Prvi dan

Beograd. Polazak u 7:15 ujutro, dolazak u Požarevac u 9:20h. Cena karte: 17din (1.5 DM). Doplata za bicikl (ako je bude) trebalo bi da iznosi oko 1 DM.

Bicikle je najbolje smestiti na kraj kompozicije, na poslednju platformu poslednjeg vagona. Više od dva bicikla već predstavlja problem. Možda se može naći mesto i na prvoj platformi prvog vagona, a možda je najbolje da se veća družina preveze u različitim vozovima/autobusima i potom okupi u Požarevcu ili na Srebrnom jezeru.

Srebrno jezero. Uređena plaža, hotel, sobe u privatnom smeštaju, kamp. Kamp bi trebalo da bude otvoren od maja, mada se dešava da otvaranje kasni.

Telefon vlasnika agencije za privatni smeštaj (u restoranu "Beli Bagrem": 012/62-065
(Ilić Branka i Ilija). Ružica al Safari izdaje sobe u vikendici na jezeru: 012/61-527.
Recepcija hotela: 012/62-992

Jezero-Gradište: umesto povratka na glavni put i vožnje njime do Gradišta, mnogo je lepše ići uzanim sporednim putem uz obalu. Taj put je takođe asfaltiran, a na njega se izlazi tako što se od hotela slede putokazi ka nekoliko stotina metara udaljenom "Belom Bagremu". Od restrana treba samo nastaviti putem kojim se i došlo do njega.

Muzej je od aprila do novembra otvoren svakog dana, od 9h ujutro do kasno popodne. Iskopine se mogu videti samo u to vreme, jer se nalaze pod krovom.

Drugi dan

Izlazak iz kanjona, raskrsnica. Desno je skretanje za rezervate prirode: Šomrdu (11.5km), Tatarski Vis (13.5km), Čoku Njaltu sa Pesačom (6.5km) i Ciganski Potok (2.3km). Pravo se ide za oko 1km udaljeno selo Boljetin. Krenuti ka Boljetinu i posle nekoliko desetina metara skrenuti levo da bi se strmim putem (asfalt, par stotina metara dužine) popelo na glavni put i nastavilo ka Milanovcu.

Ako se krene ka Ciganskom Potoku a zatim skrene desno (asfalt), može se posle 2km strme uzbrdice izaći na vidikovac visoko iznad Dunava. Dalje se može nastaviti putem koji vodi po grebenu Severnog Kučaja i potom se spušta u Dobru (15-20km, asfaltiran čitavom dužinom).

Skretanje na put preko Velikog Liškovca (Omana). Odavde do raskrsnice iznad Majdanpeka ima 24km. Veoma teška, iscrpljujuća deonica, posebno zbog nekoliko KDSIV spuštanja posle kojih obično slede ekstremno strmi potezi dugi po nekoliko stotina metara (profil visina: "Liškovac-Štubik"). Stalno se vozi kroz šumu, ali je ona skoro do samog prevoja relativno niska i put je uglavnom izložen suncu.

Uspon sa suprotne strane - od raskrsnice iznad Majdanpeka - je mnogo lakši (ta raskrsnica se nalazi na 510 mnv).

Blizna
Rudna Glava
Miloševa Kula
Klokočevac
Plavna

Treći dan

Negotin. Veliki park u centru je zgodan za predah. Prodavnice delova: jedna u centru, druga na pijaci (u blizini centra), treća na izlazu prema Kladovu. Skroman izbor, ali ima standardnih spoljašnjih i unutrašnjih guma.

Kladovo (Negotin-Kladovo: 56.9km  T=3h  A=19km/h).
U grad se ulazi posle dužeg strmog spusta. Vredi posetiti stari deo (ulica koja izlazi na obalu, i u koju se stiže upravo putem iz Negotina).

Plaža je kosi betonirani nasip par stotina metara daleko odatle. Uređena je i duga skoro kilometar, izgleda mnogo bolje i ima mnogo bolju atmosferu nego što bi se na osnovu ovog kratkog opisa moglo zaključiti.

