbacivati kako prestaju da budu aktuelne.

Cene

Cene u prodavnicama su nešto niže nego kod nas - nešto je za dlaku skuplje, nešto za dve dlake jeftinije. Izbor je dobar, može se naći sve što i u našim privatnim mini marketima. U restoranima se krka za osetno manje para nego ovde - za par evra se već može dobiti sasvim pristojan ručak. Lep je običaj da pivo u kafančetu ili restoranu obično košta samo malo više nego u prodavnici. Prevoz je nešto jeftiniji nego kod nas, posebno vozovi..

• na vrh strane

DRUM 1 (Požarevac - Đerdap - Târgu Jiu - Retezat)
avgust 2001.

Požarevac - Golubac - Donji Milanovac - Đerdap - Turnu Severin - Târgu Jiu - Petroşani - Ohaba de sub Piatră - Retezat - Haţeg - Simeria (420km)

Ispod su podaci koji vam mogu koristiti ako planirate putovanje gornjom trasom. A ako želite da znate kako je čitav put zaista izgledao, pogledajte priču "DRUM 1".

•  mapa (120Kb)
  
  
• Požarevac - Golubac - Donji Milanovac - Karataš (163km)
  Za ovaj deo pogledati:
  - Plava svila, zeleni somot - sažvaćak
  - Istočno tamovamovanje - sažvaćak
  
  
• Karataš - Đerdap - Turnu Severin - Târgu Jiu - Petroşani - Ohaba de sub Piatra (192km)
• Ohaba de sub Piatra - cabana Cârnic Cascadă - cabana Pietrele (Retezat) (22km)
• Ohaba de sub Piatră - Haţeg - Simeria (41km)
• Planinarenje u Nacionalnom parku Retezat

• nazad na indeks za DRUM 1

• nazad na indeks za DRUM 1

• nazad na indeks za DRUM 1

DRUM 2 i DRUM 3 (rumunskom stranom Dunava)

Ispod su podaci koji vam mogu koristiti ako planirate putovanje jednom og ovih trasa. A ako želite da znate kako su putovanja zaista izgledala, pogledajte priče "DRUM 2" i "DRUM 3".

• Kladovo - Đerdap - Oršova (26km)
• Oršova - Baile Herculane (banja Herkulana) - Oršova (40-45km)
• Oršova - manastir Sveta Ana - Oršova (8km)
• Oršova - Svinica - Koronini - Stara Moldova (109km)
• Stara Moldova - Požeženo - Najdaš - Kaluđerovo - Bela Crkva (39km)

• nazad na indeks za DRUM 2/3

• nazad na indeks za DRUM 2/3

• nazad na indeks za DRUM 2/3

Oršova - Svinica - Koronini - Stara Moldova (109km)
put	km	detalji
Saobraćaj od Oršove nadalje je vrlo umeren pa slab i sve slabiji kako se odmiče uzvodno. Asfalt je dobar ili solidan.	0	Oršova, raskrsnica Temišvar - Moldova. Ubrzo počinje strm uspon (10%).
	2,3	odavde je uspon nešto blaži (8%)
	2,8	Kraj uspona, početak spusta (8%). Desno iznad puta je livada koja bi mogla da posluži za kampovanje.
	~5,6	Kraj strmijeg dela spusta; odavde do Dunava sledi blaga nizbrdica (6-7%).
	6,9	selo Ešelnica (Eşelniţa), crkva. Malo pre sela prolazi se raskrsnica na kojoj treba skrenuti levo. Tu postoji tabla na kojoj je taj smer označen kao glavni put, ovako:
	~ 8	izlazak na Dunav
	~ 8,5	policijski ček-point (kontrola dokumenata)
	10,8	livada ispod puta, zgodno mesto za kamp
	12,6	Pansion "Stela Dunarei" - dvorkrevetne sobe, spavanje sa doručkom.
	~14,8	tačka na kojoj put prolazi najbliže Trajanovoj tabli (nalazi se na našoj strani obale)
	17,8	Veliki Kazan, ušće reke Mrakonie (Mraconia). Ovde se nalazi i veliki, u stenu uklesani lik poslednjeg dačanskog kralja, Dećebala (Decebal).
	18,2	manastir Mrakonia, levo pored puta
	22,5	ulazak u selo Dubova, početak uspona (7%)
	24,7	Kraj uspona, kafana na vrhu sela. Odavde se može posetiti pećina Ponikova (Gura Ponicovei). U blizini kafane se nalazi tabla sa detaljima: pećina prolazi kroz brdo Ćukarul Mare (Ciucarul Mare) i izlazi na Dunav u Velikom Kazanu. Duga je 1666m a visoka do 26m. Od aprila do avgusta dom je koloniji od oko 1500 ptica a od oktobra do aprila predstavlja spavaonicu za slepe miševe koji se tada nalaze u hibernaciji. Ulaz sa dunavske strane može se posetiti u svako doba godine. Potrebna oprema: čizme i kabanica, šlem i svetiljka. Posete se organizuju za grupe (minimalno dve, maksimalno deset osoba). Trajanje: 2-3h. Kontakt: speleološki institut "Emil Rakoviţa" (Emil Rakovica), 021-211-3874 i 021-212-8951.
	~26,0	počinje kraći uspon iza sela Dubova (6-7%)
	26,8	Kraj uspona, početak nizbrdice. U kanjonu levo ispod puta nalazi se pećina Ponikova (tabla).
Saobraćaj slab. Ovde počinje deonica sa lošijim (grubim) asfaltom i rupama.	~27,4	izlazak na Dunav (nadvožnjak), kraj nizbrdice
	29,6	zgodno mesto za kamp - livada ispod puta, na strani reke (tu smo spavali u novembru 2001.)
	33,6	Desno se odvaja makadamski put za selo Ajbental (Eibenthal). (Odmah potom se prolazi preko jednog nadvožnjaka.)
	35,7	odvajanje (drugog) puta za Ajbental i Novu Baju (Baia Noua)
	40	uređen izvor pitke vode "Maria Amenajat", sa desne strane puta
Odvade je asfalt nešto bolji (tačnije: i dalje ima rupa, ali je ono između njih solidno),Posle Svinice treba preći još par km sa lošijim asfaltom ali kvalitet se popravlja kako kilometri odmiču. Saobraćaj je slab.	44,7	Tri Kule: ostaci tvrđave koji vire iz vode
	48,3	Desno se odvaja asfaltni put ka centru obližnjeg sela Svinica.
	49,1	Srpsko selo Svinica, centar (Dom kulture, kafana i prodavnica). Centar se nalazi u brdu iznad Dunava pa se do njega treba popeti strmom ulicom. Meštani su naravno prijateljski raspoloženi, a ako naletite na Jovana Jovanovića, predsednika oštine koji se uvek muva u blizini, verovatno će se desiti da budete pozvani na konak u opštinsku zgradicu.
	50,6	Ponovo na magistrali (do tamo se spušta drugom uličicom, tako da nije potrebno vraćati se nazad ulicom kojom se došlo do centra). Četrdesetak metara dalje levo se odvaja kratki zemljani putić koji vodi do obale Dunava i ostataka stare sviničke crkve (mesto snažne atmosfere, ne treba propustiti posetu). Zidovi koji vire iz vode nalaze se tačno na na 996. kilometru toka Dunava (kilometraža se računa od ušća), o čemu svedoči obližnja tabla.
	~55	Pri kraju 54. kilometra uočičemo tablu koja označava 1000. kilometar toka Dunava.
	56,4	Put prelazi preko kraćeg nadvožnjaka, desno se nalazi jezerce (bara) sa trskom, a u brdu na toj istoj strani se iza jedne velike kuće vide drveni bungalovi - prilika za smeštaj, ako bude potrebno. Cena za bungalov sa dva kreveta: 10 leja.
	69,2	rudnik Kozla
	72	Nadomak obale iz vode Dunava viri zid sa prozorom - ostatak jednog od starih rečnih utvrđenja. Dva-tri km pre ovog mesta prolazi se rudnik Kozla, socrealističko iskustvo sa oronulim ogromnim mašinskih halama i nekoliko višespratnica sa radničkim stanovima (pomalo bizaran prizor jer ovde ne postoji naselje u pravom smislu reči).
Od ovog sela je asfalt vrlo dobar, saobraćaj slab.	74,2	Selo Berzaska, raskrsnica. Desno se ide u Nacionalni park "Porţile de Fier" ("Gvozdena vrata", izgovara se kao "porcile de fier"). Na toj strani se nalazi i informativni centar parka.
Odličan (nov) asfat.	79	selo Ljubcova
Star ali vrlo dobar asfalt (doduše malo hrapav).	82	Raskrsnica na kojoj se desno odvaja dobar asfalt ka 4km udaljenoj Sićevici, a za Moldovu treba nastaviti pravo.
Ovaj deo vodi ispod litica pa su na njemu odroni česti. Zato se asfalt smenjuje sa makadamom ok kvaliteta (mada sa dosta rupa koje zahtevaju "slalom" vožnju).	85-86
Asfalt je opet vrlo dobar.	91,1	restoran "Deian & Deda"
	93,7	Desno iznad puta se u steni nalazi velika uklesana ploča sa natpisom "Ferencz Joszef I".
Nova deonica sa odronima i mešovitom asfaltno-makadamskom podlogom.	94-96
Asfalt vrlo dobar i odličan, saobraćaj slab.	96,1	Uređen izvor desno pored puta. Iznad su zanimljiva špilja i mali vodopad. Ispred špilje su postavljene drvene klupe i sto - odlično mesto za predah ili ručak.
	99	Selo Koronini. Poslednji kilometri pre Koroninija su jedna od najlepših deonica na rumunskom putu uz Dunav. Vrlo dobar put, na levoj strani rečna pučina ukrašena pogledom na golubačku tvrđavu, desno litice - sve zajedno često liči na Azurnu obalu.
	99,7	uređen izvor desno, na izlazu iz Koroninija
	99,9	desno se odvaja put za Sf. Elenu (5km)
počinje lošiji asfalt (ustvari nešto što liči na betonske kocke)	100,7
	100,9	restoran i benzinska pumpa
Dobar asfalt, saobraćaj nešto jači.	104,3	Raskrsnica na kojoj se polulevo ide za Novu Moldovu (2km), Staru Moldovu i Oravicu a desno za centar Nove Moldove. Treba nastaviti polulevo.
	107-109	Stara Moldova. U ovoj varošici takođe ima puno Srba, pa je sporazumevanje lako. Odavde jednom dnevno (rano popodne) kreće skela ka Velikom Gradištu. Cena karte: 20 leja + 2 leja takse (kao, nekakvo osiguranje). Skupo, uzimajući u obzir druge cene u Rumuniji. Nije skupo ako se uporedi sa senom naše skele koja vozi iz Banatske palanke do Rama, jer uzvodna vožnja Moldova-Gradište traje čitavih sat i po (nizvodno, od Gradišta do Moldove, verovatno trećinu tog vremena). Jedne nedelje saobraća naš a druge rumunski brod. (Gle slučaja: naš pripada istom privatnom prevozniku kao i skela na Ramu ;) Kad voze naši samo je jedna vožnja dnevno. Povratak iz Moldove je u 14h po rumunskom vremenu (13h po našem). Kad je "rumunska" nedelja dve su vožnje dnevno, ali je poslednji polazak iz Moldove opet u 14h po rumvremenu. Rekli su nam da je rumuski brod sporiji - čudno, s obzirom na to da je ipak brod, nasuprot našem plovilu koje je praktično skela. Na palubi te naše skele ima dovoljno mesta za bicikle. A rumunski brodić je nekakvo naizgled turističko korito u lošem stanju, uzano, sa klupama za sedenje unutra i bez mnogo palube, pa je za bicikle verovatno malo tesno. No za dva-tri bicikla bi se sigurno našlo mesta. Karta se ne mora se platiti u lejima, mogu to biti i dinari, evropljani ili neka kombinacija. Ali pazi sad: pušači i oni koji su raspoloženi za trgovinu izgleda da mogu da povrate te pare i da još i zarade: na rumunskoj strani postoji Duty Free u kome su cigarete skoro duplo jeftinije nego kod nas: kako su nam rekli, boks "Dunhill"-a je oko 8,5 evra a mogu se preneti dva boksa po osobi. (Mi smo to saznali tek kad se naš Sojuz udaljavao od obale i kad su astronauti počeli sa prepakivanjem cigareta.) Ako je razlika u ceni 5-6 evra po boksu, pa puta četiri boksa, stižemo do 80 leja, koliko smo razmenili na ulasku u Rumuniju. Prilično liči na prepetuum mobile :)

• nazad na indeks za DRUM 2/3

• nazad na indeks za DRUM 2/3

KATRAN tura (Karpati i Transilvanija)
avgust 2004.

Sigišoara - Sibiu - jezero Vidaru - Fagaraš - Bran - Brašov - Sinaja - Bučeđ (Bucegi) - Georgeni - Laku Rošu (Lacul Rosu) - klisura Bikaz (Bicaz) - Vatra Dornei - Kluž-Napoka (Cluj-Napoca) - (1000km)

Ispod su podaci koji vam mogu koristiti ako planirate putovanje gornjom trasom. A ako želite da znate kako je čitav put zaista izgledao, pogledajte priču "KATRAN tura".

Mape:
•  mapa 1: satelitski snimak sa kompletnom maršrutom (136Kb)
•  mapa 2: reljefna mapa sa kompletnom maršrutom (106Kb)
•  mapa 3: Sibiu - Vidraru - Fagaraš - Brašov - Sinaja (146Kb)
•  mapa 4: Georgeni - jez. Bikaz - Vatra Dornei - prevoj Prislop (130Kb)


Etape:
• Beograd - Temišvar - Sibiu - Sigišoara (600km)
• Sigišoara - Mediaš (Mediaş) - Baile Ocna Sibiului - Sibiu (146km)
• Sibiu - etno park Astra - Talmaciu - Perişani - Salatrucu - jezero Vidraru (118km)
• Vidraru - jezero Bâlea (Fagaraške planine) (55km)
• planinarenje na Fagarašu
• jezero Bâlea - man Simbata - Râşnov - Poiana Braşov - Braşov (168km)
• Braşov - Predeal - Buşteni - Bucegi (40km)
• planinarenje u masivu Bucegi
• Bucegi - Sinaja (22km)
• Gheorgheni - Lacu Roşu - Bicaz (65km)
• Bicaz - Vatra Dornei (127km)
• Vatra Dornei - prevoj Prislop - Borşa - Vişeu de Jos (117km)
• Cluj Napoca, voz do Temišvara, Temišvar-Beograd

 

Beograd - Temišvar - Sibiu - Sigišoara (600km)
Deonica	Km	detalji
Beograd - Temišvar	160 km (voz)	Voz iz Beograda po redu vožnje stiže u Temišvar u 21:45h po rumunskom vremenu. (Za ostale detalje vezane za ovaj voz pogledajte na ovoj strani poglavlje "Prevoz to tamo & po tamo".)
Temišvar - Sigišoara	440 km (voz)	Voz Temišvar-Sigišoara kreće u 22:10h po rumunskom vremenu. Ovo znači da se teoretski može ostvariti odlična veza Beograd-Sigišoara, ali kašnjenja voza iz Beograda su česta. Ako ne stignete na voz za Sigišoaru, preostaje vam da čekate jutro i prvi autobus za Sibiu (nema direktne autobuske linije do Sigišoare) a onda slede još dva presedanja (lokalni vozovi) i u zbiru osetno veći troškovi prevoza. Autobuska stanica je oko 1,5km udaljena od železničke. Ukoliko razmišljate o pedalanju od Temišvara do Sigišoare: - deo oko Temišvara je ravan i dosadan, ima dosta dugih pravaca na   kojima se vozila kreću velikom brzinom - put Deva-Sebeš je opterećen, asfalt odličan ili vrlo dobar - od Sebeša do Sibiua saobraćaj je nešto slabiji ali je put naporan jer   se stalno goredolira. Najveća visina na koji se izlazi je oko 600m.   Asfalt je odličan.
Temišvar - Sibiu (ako niste stigli na večernji voz za Sigišoaru)	340 km (bus)	Prvi autobus za Sibiu kreće u 06:45h. Cena karte: 265 leja ako se kupi na šalteru, 220 leja ako se kupi u autobusu. Doplata za bicikl: 10 leja. Maršruta: Arad - Păuliş - Săvârşin - Deva - Simeria - Orăstie - Sebeş - Sibiu.
Sibiu - Kopsa Mică - Sigišoara	95 km (voz)	U 15:48h kreće lokalni voz sa mesto Kopsa Mică (drugi popodnevni polasci: 17:09, 17:34). Cena karte: 5,5 leja po osobi + 2,5 leja kondukteru za jedan bicikl. Kopsa Mică - Sigišoara: 10,6 leja po osobi.
Sigišoara		Izvrsno mesto za boravak je kamp "Piscina" koji se nalazi sasvim blizu žalezničke stanice ali je zavučen u splet uličica - raspitajte se na licu mesta kako da stignete do njega ili pokušajte da sledite ovo uputstvo: od stanice uđite u ulicu Andrei Saguna i krenite njom levo pa zatim kod velike bele crkve skrenite opet levo, u kratki sokak. (Tu postoji i tabla koja ukazuje na kamp.) Telefoni: 026-5775-614, 0722-28-35-86. Kamp ima mesto na travnjaku za šatore (plaća se 6 leva po osobi), drvene bungalove sa po dva kreveta (5-6 evra po osobi), bazen i restoran. Sin vlasnika govori izvrstan engleski. Drugo vrlo dobro mesto za knjavanje je soba u privatnoj kući koja se takođe nalazi sasvim blizu stanice, u ulici Gurii. Broj je između 22 i 24, preko puta se nalazi mala crkva, a ispred ulaza u dvorište je bandera obeležena brojem 7. Cena: 8 evra po osobi, uz malo cenjkanja može se spustiti na 6 evra. Sobe, kupatilo i WC su odlični, čisti i uredni. Lepih mesta za večernje sedenje i gluvarenje ima mnogo ali nama se posebno svidela bašta "Burg Hostela" u ulici Bastionului 4 (staro jezgro Sigišoare): jeftina klopa i piće i neodoljiva kosmopolitska atmosfera - mesto vrvi od putnika iz raznih zemalja.