Karataš. Lepo uređen sportski kamp. Ne nalazi se uz reku već nekoliko stotina matara daleko i pedesetak metara iznad nje (razočaravajuće).

Šatori nisu dozvoljeni, noćiti se može samo u bungalovima, po ceni od 80din (7 DM). U kampu postoji i restoran. Spavanje na nekoj ledini nije preporučljivo zbor velikog broja Rumuna koji "operišu" u ovom kraju. Bolje je raspitati se u kućama u selu Novi Sip (odmah pored kampa) - moguće je da se mesto za šator može dobiti u nečijem dvorištu (bar je meni uspelo). Sajt kampa: www.karatas-djerdap.co.yu/.

Četvrti dan

Početak spusta ka Malom Kazanu. Sa desne strane je natpis koji označava početak pešačke staze do Trajanove table (500m). Staza se strmo spušta ka Dunavu.

Donji Milanovac (T=3h, A=20.3km/h). Lep park na obali, pogodan za odmor.
Posle Milanovca - povratak nazad ka ušću Porečke reke.

Makadam od sela, potom poljski put pa teška šumska staza.

Saobraćaj? Treba računati u srećnu zgodu ako se sretne neki prolaznik.

Luke. Odavde do doma ima još 6-7km. Ipak, ako se na Stol dolazi prvi put ili prvi put sa ove strane, ovo nije etapa koju treba ostavljati za poslednje časove dana. Nastojnik doma se često može naći u selu (tu ima kuću).

Od sela se makadamski put najpre strmije penje, a izlazi na visoravan i blaži teren. Ovde postoje mnoga račvanja ali je relativno lako orijentisati se prema masivu Stola (1156 mnv), velikoj gromadi ispred i levo. Treba se kretati tako da ona ostaje na levoj strani (dom se nalazi otprilike na suprotnoj strani, i nekih 450m iznad nivoa sela Luke). Kod kuća na izmaku sela raspitati se još jednom za pravac.

Oko kilometar iza sela ulazi se u šumu i tu počinje težak uspon - bicikl treba gurati po veoma strmoj stazi. Ako se pažljivo gleda, ponegde se na drveću mogu primetiti stare planinarske oznake. Ipak, dovoljno je držati se staze koja se stalno penje uvis. Ova teška deonica je duga par kilometara. Zatim se izlazi na blago zatalasanu zaravan sa pašnjacima i livadama. Vrh Stola se nalazi na levoj strani, treba ga i dalje obilaziti krećući se u blagom luku na levo. Na pustoj zaravni staza ima toliko da je ovo najsigurniji način da se "pogodi" dom. Kad se primeti da se došlo do tačke na kojoj staza počinje definitivno da se spušta naniže u pravcu Bora (juga), pažljivo posmatrati predeo ispod masiva vrha Stola (teren je pregledan). Oko doma nema nikakvih drugih građevina, i kad se primeti prva kuća - to je to.

Planinarski dom na Stolu (860mnv). Ušće porečke reke - dom: D=42km T=3h  A=14.2km/h, ukupan uspon: Du=900m).

Ako se stiže u večernjim časovima. orijentir može biti svetiljka ispred doma, upaljena tokom čitave noći. Ukoliko su vrata zaključana, kucati - nastojnik doma i njegova žena su verovatno legli. No čak i ako se desi da nikoga nema (što je malo verovatno jer je dom stalno otvoren), ispred je česma, streha je dovoljno velika da pruži zaklon od kiše, a na travnjaku se može podići šator. Nema pasa, tako da se može slobodno prići.

Dom: struja, voda, kanalizacija; četiri četvorokrevetne i dve dvokrevetne sobe. U depandansu ima još 20 ležaja (zajednička soba). Domom upravlja PSD "Crni Vrh" iz Bora (p. fah 34, 19210, Bor). Boravak se može najaviti telefonom 030-22-430 (prostorije društva, četvrtkom od 19 do 20h) ili 030-21-438 (Milorad Sretenović). Dom je od Bora udaljen oko 16km, autobus za prevoz radnika saobraća tri puta dnevno i može se koristiti za prevoz do doma.