• nazad na indeks za KATRAN

• nazad na indeks za KATRAN

 

Sibiu - etno park Astra - Talmaciu - Perişani - Salatrucu - jezero Vidraru (118km)
put	km	detalji
Odmah po izlazu iz grada saobraćaj je umeren. Vrlo dobar asfalt.	0	Sibiu, centar
	4,9	Kamp "Dumbrava" (Zilnic) , sa desne strane puta. Odlično mesto smešteno u šumi i nadomak etno parka, do koga stiže i tramvajska linija iz grada. Mesto za šator se plaća oko 5 evra, na stubovima za osvetljenje postoje utičnice za struju. U kampu postoji restoran, preko puta kampa (u blizini ulaza u zoo vrt) je kiosk u kome se mogu kupiti slatkiši, grickalice i slično a prave i "elementarnu" brzu hranu.
Slab saobraćaj, lep put kroz šumu, posle parka počinje umeren uspon.	6,2	Ulaz u etno park Astra (pun naziv: "Muzeul Civilizaţiei Populare Tradiţionale Astra"). Sjajno mesto koje se ne sme propustiti i zaslužuje da se u njemu provede veći deo dana (za manje se i ne može dobro obići jer je vrlo prostrano). U parku postoji i odličan restoran, "Carciuma din Batrani". Ulaznica košta 6 leja, plus posebna dozvola za fotografisanje (5 leja) i snimanje kamerom (8 leja).
	7,9	Raskrsnica na kojoj treba skrenuti levo, za Cisnadie (postoji tabla)
Slab saobraćaj, dobar asfalt. Na ovom delu se u vidiku prvi put pojavljuju visoki karpatski vrhovi.	12,2	Cişnadioara. Na ulazu u selo je odličan (moglo bi se reći i luksuzan) kamp "Nanul Ainul", u blagom etno-stilu i sa restoranom. U ovom slučaju se radi o tipičnom rumunskom "kampu" ("popas turistic", što otprilike znači "turistička stajanka") u kome se noći samo u bungalovima. Cena za dvokrevetni bungalov: 30 leja.
Intenzivan saobraćaj, sa dosta teških kamiona (uglavnom Turci). Srećom put je širok i sa vrlo dobrim asfaltom. Teren je zatalasan, pa ima goredoliranja.	28,9	Talmaciu, izlazak na glavni put Sibiu - Râmnicu Vâlcea.
	36	uređen izvor sa desne strane
	64,7	Selo Tituleşti, benzinska pumpa uz koju postoji deo sa sobama za izdavanje. Sobe su ogromne i fine (lamperija, muzejske i lepe kaljeve peći) a cena se uz cenjkanje može spustiti na 8 evra za dve osobe. Tu su i restoran i prodavnica.
Dobar makadam, saobraćaj veoma slab. I ovaj put je uredno obeležen kilometar -kamenovima.	66,4	Manastir Cornet. Odmah posle manastira dolazi se na raskrsnicu (obeleženu tablom) na kojoj treba skrenuti desno, za Rakovicu i Perišani (Rakoviţa, Perişani). Tu je i tabla koja označava granicu nacionalnog parka Cozia.
	67,2	V-raskrsnica na kojoj treba skrenuti desno (levo se ide za Rakovicu i Titešti)
	68,5	Uređen izvor desno, sa raspelom iznad i kućicom u kojoj može da se skloni od kiše. Zgodno mesto za kampovanje. Oko 3km posle izvora (337mnv) počinje osetniji uspon.
	75,7	Selo Perişani, centar. Desno se nalazi jedan "magazin mixt" (prodavnica-kafanica), u dvorištu postoje stolovi i stolice - zgodno mesto za predah i ručak.
makadam postaje grublji i lošiji	76,6	T-raskrsnica obeležena tablom (496mnv). Levo se ide za sela Caineni i Boişoara a treba skrenuti desno, za mesta Curtea da Argeş i Poiana. Uspon se odavde nastavlja kroz vrlo dugačko selo Poienari.
	78,5	desno i nizbrdo se odvaja sporedni put; nastaviti pravo, uzbrdo (ova raskrsnica je još uvek u selu Poienari)
	79,9	Poiana, crkva (660mnv)
	80,2	uređen izvor levo
	79,6	prodavnica i bife
	81,2	uređen izvor levo
	81,7	prodavnica
	84,6	zadnje kuće u Poiani (855mnv)
	85,1	uređen izvor levo
loš makadam, ponegde razbijen bujicama	81,4	prevoj (885mnv), početak spusta
odavde je makadam ponovo solidan	89,6
vrlo slab sabraćaj, solidan asfalt	90,5	Selo Salatrucu de Jos (Salatruk Donji) izlazak na asfalt na T-raskrsnici (633mnv). Desno se ide za Râmnicu Vâlcea, a treba skrenuti levo. Odavde ponovo počinje uspon (blag).
	92,1	Salatrucu de Sus (Salatruk Gornji), centar. Iza sela se ulazi u klisuru rečice Topolog.
dobar makadam, nema saobraćaja	96,4	Neposredno posle kratkog mostića dolazi se na raskrsnicu (718mnv) na kojoj za jezero Vidraru treba skrenuti desno. Pust kraj, šuma. Uspon postaje veći.
	~99,9	V-raskrsnica neposredno posle betonskog mostića. Pravo put ide blago uzbrdo a desno se odvaja strmiji put. Nastaviti pravo.
	~100,7	Raskrsnica (900mnv) na kojoj treba napustiti dolinicu kojom se do tada išlo i skrenuti na put koji se odvaja desno, unazad i uzbrdo. (Ako se nastavi pravo, posle oko 400m stiže se do dve naizgled napuštene kuće - jedna se nalazi desno odmah uz put a druga, brvnara, oko 50m levo od puta. Na spratu desne kuće postoji fin doksat na kome bi se moglo prespavati ili skloniti od kiše.)
	~104,8	Prevoj (1181mnv). Levo se ide do oko 300m udaljenog katuna a treba skrenuti desno. Odavde se put spušta i vodi kroz divan predeo.
	~105,8	Odmah posle prelaska jednog kamenog mostića dolazi se na T-raskrsnicu na kojoj treba skrenuti desno, nizbrdo. (Levo se put penje.)
	~107	tri naizgled napuštene brvnare (jedna je velika) sa obe strane puta (1070m)
	~107,9	Odmah posle betonskog mostića je V-raskrsnica na kojoj treba skrenuti desno, blago nizbrdo. (Levi put ide uzbrdo i lošiji je.)
	~108,4	1026mnv, početak kratkog uspona
	~110,4	Raskrsnica na kraju 700-800m dugog uspona iz predivne doline. Levo i unazad se odvaja jedan put, a treba nastaviti desno.
	~110,6	1030mnv, početak jačeg spusta kroz šumu četinara
odličan makadam, vrlo slab saobraćaj	~114	862mnv, izlazak na makadamski put oko jezera Vidraru. Skrenuti desno. (Levo se obilazi oko jezera makadamskim putem, a na toj strani postoji i jedna velika kabana - turistički dom sa prostorom za kampovanje). Nakon što se skrene desno, par stotina metara dalje je mesto uz obalu koje bi bilo zgodno za kampovanje.
dobar asfalt, slab saobraćaj	~116,6	Raskrsnica na ulazu na branu, obeležena tablom. Desno se ide za mesto Curtea da Argeş a treba skrenuti levo, na branu. Tabla kaže da je u tom pravcu Valea cu Peşti (9km), cabana Capra (47km, na usponu na Fagaraš) i jezero Bâlea (prevoj na Fagarašu, 55km).
	~117,4	"Plutitor" (831mnv) - lep hotel na vodi; sa terase restorana pruža se sjajan pogled. Dvokrevetna soba košta 50 leja (vikendom 60 leja).

• nazad na indeks za KATRAN

Vidraru - jezero Bâlea (Fagaraš) (55km) Fagaraški autoput je potpuno otvoren za saobraćaj samo od juna do septembra. Tokom ostalog dela godine njegove više zone su blokirane snegom i pristup automobilom je moguć samo do hotela Bâlea Cascadă (1234mnv) na severu i do planinarskog doma Kapra (Capra Chalet, 1520mnv) na jugu.
put	km	detalji
Dobar asfalt, slab saobraćaj. Posle par km počinje uglavnom umereno goredoliranje. Ovo je najbolji smer za prelazak Fagaraša jer je uspon lepši i lakši sa ove (južne) strane dok je spust lepši na severnoj strani.	0	Raskrsnica na ulazu na branu jezera Vidraru.
	8,5	Desno se odvaja kratak prilazni put za kabanu Valea cu Peşti. (Lepo i luksuzno mesto sa cenama koje još uvek nisu preterano visoke: dvokrevetna soba košta 80 leja.)
	12,4	Prevoj (907mnv), kraj glavne uzbrdice. Sa desne strane dolazi jedan makadamski put. Nastavljamo pravo, asfaltom.
	~16,4	Sjajno, zaklonjeno mesto za kampovanje - livada desno ispod puta. Par drvenih klupa, lep pogled na jezero, obala je zgodna za ulazak u vodu.
Vrlo dobar asfalt, slab saobraćaj. Rano ujutro na putu nema skoro nikoga, u drugom delu prepodneva pojavljuju se automobili sa turistima kojih nema previše. Kamiona praktično nema, autobusi su retki.	27,5	861mnv. Levo se odvaja makadamski put koji vodi duž druge obale jezera, za selo Cumpana (7km) i kabanu Paraul Capra (18km). Raskrsnica je obeležena tablom. Put je makadamski čitavom dužinom jezera, sve do brane. Kabana je velika, u lepoj okolini (livada na obali, ispred četinarske šume) i izgledala je odlično gledana sa naše strrane jezera. Ispred postoji prostor na kome se mogu podići šatori, a tu su i bungalovi. Nastavljamo pravo, asfaltom. Do jezera Bâlea (prevoj na vrhu Fagaraš hajveja) ima 27km a na ovom mestu počinje uspon do tamo. Uspon je u početku blag.
	38,3	1150mnv. Uređen izvor levo, sa desne strane su drvene klupe i stolovi. Uspon postaje jači. (No po slobodnoj proceni na Fagaraš hajveju, koji je trasiran sa dosta serpentina, nagib nigde ne prelazi mnogo preko 7%, tako da je penjanje sasvim "udobno".)
	39,9	1199mnv. Desno se odvaja putić za obližnju kabanu Piscu Negru (zatvorenog tipa) i kamp. Levo se odvaja putić koji se spušta ka obližnjoj kabani Cota 1200 i ka manastiru Sf. Ilie Paltinu.
	41,9	1290mnv. Lepa mesta za kamp sa obe strane puta (oko 70m dalje je mostić preko reke Capra).
	~ 45,7	Kabana Capra. Dvokrevetna soba: 82 leja.
	~ 46,1	uređen izvor desno (1570mnv)
	~ 47,9	vodopad Capra (1679mnv)
	~ 50,9	uređen izvor levo (1883mnv)
	~ 52,4	kuća gorske službe spasavanja "Salvamont" (1970mnv)
	~ 53,3	2015mnv - ulazak u tunel dug nešto više od 700m koji vodi do vrha prevoja. Izlazak iz tunela je na 2051mnv. Odmah posle izlaska sa leve strane je izvor a uz brdo se pruža divlji kamp u kome uvek ima dosta šatora (planinari iz raznih zemalja). Teren je terasast i strm pa u slučaju gužve može biti problem da se nađe dobro mesto. (Ako nameravate da planinarite do Moldoveanua, mnogo zgodnije i lepše mesto je divlji kamp kod malog jezera na putu do tamo - videti ispod). Pored puta su poređane tezgice na kojima se prodaju suveniri ali i kačkavalj, hleb, povrće (rade do predveče).
	~ 54,4	Vila Paltinul (planinarski dom), u neposrednoj blizini jezera Bâlea. Nešto dalje je kabana Bâlea Lac (2028mnv) koja se nalazi na samom jezeru (platforma). Prenoćište u njoj košta 24 evra po osobi u dvokrevetnoj sobi. (U vili Paltinul je nešto jeftinije ali i dalje skupo.) U blizini kabana je stanica žičare (kabine) koja se spušta niz severnu stranu Fagaraša, do kabane Cascada Bâlea (1252mnv). Ovo je brz način da se na Fagaraš popne sa te strane. Cena: 10 leja po osobi. Doplata za dodatnu težinu: 1,5 lej za 10-15kg, 3 leja za 15-30kg, iznad toga 0,3 leja po kilogramu.

• nazad na indeks za KATRAN

Planinarenje na Fagarašu

Staze na Fagarašu su dobro markirane. Ako ste logor podigli kod izlaska is tunela, bicikle možete da ostavite u obližnjoj kućici u kojoj se nalazi baza momaka iz gorske službe spasavanja (Salvamont). Uspon do Moldoveanua, najvišeg vrha Rumunije (2543mnv), traje oko 6h. Povratak traje približno isto toliko (teren je takav da se mnogo goredolira), tako da je za čitavu turu potrebno 12h. Na usponu nema teških tehničkih detalja, ali postoje eskponirani delovi koji su obezbeđeni sajlama. Od jezera Bâlea (2025mnv) kreće se stazom koja vodi strmo uzbrdo. Posle oko 45minuta stiže se do kraja tog dela uspona (2313mnv) i kreće nizbrdo, do nedalekog malog jezera (2255mnv). Jezero je divno, veoma podseća na Kapetanovo jezero u Crnoj Gori, a na njegovom istočnom kraju je mali divlji kamp u kome uvek ima šatora. Najbolja kombinacija za uspon je ustvari da od jezera Bâlea popne dovde, podigne logor i prenoći, a potom ujutru krene na vrh. Posle jezera sledi kratak uspon a onda jak spust, do 2090mnv. Onda se ponovo treba penjati do odvajanja (2170mnv, oko 4km od jezera Bâlea) staze za kabanu Podragu, zatim dolazi prvi deo sa sajlama, itd. Gore-dole- gore-dole... sve do vrha (deo posle odvajanja za Podragu je nešto lakši). Druga dobra kombinacija za uspon na Moldoveanu je da se na putu do tamo skrene u kabanu Podragu (2136mnv) i tu prenoći a onda sledećeg dana dovrši uspon do vrha (2-3 sata) i vrati na jezero Bâlea. Iako je Moldoveanu najviši vrh Rumunije lepše planinarenje je na vrh Negoiu koji je samo malo niži ali i znatno bliži (2-3h od jezera Bâlea.) Smeštaj, ishrana Odmah posle izlaska iz tunela kojim se dolazi od jezera Vidraru sa leve strane se nalazi izvor a uz brdo se pruža divlji kamp u kome uvek ima dosta šatora (planinari iz raznih zemalja). Teren je terasast i strm pa u slučaju gužve može biti problem da se nađe dobro mesto. Pored puta su poređane tezgice na kojima se prodaju suveniri ali i kačkavalj, hleb, povrće (rade do predveče). U kabanama postoje restorani. Ostalo: U blizini kabana je stanica žičare (kabine) koja se spušta niz severnu stranu Fagaraša, do kabane Cascada Bâlea (1252mnv). Ovo je brz način da se na Fagaraš popne sa te strane. Cena: 10 leja po osobi. Doplata za dodatnu težinu: 1,5 lej za 10-15kg, 3 leja za 15-30kg, iznad toga 0,3 leja po kilogramu.