Cena noćenja u pristojnim sobicama sa divnim pogledom i sa čistom posteljinom je 30din (2.6 DM). Ako imate planinarsku knjižicu sa uredno plaćenom članarinom, noćenje je jeftinije za oko 0.5 DM. U domu postoji trpezarija i kuhinja u kojoj se može naručiti jelo. Pivo i sokovi se mogu dobiti po niskim cenama.

Nastojnik ima pumpu za automobilske gume (a to znači i za MTB gume sa auto-ventilom).

Peti dan

izlazak na asfalt koji od Majdanpeka vodi ka Boru. Krenuti njime na levo.

Razumno je detaljno se pre polaska iz doma detaljno obavestiti o putu do ove tačke. Nastojnik će verovatno preporučiti prečice u vidu planinarskih staza koje skraćuju rastojanje između nekih serpentina, ali je bolje držati se makadama jer se njime uglavnom može voziti. Doduše, postoji par zahtevnijih mesta gde će se, zavisno od umešnosti, možda morati da siđe sa bicikla.

Završni uspon do doma na Stolu bio bi lakši sa ove strane (što ni izdaleka ne znači da je lak). Bicikl opterećen bisagama verovatno bi se morao gurati na otprilike polovini od onih 2,5km, mada za izuzetno ambiciozne i spremne ni ovo nije nesavladiv komad. Međutim ako se na planinu penje sa ove, borske strane, od sela Krivelj (vidi niže) do početka makadamskog finiša mora se savladati paklen asfaltni uspon, mnogo teži nego što je onaj na suprotnoj strani, od Klokočevca do Luka (pogledati profil visina). Kad se sve sabere i oduzme, na ćubu Stola nema lakog izlaska - sa obe strane je podjednako teško dokopati se svoje flaše piva u domu. No boravak na ovom mestu zaista je vredan svakog napora i preporuka je: planirati dovoljno vremena i obavezno se popeti gore.

Početak strmog spusta prema Krivelju. Deo za uživanje.

Posle skretanja za Banju saobraćaj postaje prilično slab. Asfalt solidan, uz par iskrpljenih deonica.

Hotel na Borskom jezeru (kamp je nekoliko stotina metara dalje).
(Bor-jezero: D=16km, T=1:07 A=14.7km/h Du=170m)
Kamp na jezeru odličan, sa odličnom atmosferom. Kamperi, od kojih većina šatore ili prikolice drži tu tokom čitave godine ili bar tokom čitavog leta, su ljubazan svet. Cena prenoćišta - 1.7 DM za jednu osobu i šator. Tuševi sa toplom vodom (uz minimalnu nadoknadu), prodavnica na ulazu u kamp. Hleb treba kupiti na vreme jer popodne i uveče ga nema i onda se jedino može kupiti u hotelu, po astronomskim cenama. Sa recepcije se može telefonirati. Jezero: plaža, staza za šetnju, hotel, sportski tereni.

Šesti dan

Idući od kampa i hotela nazad prema Boru, treba na prvoj raskrsnici sa asfaltnim putem (nekoliko stotina metara od kampa, na mestu na kome se put spušta gotovo na nivo jezera i prolazi tik uz njegovo ivicu) skrenuti desno. Odmah počinje uspon na Veliku Trestu (1284mnv). (Profil visina: "Borsko jezero- Tresta - dom na Beljanici - Strmosten - Krepoljin - Petrovac")

Lokalce treba pitati za put ka Dubašnici. Strmosten i Beljanica im ništa ne znače, a čak i na pomen Velike Treste znaju da gledaju belo.

Raskrsnica: put se simetrično deli na dva kraka: levi, asfaltirani krak se spušta još par stotina metara kroz borovnjak - do tajne rezidencije Slobodana Miloševića (u govorkanjima se pominje kao "ono u okolini Bora"). Tajna rezidencija se nalazi u tajnoj šumi, tajna šuma u maloj tajnoj dolini, i unaokolo nema više ničega osim još malo tajanstvenog zadaha. Za sve ovo ne treba da znate, zato ovo ne pričajte nikome.