• nazad na indeks za KATRAN

jezero Bâlea - man Sâmbata - Râşnov - Poiana Braşov - Braşov (168km) Fagaraški autoput je potpuno otvoren za saobraćaj samo od juna do septembra. Tokom ostalog dela godine njegove više zone su blokirane snegom i pristup automobilom je moguć samo do hotela Bâlea Cascadă (1234mnv) na severu i do planinarskog doma Kapra (Capra Chalet, 1520mnv) na jugu.
put	km	detalji
Slab saobraćaj - rano ujutro na putu nema skoro nikoga, u drugom delu prepodneva pojavljuju se automobili sa turistima kojih nema previše. Kamiona praktično nema, autobusi su retki. Asfalt je ravan i bez rupa, ali ima grubu površinu, za razliku od onoga na južnoj strani.	0	Kabana Bâlea Lac (2028mnv). Ubrzo po izlasku na glavni put (kod islaska iz tunela) počinje fantastični spust po atraktivno složenim serpentinama, dug skoro 26km. Nagib nigde ne prelazi mnogo preko 7%.
	7,7	divlji kamp, levo
	13,8	Kabana Cascada Bâlea (1254mnv). U blizini se završava linija žičare koja kreće sa jezera Bâlea. U kabani postoji restoran.
	16,7	uređen izvor desno
	25,7	kabana Vama Cucului (631mnv). Odavde spust postaje sasvim blag.
	~26,1	Vikendaško naselje u kome se može naći soba za prenoćište (na pojedinim kućama su istaknute table). Mi smo lepu sobu sa urednim zajedničkim kupatilom, u novoj kući, platili 4 evra po osobi.
dobar ili solidan makadam (na nekim delovima prašnjav), vrlo slab saobraćaj	28,4	579mnv, skretanje za selo Arpaşu de Sus (Arpašu de Sus). U blizini raskrsnice se nalazi kilometar kamen sa brojem 143 kao i tabla sa natpisom "Pastravaria Albota" (ribnjak Albota). Skrenuti desno.
	29,4	Desno se odvaja put za manastir Carţişoara (Karcišoara); nastaviti pravo.
	31,6	"T" raskrsnica (610mnv), skrenuti levo. (Desni krak vodi u dolinu reke Arpašetu.)
	32,0	desno se odvaja put za pastravariu Albota, nastaviti pravo
	35,7	Arpaşu de Sus, "T" raskrsnica (497mnv) na kojoj treba skrenuti desno. Odmah potom se prelazi preko kratkog mostića.
	35,9	"V" raskrsnica u selu, skrenuti desno
	36,0	desno se odvaja sporedni put, nastaviti pravo
	36,2	raskrsnica u obliku krsta; nastaviti pravo
	36,3	"T" raskrsnica; skrenuti levo
	36,4	"V" raskrsnica; skrenuti desno. Odmah potom je druga "V" raskrsnica na kojoj treba skrenuti levo, nizbrdo.
	36,8	478mnv; odmah posle prelaska jednog mostića stiže se na "T" raskrsnicu na kojoj treba skrenuti levo
	37,0	Raskrsnica na izlasku iz sela. Desno se odvaja sporedni put, nastaviti pravo. Ubrzo se dolazi na mesto sa koga se pruža sjajan pogled na grebenove Fagaraškog venca.
	40,1	prelazak preko mostića
solidan ili dobar asfalt	42,2	Seoce Ucea de Sus (487mnv) raskrsnica u obliku krsta na kojoj treba nastaviti pravo. Levo se nalazi dobro snabdevena prodavnica.
	43,0	Izlazak na put Ucea de Jos - Victoria. Skrenuti desno.
	46,4	590mnv. Levo se odvaja put za centar sela Victoria; produžiti pravo.
	48,0	"V" rakrsnica na kojoj treba skrenuti levo
dobar makadam	50,8	619mnv. Desno se odvaja put prekriven betonskim pločama; nastaviti pravo, makadamom
	52,9	660mnv. "V" rakrsnica na kojoj treba skrenuti levo
	53,9	673mnv. Desno se odvaja sporedan put; produžiti pravo.
	54,5	683mnv. Raskrsnica neposredno posle ulaska u šumu. Levo se odvaja jedan put, produžiti pravo .
dobar zemljani put	54,7	686mnv. Raskrsnica u obliku krsta; nastaviti pravo. Na raskrsnici posotji tabla koja ozna;ava da desni put vodi za Lacul Viştişoara i Valee Viştişoara.
	56,7	trouglasta raskrsnica na kojoj treba nastaviti pravo
	57,7	"T" rasksrnica (717mnv); skrenuti levo. Dobro mesto za kampovanje (šuma, rečica)
dobar asfalt, slab saobraćaj	58,5	Levo se skreće ka hotelima i manastiru Sâmbata. Pravo se ide za sela Sâmbata de Sus (9km) i Sâmbata de Jos (15km). Pre nastavka puta do tamo, vredi skrenuti do manastira.
	~58,9	Manastir Sâmbata (Brankoveanu) - 693mnv. Stotinak metara pre ulaza u manastir je restoran sa sjajnom baštom i hladom.
	68,4	"T" Raskrsnica u selu Sâmbata de Sus (492mnv). Levo se skreće za selo Sâmbata de Jos, a treba nastaviti desno.
	73,0	selo Lisa (554mnv). Put dalje vodi kroz ravnicu.
	75,2	Krstasta raskrsnica. Levo se ide za selo Voila, desno za selo Perišani (tabla), a treba nastaviti pravo.
	80,4	selo Recea. Lepi vidici ka Fagaraškom vencu.
	80,8	krstasta raskrsnica na kojoj se levo ide za selo Fagaraš a treba nastaviti pravo, za Perşani (Harşeni)
	85,6	539mnv. "V" raskrsnica; skrenuti desno.
	87,9	krstasta raskrsnica na kojoj treba nastaviti pravo
	89,2	selo Margineni
	93,3	Raskrsnica u selu Bucium. Levo je crkva, desno se skreće za istoimeni manastir, a treba nastaviti polulevo (glavnim putem).
	95,6	selo Sercaita
solidan asfalt sa lošim delovima, saobraćaj jačeg intenziteta	98,6	488mnv, izlazak na glavnu put za Rišnov. Skrenuti desno.
	99,9	selo Sinca Vechi
	106,6	uređen izvor desno; stolovi i klupe
katastrofalan asfalt (2004. godine su radovi na nekim daljim deonicama puta bili u toku - moguće da je sada i ovde nov asfalt)	110,7	selo Sinca Noua (540mnv)
nov asfalt	118,2
	124,4	selo Poiana Marului (650mnv). Put se ovde osetnije penje.
ponovo delovi sa nešto lošijim asfaltom	125,7
	127,5	kraj uspona (846mnv), početak spusta
	129,9	ulaz u selo Zarnesti
	130,9	"T" raskrsnica (700mnv), skrenuti levo (desno se ponovo ide za Zarnešti)
dobar asfalt, umereno jak saobraćaj	141,6	Grad Râşnov (R'šnov), kamp (665mnv). Fin gradić sa sjajnom tvrđavom iznad, koju obavezno treba posetiti (ulaznica košta 15 leja). Kamp se nalazi ispod tvrđave (na putu ka njoj). Vrlo dobar, ima i drvene dvokrevetne bungalove (30 leja po bungalovu, mesta ima taman za dve osobe a i bicikli se mogu nagurati unutra mada je onda tesno). U centru R'šnova je prodavnica kompjutera "Jul Pro" u kojoj će vam slike iz foto-aparata prebaciti na CD za 8 leja. R'šnov je i dobra baza za posetu zamku Bran i Brašovu - do oba mesta voze gradski autobusi, karte su jeftine. Tako se ne mora noćiti u Brašovu, u kome je smeštaj skuplji. Zamak Bran Kobajagi Drakulin dvorac (u suštini nema mnogo veze sa njim). Treba stići rano ujutro i proći ga odmah po otvaranju jer već posle 9h počinju da prostižu autobusi sa turistima i uzani hodnici bivaju zakrčeni. Ulaznica košta 9 leja po osobi, dozvola za fotografisanje koš 8 leja (može se snimati "na crno"). Karta za autobus R'šnov - Bran košta 1,3 leja u jednom pravcu. Stanica za Bran je u blizini centra, kod mosta preko reke (paraul) Ghimbaşel.  •U Branu treba sići na prvoj stanici posle mostića preko reke Poarta (most je označen tablom "Paraul Poarta"). Par km pre Brana na putu iz R'šnova je kamping "Vampir" Prevoz do Brašova: autobuska karta košta 1,3 leja u jednom pravcu.
	145,9	737mnv - uređen izvor desno (nije naročito jak, voda curi). Put se lagano penje.
lošiji asfalt, umeren saobraćaj	146,5	Početak lošijeg asfalta. Put ka Poiani Braşov je poznat po susretima sa medvedima, naviknutim na hranu koju im vozači bacaju iz automobila. Čak i u predgrađima Brašova koji je okružen šumama godišnje se uoči po dvadesetak medveda jer ove životinje tamo dolaze da preturaju po kontejnerima za đubre. Prema tome, nemojte ovu deonicu voziti na kraju dana kada ste umorni - dobro se odmorite u R'šnovu kako biste imali snage da strugnete u slučaju potrebe ;) I rane jutarnje časove treba izbeći, to je vreme kada su gospoda u skupim bundama najaktivnija. A ako vas ova deonica zaista brine, možete iz R'šnova da odete do Predeala pa onda odatle do Brašova.
	148,7	Kraj uspona (957mnv), početak spusta. Ako vas do sada nisu stigli, mogu samo da vas gledaju dok im mašete...
	150,3	Kraj spusta (890mnv), početak novog uspona - uh, na ovo niste računali...
	152,5	"V" raskrsnica na ulazu u Poianu Braşov. Skrenuti levo.
	152,8	"T" raskrsnica (1043mnv) na kojoj treba skrenuti levo (desno se ide za hotel Condor, tabla)
odličan asfalt, švajcarski pejzaži, "mediteranski" spust	154,6	Poiana Braşov (1023mnv) - smučarski i planinaski centar. Puno hotela i restorana. "Svra Dacilor" je veliki, odličan restoran sa lepom baštom u hladovini
	162,5	lep pogled (910mnv)
	165,8	Odličan, uređen vidikovac (664mnv) sa klupama. Sjajan pogled na Brašov sa visine
	167,8	Braşov, centar (Piaca Sfatului, 591mnv). Divan grad u kome vredi provesti najmanje jedan dan. U ulici Longa oko broja 240-250 nalazi se buvljak. U istoj ulici kod broja 204 je kafeterija sa divnim kolačima. U centru (ulica Georghe Baritu 47) je sjajan italijanski restoran "Ischia". Do TV tornja na niskoj planini Tampa koja se diže iznad grada vozi žičara, a odlazak do tamo je obavezan zbog pogleda odozgo. Cena povratne karte za žičaru: 5 leja. U gradu postoji Internet centar a na više mesta je moguće prebaciti fotografije iz foto-aparata na CD (cene su visoke - oko 30 leja). Za obilazak Brašova bolje je kao bazu koristiti R'šnov u kome je smeštaj jeftiniji (videti iznad).

• nazad na indeks za KATRAN

Braşov - Predeal - Buşteni - Bucegi (40km)
put	km	detalji
Vrlo dobar asfalt, prilično intenzivan saobraćaj sa dosata kamiona. Postepen uspon sve do Predeala.	0	Brašov, centar (591mnv)
	10,9	Dobro mesto za kampovanje. Do tamo se stiže tako što se sa glavnog puta skrene levo i preko mostića stigne do obližnje kabane Dimbul Morii, u seocu Timişul de Jos. Tu treba skrenuti desno i nastaviti još malo makadamskim putem, paralelno glavnom putu od koga nas sada deli rečica. (Čitav prostor i makadamski put su vidljivi sa glavnog puta.) Mesto je lepo - livada pored reke - zaklonjeno i mirno, a leti ćemo tu verovatno zateći neku rumunsku porodicu koja je već raširila svoj šator.
	15,8	levo preko rečice je drugo dobro mesto za divlje kampovanje
	17,0	780mnv - treći, najveći divlji kamp (uzbrdica ispred table "Timişul de Sus")
	18,6	četvrti divlji kamp (800mnv)
	25,7	ulazak u Predeal, prevoj (1046mnv)
	26,3	Predeal, centar, železnilka stanica (1050mnv). Preko puta ulaza u stanicu je turističnki informativni centar u kome se mogu dobiti prospekti sa mapama okoline.
Vrlo dobar asfalt, umereno intenzivan saobraćaj.	26,8	pijaca, desno
	28,6	raskrsnica (1005mnv) na kojoj se desno odvaja put za R'šnov; nastaviti pravo
	31,8	965mnv - divlji kamp desno
	33,9	942mnv - selo Azuga
	38,2	883mnv - varošica Buşteni (Bušten), centar. Pogled na masiv Bucegi (Bučeđ) koji se naglo diže iznad mesta je fantastičan.
	39,4	998mnv - početna stanica atraktivne žičare koja izlazi na plato planinskog masiva Bučeđ. Žičara je sa kabinama, u koje će vam primiti i bicikle. Karta za jednu osobu u jednom smeru je 10 leja, doplata za bicikl 4 leja.
	-	Plato Bučeđ, Babele (2164mnv) - poslednja stanica žičare. U blizini se nalazi velika kabana Babele (prizemlje i dva sprata, restoran). Noćenje u 4-krevetnoj sobi košta 10 leja po osobi. Postoje i višekrevetne sobe u koje su jeftinije.

• nazad na indeks za KATRAN

Planinarenje u masivu Bucegi (Bučeđ)

Bučeđ je ogromni plato koji se sa oko 1300mnv na jugu polako diže do 2200 mnv na severu, a odatle strči kruna visokih vrhova, među njima i Omu. Staze koje vode po platou i do većine vrhova nisu tehnički a ni fizički preterano zahtevne (uključujući i uspon na Omu, najviši vrh masiva - 2505mnv). Ali među stazama koje se sa masiva spuštaju ka niskim predelima ispod njega ima težih i složenijih, poput staze koja se od Omu challet kroz uzani usek spušta ka mestašcu Busteni (Bušten). Staze su vrlo dobro markirane, svaka ima svoju posebnu oznaku. U Buštenju, Sinaji ili u planinarskim domovima Bučeđa može da se kupi vrlo dobra planinarska mapa sa ucrtanim stazama i ona je uz dobru markaciju na terenu dovoljna za samostalno kretanje po masivu. (Mapu je najsigurnije kupiti u Sinaji ili Buštenu - može se desiti da je u domu u kome ste odseli trenutno nemaju.) Na mapi su naznačena i vremena potrebna za prelaženje pojedinih staza, kao i koje su staze teže i tehnički zahtevnije. Kabana Babele, do koje vodi žičara iz Buštena, je dobra baza za istraživanje Bučeđa kao i za uspon na Omu. Od kabane na severoistok vodi i staza do oko 45minuta udaljenog Krsta heroja (Krucea Eroilor), posvećenom rumunskim junacima iz Prvog i Drugog svetskog rata. To mesto obavezno treba posetiti: krst je ogromna građevina podignuta na samoj ivici platoa (2280mnv) koja je strmo odsečena pa odatle ako je vreme lepo možete uživati u pogledu na Bušten kao iz aviona - varošica se nalazi skoro kilometar i po ispod mesta na kome stojite! I sama staza koja vodi do krsta je lepa (otvoreni goli predeli) a nije posebno teška. Pored Babele na Bučeđu postoji još nekoliko kabana: Omu challet se nalazi ispod samog Omua, na 2500mnv, velika kabana Piatra Arsa (1950mnv) je na putu kojim se sa Bučeđa spušta u Sinaju, na istom putu u blizini krajnje stanice žičare iz Sinaje su još dve kabane, itd. Ako se na Omu kreće iz kabane kod krajnje stanice žičare iz Sinaje tura ume da bude monotona, pogotovo na povratku, jer se prelazi dobrim delom platoa. Cene u kabanama su sasvim pristojne (noćenje u 4-krevetnoj sobi u kabani Babele košta 10 leja po osobi a postoje i višekrevetne sobe u koje su jeftinije). I cene u "kabanskim" restoranima su na tom nivou, tako da nema mnogo razloga da se gore vuče velika količina hrane. U kabani Piatra Arsa (koja je praktično hotel) noćenje u dvokrevetnoj sobi košta 35 leja po osobi a u četvorokrevetnoj sobi 10 leja po osobi.