Kad je Milošević tamo, put od jezera je zatvoren i niko njime ne može da prolazi, verovatno uključujući i oduševljeno stanovništvo onih par sela usput. Kad nije, možete da se spustitte do ulaza i bacite pogled na zdanje iza visoke ograde (bar sam ja tako uradio, i niko nije pucao na mene - mesto se trudilo da izgleda sasvim pusto). U rezidenciji je moguće prespavati, a moguće je i podići šator u dvorištu. Zainteresovani treba da se blagovremeno najave u Tolstojevoj ulici.)

To je dakle ono što vas čeka ako krenete levo. S obzirom da je asfalt od jezera pravljen namenski, završava se pred ulazom u preCednikovu zemunicu. A desno se na onoj raskrsnici odvaja makadamski put kojim treba i da nastavite ukoliko imate ambicije različite od njegovih.

Nova raskrsnica. Ovde treba skrenuti desno (pravo se ide ka Čestobrodici). Provera: posle 100-200m nailazi se na malu drvenu nadstrešnicu koja viri iz žbunja. Ispod nje je tabla: "Lovište Južni Kučaj VI".

Počinje spust ka kanjonu Resave. Oko 500m od iza table prelazi se preko malog mosta - prvog od desetak, koliko će ih još biti na spustu do doma na Beljanici. Spust je dug oko 22km, vodi najpre kroz praktično netaknute šume, potom kroz izvanredni kanjon Resave.

Izlazak iz kanjona, početak asfalta. Na mestu gde počinje asfalt, na suprotnoj strani reke se nalazi planinarski dom "Lisine" (380 mnv) na Beljanici. (Borsko jezero - dom: T=4h  A=12.3km/h)

Do doma se prelazi pešačkim mostićem. Dom: Kuhinja, trpezarija sa 50 mesta. Pedeset ležajeva u spavaonicama (dve zajedničke spavaonice i tri manje zasebne sobe). Struja, voda sa česme ispred kuhinje. Peći na čvrsto gorivo u spavaonicama. Nema dežurstva, otvara se prema potrebi, što znači da je čak i leti razborito najaviti dolazak (otvaraju i za par gostiju, a ako su raspoloženi čak i za jednog). Ukoliko je dom zatvoren, velika nadstrešnica ispred kuhinje pruža zaštitu od kiše, ispod se na betonu može postaviti i šator.

Dom je vlasništvo PD "Beljanica" iz Svilajnca. Najave boravka: Radomir Ugrnić, tel. 035-314-445 ili Miodrag Radosavljević (tel. 035-321-713). Najbliže naselje - selo Strmosten, 4km niz asfaltni put (blaga nizbrdica). U blizini doma se nalazi najveći vodopad u Srbiji (19m visine ;) Do Resavske pećine ima oko sat hoda preko Babine Glave (a može se naravno i putem preko Vodne - 14km).

Sedmi dan

Vrlo dobar ili dobar asfalt, uglavnom prazan put.

Čitav put odavde do Krepoljina je brdovit, sa dosta kraćih uspona i spuštanja - KDSIV u najdrastičnijem izdanju.

U Krupaji počinje loš asfalt - iskrpljen i sa rupama. Odatle do Požarevca smenjuju se deonice sa boljim i lošijim kolovozom.

Saobraćaj slab ili prilično slab.

Beograd. Poslednji polazak iz Požarevca bi trebalo da bude u 20:50h, a pre toga postoji pogodan voz u 18:30h. Ipak treba blagovremeno proveriti ovo - kada su se dva meseca kasnije Saša i Stanke vraćali sa slične ture, na staničnoj blagajni su im "objasnili" da ni polazak u 18:30 ni onaj u 20:50 nikada nisu postojali, i da im je poslednji voz za Beograd otišao u 16:30h. Dvadesetak dana kasnije, Dragoslav i Voja su imali na raspolaganju voz od 18:30h...

Postoji i mogućnost da se vozi do Male Krsne (dvadesetak km od Požarevca) i da se tamo sačeka neki od vozova iz pravca Niša.