• nazad na indeks za KATRAN

Bucegi - Sinaja (22km)
put	km	detalji
solidan makadam u početku, potom kamenit (neka vrsta kaldrme)	0	stanica žičare kod kabane Babele (2164mnv)
	3,2	raskrsnica - skrenuti levo, ka kabani Piatra Arsa koja se dobro vidi sa ovog mesta
	4,3	Kabana Piatra Arsa (1948mnv). Velika zgrada (prizemlje i tri sprata) sa restoranom - praktično hotel. Noćenje u dvokrevetnoj sobi košta 35 leja po osobi a u četvorokrevetnoj sobi 10 leja po osobi. Odavde vodi na jug.
Prvi kilometar posle kabane je težak - razbijena kamena staza, bicikl često treba nositi ili vući. Potom se dolazi na solidan makadam.	6,7	levo pored puta je sjajan vidikovac sa koga se pruža pogled na Sinaju a može se uočiti i zamak Peleš
vrlo loš makadam, razbijen bujicama - uspon ovuda bi bio vrlo težak	7,7	raskrsnica (1928mnv) na kojoj se desno odvaja put za žičaru a treba nastaviti pravo, lošijim putem
	9,3	Raskrsnica (1722mnv) na kojoj treba skrenuti levo, ka prvoj stanici žičare. Ovde postoje oznake u vidu crvene trake.
solidan makadam	10,7	Refugiul Cota 1500 (1512mnv) - sklonište "Cota 1500", sa desne strane (kućica)
	10,8	kabana Valea cu Brazi, levo iznad puta
solidan asfalt, vrlo slab saobraćaj	11,3	Prva stanica žičare (1431mnv). Dvestotinak metara dalje je veliki parking - odatle počinje asfalt i vrlo lep spust kroz šumu.
	12,8	cabana Bradet, desno od puta (1335mnv)
	13,1	uređen izvor levo (1327mnv)
	18,2	"V" raskrsnica (1039mnv) na kojoj treba skrenuti desno, uzbrdo (levo se odvaja put sa kaldrmom)
	19,4	"Taverna Sarbului" (998mnv) - jedan od najpoznatijih restorana u Sinaji, vlasnik je naš zemljak. Mesto je luksuzno i cene su visoke (otprilike kao kod nas) ali vredi svratiti makar na piće jer je enterijer vrlo lep. Uveče često ima žive muzike a orkestri su obično iz Srbije. Ovde je i raskrsnica na kojoj ćemo skrenuti levo (pravo se ide za Trgovište).
dobar asfalt, jači saobraćaj	22,3	Sinaja (815mnv). Cene noćenja u privatnom smeštaju su 12-15 evra za sobu (na mnogim kućama su istaknute table) a mi smo uz malo traženja našli sobu gotovo u samom centru za 8 evra (tj. 4 evra po osobi). Prizemna kuća sa vrtom, vlasnik je otmena stara gospođa, sobe su lepe, sa starinskim nameštajem i TV-om, uredno kupatilo. Adresa: ulica Aosta 5, vila "Tui". U Sinaji se ne sme propustiti poseta dvorcu Peleš, jednom od najlepših u Evropi. Pristup u krug dvorca je slobodan, ulaznica za obilazak unutrašnjosti košta 10 leja. U centru Sinaje, preko puta hotela "New Montana" je tržni centar Win Markt; u suterenu je internet kafe u kome se fotografije sa digitalca mogu prebaciti na CD po ceni od 5 leja. Postoji još par foto-radnji koje ovo mogu da obave ali su cene veće. (U principu za ovaj posao treba svuda tražiti internet kafee, igraonice ili prodavnice kompjuterske opreme jer su cene povoljnije.) Iz Sinaje se na Bučeđ može popeti žičarom sa kabinama. Početna stanica je blizu centra. Uspon putem kojim smo se mi spuštali bio bi prilično ekstreman poduhvat sa natovarenim biciklima, zbog dela iznad završetka asfalta dugog oko 4km (vrlo loš makadam, vrlo strmo). Oko 5,5km od Sinaje na putu za Ploieşti (Ploješti), u selu Izvorul Rece, nalazi se vrlo dobar kamp (776mnv). Bungalov sa dva ležaja košta 30 leja a za mesto za šator za dve osobe 10 leja. (Na putu od Sinaje do tamo put se lagano spušta, asfalt je vrlo dobar a saobraćaj prilično intenzivan. Posle 2,8km prolazi se raskrsnica na kojoj se levo odvaja put za Targovište a treba nastaviti pravo.) Od Sinaje smo se do gradića Gheorgheni (Georgeni) prebacili vozom koji do tamo ide preko Brašova, . Distanca je oko 200km a karta košta 18,3 leja po osobi bez rezervacije. Kondukteru smo tutnuli u džep još 10 leja za dva bicikla. Voz kreće u 22:30 a u Georgeni stiže u 02:30. Sitni sati do jutra mogu se prilično udobno provesti u čekaonici železničke stanice Gheorgheni u kojoj osim stolova i stolica postoji parno grejanje (tokom noći radi i leti, što je zaista dobro došlo), zavese na prozorima i automat sa 15 vrsta kafe :)

• nazad na indeks za KATRAN

Gheorgheni - Lacu Roşu - Bicaz (65km)
put	km	detalji
vrlo loš asfalt, slab saobraćaj	0	Gheorgheni (Georgeni, 803mnv), železnička stanica
	2,2	Georgeni, centar
solidan (podnošljiv) asfalt, slab saobraćaj	9,1	Kamp Bariloche (886mnv, neposredno posle kilometar-kamena na kome piše "Laku Roşu 15km"). Izvrsno mesto sa novim lepim bungalovima, izuzetno čistim WC-ima i kupatilima sa toplom vodom... sve u svemu zapadni nivo. Cena za bungalov sa dva kreveta je 70 leja a mesto za šator sa dve osobe je 30 leja. Posle ovog mesta počinju lepi "alpski" pejzaži ali i dug uspon na kome je nagib uglavnom relativno blag.
vrlo loš asfalt, slab saobraćaj	19,4	prevoj (1255mnv), početak nizbrdice ali i nove deonice sa vrlo lošim asfaltom
	26,9	desno se odvaja makadam za Popas turistic "Piriul Oii" (300m, tabla)
	27,0	Ulazak u mestašce Lacu Roşu (Crveno Jezero, 1013mnv).
nešto bolji asfalt, slab saobraćaj	28,4	Lep restoran "Casa Ranova", na obali jezera. Nedaleko je divlji kamp. Par stotina metara dalje su supermarket, drugi restorani i par hotela. Jezero je ok ali ništa više od toga - poslužiće za kupanje.
	30,5	Divlji kamp, levo ispod puta. Desno je kapela Sv. Krištofa, lepa nova građevina. Odavde počinje fantastična klisura Bicaz (Bikaz) kroz koju se put spušta krivudajući među liticama i pored rečice Bikaz: kilometri koji slede su nezaboravni.
Dobar asfalt, sve bolji kako se dalje ide, na kraju odličan. Sobraćaj slab pa umeren.	35,8	667mnv - izlazak iz najatraktivnijeg dela klsure, lepe kafanice pored puta. No i dalje nas očekuju izvrsni prizori.
	38,1	levo se odvaja staza sa stepenicama kojom se može izaći na okolne litice
	42,4	Selo Bicaz Chei (593mnv) otprilike sredina divnog, dugačkog dela koji vodi litica. Ovuda je najbolje voziti popodne, kada se sunce nalazi iza leđa.
	50,1	Seoce Bicazu Ardelean (432mnv). Obratiti pažnju na kitnjaste limene ukrase na bunarima, olucima i kapijama dvorišta.
dobar asfalt, umeren saobraćaj	61,5	gradić Bicaz (432mnv), "T" raskrsnica na kojoj se desno ide za mesto Piatra Neamţ a treba skrenuti levo, ka jezeru Bicaz i mestima Vatra Dornei i Topliţa (tabla).
	64,8	Kabana Baraj (447mnv), ispod same brane jezera Bicaz. Ispred je restoran a do njega livada zgodna za podizanje šatora (plaća se simbolično). Odavde se treba popeti na branu jezera a potom se nastavlja putem koji vodi čitavom dužinom jezera, sa njegove istočne strane.

• nazad na indeks za KATRAN

Bicaz - Vatra Dornei (127km)
put	km	detalji
dobar asfalt, slab ili umeren saobraćaj	0	Kabana Baraj (447mnv). Odavde se treba popeti na branu jezera a potom se nastavlja putem koji vodi čitavom dužinom jezera (40km), sa njegove istočne strane.
	1,3	raskrsnica (470mnv) na kojoj treba nastaviti poludesno (levo se odvaja put za mesto Izvorul Muntelui).
	2,9	"V" raskrsnica neposredno ispred početka brane (515mnv). Skrenuti poludesno (levo se ide na makadamski put duž zapadne obala jezera).
	3,0	Sredina brane (519mnv). Na završetku brane počinje uspon dug 2km.
	4,0	560mnv - kamp sa leve strane (bungalovi)
	5,0	Kraj uspona koji je počeo kod brane (614mnv). Nadalje se pored jezera blago goredolira.
	6,9	uređen izvor desno (578mnv)
	9,1	lep pogled (600mnv)
	18,8	camping Ioana - lepi bungalovi sa pogledom na jezero (587mnv)
	20,2	selo Buhalniţa (Buhalnica, 520mnv)
	22,9	selo Grozaveşti (600mnv)
	28,2	selo Hangu (512mnv)
	37,1	uređen izvor desno, stolovi i klupe (612mnv)
	39,4	izvor, klupe, nadstrešnica (530mnv)
	39,6	Kraj jezera, "V" raskrsnica (519mnv) obeležena tablom. Skrenuti levo, na veliki most i ka mestu Toplica (desno se ide za Targu Neamţ). Odavde ćemo sve do varošice Vatra Dornei slediti reku Bistricu koja iza nas stvara jezero Bicaz.
loš asfalt, umeren saobraćaj	40,3	V" raskrsnica na kraju mosta na kojoj treba skrenuti desno (levo se ide za Toplicu). Dalje se vozi po ravnom terenu i prolazi kroz brojna seoca.
	43,7	selo Topoliceni
	44,8	selo Poiana Teiului
	46,4	selo Galu
	48,3	selo Savinesti
	49,2	selo Dreptu (541mnv)
vrlo dobar asfalt, slab saobraćaj	49,8	Na izlasku iz sela levo se na groblju nalazi divna crkva u ruskom stilu. Put sa nadalje vrlo blago penje.
	55,0	selo Farkaşa (566km)
	60,0	selo Borca (585mnv)
lošiji asfalt, slab saobraćaj	64,3	Selo Madei (597mnv). U selu postoji etno-muzej (desno pored puta).
	66,4	selo Lunca (599mnv)
	67,9	selo Petroasa (604mnv)
	69,5	selo Cotargasi (609mnv)
	73,8	Raskrsnica u selu Broşteni (630mnv) - levo se odvaja sporedni put, nastaviti pravo.
nešto bolji asfalt	75,3
vrlo dobar asfalt, slab saobraćaj	77,3	Raskrsnica u selu Holda (636mnv), obeležena tablom. Desno se ide za Bukovinu (Tarniţa, Frasin) a treba nastaviti pravo. Iza Holde put zalazi u u uzanu šumovitu dolinu i u kanjon Bistrice. Na delu kroz kanjon se splavari pa ćemo možda videti poneki gumeni čamac sa grupom koja se spušta nizvodno.
	84,3	uređen izvor levo (668mnv)
lošiji asfalt, slab saobraćaj	93,0	selo Crucea (700mnv). Pred ulazom u selo (otprilike 600m pre centra) levo se nalazi vrlo lepo mesto za divlje kampovanje. Radi se o livadici u šumi, udaljenoj stotinak metara od puta. Da bi se došlo do nje treba preći brvno preko rečice koja tu teče.
	100,4	selo Cojoci (729mnv)
	102,2	selo Chiril (729mnv, ime dobilo po Ćirilu). Odmah posle ulaza u selo (na kome nema table sa nazivom sela) pored puta se nalazi skromni motelčić.
	105,0	odlično mesto za divlje kampovanje levo od puta (lepa livada pored reke, klupa, stol)
	107,1	Kabana Zugreni (745mnv). Ispred se može kampovati - mesto za šator se plaća 3,5 leja. Prenoćište u dvokrevetnoj sobi košta 35 leja po osobi.
	109,9	selo Kalineşti (758mnv)
	115,3	selo Rusca (774mnv)
	117,7	selo Ortoaia (782mnv)
	119,4	Selo Cosianeşti (799mnv).
	120,2	selo Dorna Arini
	122,1	Raskrsnica (800mnv) na kojoj se levo odvaja put za selo Panaci; nastaviti poludesno. Raskrsnica je obeležena tablom a na njoj se nalazi i benzinska stanica.
	126,8	varošica Vatra Dornei, centar(810mnv). U blizini je i železnička stanica na kojoj postoji tabla sa prikazanim detaljnim sastavom vozova koji tu prolaze. Na ulazu u mesto sa desne strane puta je radnja sa kompjutrima u kojoj su mi besplatno prebacili na CD fotografije iz aparata.

• nazad na indeks za KATRAN

Vatra Dornei - prevoj Prislop - Borşa - Vişeu de Jos (117km)
put	km	detalji
dobar asfalt, intenzivan saobraćaj	0	Vatra Dornei
	10,0	uređen izvor desno, odlična voda
	11,0	selo Iacobeni (831mnv)
	13,8	raskrsnica (839mnv) na kojoj se pravo ide za Câmpulung Moldovenesc a treba skrenuti levo, za Borşu. Na raskrsnici je tabla na kojoj stoji da do Borše ima 66km a obližnji kilometar kamen kaže da do tamo ima 74km - ovo drugo je tačno. Put se nadalje blago penje.
asfalt je pretežno dobar, sa lopim deonicama, umeren i slab saobraćaj	19,7	Selo Ciocanesti (863mnv). Kuće sa prelepim fasadama i uređena dvorišta, zbog kojih se ovde vredi zadržati.
	26,0	selo Botos (885mnv)
	33,4	selo Valea Stanii (921mnv)
	34,5	dobro mesto za divlje kampovanje
pretežno loš asfalt sa pojedinim dobrim deonicama, slab saobraćaj	36,8	Selo Carlibaba (941mnv). U selu postoji kuća u kojoj izdaju sobe (tačnije, za 8 evra se dobije nešto poput stana - veliko predsoblje i udobna soba sa starinskim nameštajem), raspitati se u kafani u centru (kuća je par stotina metara pre kafane, levo pored puta).
	39,2	selo Valea Bistriţei (955mnv)
	45,6	dobro mesto za divlje kampovanje
	52,9	selo Şesuri (1070mnv). U blizini sela (pored samog puta) tokom leta postoji privremeni kamp berača pečuraka i borovnica (kartonske kućice, sve podseća na beogradsko romsko naselje ispod "Gazele"). Okolina je gusta četinarska šuma koja se proteže desetinama kilometara sa obe strane puta, alpski pejzaži.
	56,5	cabana Turistica (1106mnv)
solidan asfalt, slab saobraćaj	~60,0	1180mnv - početak glavnog dela uspona na prevoj Prislop (serpentine), nagib iznosi najviše oko 7%.
	65,8	Prevoj Prislop (1419mnv). Na prevoju postoji prodavnica ispred koje su drvene klupe i stolovi. Tu je i cabana Alpina (u vreme našeg prolaska izgledala je zatvorena). Od prevoja počinje dugi spust (max. nagib 7-8%).
	79,2	Raskrsnica (833mnv) obeležena tablom. Levo se skreće za obližnji turistički kompleks "Borša" (skijaški tereni) a treba nastaviti pravo. Ovde se završava najstrmiji deo nizbrdice ali se put i dalje spušta.
solidan asfalt, umeren saobraćaj	~89,5	varošica Borşa (656mnv)
	99,3	selo Moisei (562mnv)
	101,3	Taskrnica obeležena tablom (556mnv). Levo se skreće za Sâcel i Bistricu a treba nastaviti pravo, za Sigetu Marmaţiei i Vişeu de Jos.
	111,4	selo Vişeu de Sus (483mnv)
	116,6	Selo Vişeu de Jos (454mnv), centar. Oko 900m od centra je železnička stanica (treba se vratiti 300-400m putem ka Borši, pa onda skrenuti desno). Voz za Kluj-Napocu (Kluž-Napoka) prolazi ovuda u 18h. Treba biti brz pri ukrcavanju jer je ovo mala stanica pa se voz zaustavlja samo koliko da putnici uđu. Do Kluža ima oko 190km, karta košta 19 leja po osobi, a za bicikle nismo platili ništa (reklo bi se da smo imali sreće). U Kluž se stiže oko 22h.

• nazad na indeks za KATRAN

Cluj Napoca, voz do Temišvara, Temišvar-Beograd

Cluj-Napoca (Kluž Napoka) je lep univerzitetski grad i koji nikako ne treba zaobići. U gradu žive Mađari i Rumuni, i pun je starih lepih građevina a ulice su uveče pune studenata, lepih barova i kafana ima svuda. Obavezno treba posetiti i botaničku baštu (Gradina Botanica, strada Republicii 72) - prodavnica planinarske opreme: "Mountain experts", ul. Andrei Saguna 24 (u blizini centra) - velike pice: "Etno club" , strada Memorandului 21 (centar) - "Latino club" u istoj ulici, broj 23, ima super baštu - "Maimuta Plângatoare", strada Sindicatelor 1, je odlična pivnica sa baštom (drveni stolovi i klupe) - "Bistro 1900", strada Emil Isac broj 12 (ili tu blizu) je mesto sa romantičnom atmosferom starinskog zdanja Iz Kluža nema autobusa za Temišvar. Večernji voz za Temišvar kreće u 22:10 i u Temišvar stiže u 05Č15, što je taman na vreme da se uhvati voz za Beograd. Karta do Temišvara košta 29 leja po osobi sa rezervacijom a za dva bicikla smo posle napornog cenjkanja sa kondukterom doplatili još 20 leja. Temišvar - Beograd: Voz kreće u 06:33 (rumunsko vreme, kao i sva ranije navođena vremena). Karta košta 45 leja po osobi, za bicikle nismo doplatili ništa. Ako se ne stave na zadnju platformu bicikli se mogu smestiti u veliku nišu u hodniku (jedan) i u umivaonik pored nje (jedan).

• nazad na indeks za KATRAN

• nazad na vrh strane