Voz Bg-Kučevo ima 2-3 vagona i ide jednom dnevno, u popodnevnim časovima. Po redu vožnje bi trebalo da stigne oko 18h, ali su kašnjenja uobičajena pa smo mi tako stigli u 20:30. Cena karte: 6DM + 2DM po osobi (2DM - pivce za konduktera, zbog bicikala u hodniku).

Nema poštanskog vagona, pa bicikle treba staviti na poslednju platformu poslednjeg vagona, gde najmanje smetaju i tamo ih fiksirati elastičnim gajtanima. Podrazumeva se da se zauzme neki od obližnjih kupea a ako to nije moguće mora se pored bicikala dežurati na smenu. Treba izbeći petak popodne, kada je gužva sigurno velika. Ostali radni dani i nedelja su ok za odlazak. U povratku važi obratno: treba izbeći nedelju a svi radni dani su dobri. Nema garancije da će kondukter dozvoliti prevoz bicikala, ali uz pristojnu molbu i malo "podmazivanje" trebalo bi da sve ispadne dobro. (Znam da ima loših iskustava sa kombinacijom voz+bicikl u hodniku, ali ja nikada do sada nisam imao problema, a često sam koristio ovaj način transporta. U Pravilu službe JŽ je predviđeno da se bicikl transportuje u putničkom vagonu kao "dodatni prtljag" za šta se doplaćuje 4DM, pa se u krajnjem slučaju može pozvati i na ovo.)

Kučevo (železnička stanica)

raskrsnica - skretanje za Petrovac i Ceremošnju. Koju stotinu metara dalje počinje uspon - u početku 8-10%, potom blaži. Ide se kroz šumu i livade. Pre Ceremošnje ima i oko kiometar nizbrdice (nagib do 10%).

Selo Ceremošnja. Odavde počinje novi uspon (7-8%) do pećine.

pećina Ceremošnja. Ispred ulaza je sjajno mesto za kampovanje. Trava, mala etno-kolibica, kafanica, drveni stolovi i klupe. Inače unaokolo nema ničega drugog. Za posetu pećini raspitati se u kafani - vlasnik je i vodič. Ulaznica: 1.3DM. U pećini postoji električno svetlo (reflektori), ide se betoniranom stazom u dužini od oko 800m. Obući odeću sa dugim rukavima i nogavicama.

raskrsnica kod par kuća - ići desno

raskrsnica (sa desne strane su dve zapuštene kolibe) - ići pravo, boljim putem (ne levo, nizbrdo, lošijim putem), to jest pratiti greben koji se pruža sa desne strane. Odavde na dalje put je prilično zarastao, ali nije važno - to je to. Blag uspon.

zarasla raskrsnica. Za Osanicu se ide desno ali je to duži put. Kraći put: ići pravo, putem koji izbija na obližnje brdo sa leve strane (deo puta koji vodi po brdu se može videti sa raskrsnice). Tim putem se treba popeti na vrh brda.

kraj uspona, odavde vožnja grebenom, potom spust u Osanicu.

Osanica, izlazak na asfalt

izlazak na put Petrovac - Žagubica. Za Žagubicu ići levo.

Žagubica, centar. Vredi obići vrelo Mlave (oko 700m od centra). Na vrelu postoji i motel sa lepom baštom i hladovinom uz samo jezerce u kome izvire Mlava.

Žagubica, centar. Iza mesta počinje uspon ka Laznici.

Laznica

kraj uspona, počinje spust koji je oštar sve do ispred Jasikova

Jasikovo, centar

Vlaole. Počinje uspon (7%)

Vrata, kraj uspona, počinje spust u dolinu dug oko 2km. Izvanredan pogled na veliki prirodni amfiteatar ispod Stola.

počinje strm uspon (10-12%)

kratak spust na čijem kraju se uz put nalazi izvor sa klupama i stolovima. Odatle se ponovo ide strmo uzbrdo.

raskrsnica - pravo se ide za Krivelj i Bor a za Stol treba skrenuti levo

raskrsnica - za planinarski dom na Stolu skrenuti levo, na makadam. Na raskrsnici se nalazi mali putokaz za dom. Malo dalje se prolazi pored par kuća. Odavde počinje strm i težak uspon.

kraj najtežeg dela uspona. Odavde se vozi po zaravni, uz lagano goredoliranje. Nekoliko stotina metara ispred doma (otprilike na 48.8km) je raskrsnica na kojoj treba skrenuti desno - posle nje potražiti pogledom krov doma (dom i njegov depadans su jedine kuće unaokolo).

planinarski dom na Stolu. Vrlo mirno (nadaleko nema nikakvih drugih kuća) i slikovito mesto. Ispred doma je uređen izvor, stotinak metara dalje je jezerce/bara. U domu bi trebalo da uvek bude domaćin, ali je bolje prethodno se raspitati u onim kućama na raskrsnici.

Prenoćište u sasvim pristojnim sobicama ("sasvim pristojno" - u odnosu na uobičajeno stanje u našim domovima) košta 3.3DM po osobi (nešto manje ako imate planinarsku knjižicu). U domu postoji lepa trpezarija i kuhinja, pa se mogu naručiti kuvana jela po umerenim cenama, a možete i sami da kuvate. Domom upravlja PSD "Crni Vrh", Bor, p. fah 34, tel. 030/22-430 (četvrtkom od 19 do 20h). Kontakt: Milorad Sretenović, tel 030/21-438. Detaljne podatke o domu pogledajte u Ciklonautovoj Bazi jeftine spavke.

Ako se ima vremena, ovde zaista vredi provesti dan-dva. Za to vreme se može popeti na atraktivni krševiti greben na vrhu Stola ili jednostavno uživati u miru, pogledu i vazduhu.

Od doma se za Luke najpre treba vratiti nekoliko stotina metara do raskrsnice, i tu skrenuti desno (tako da se ustvari nastavi dalje putem kojim se popelo na Stol iz smera Gornjana). U kilometraže koje slede uračunato je rastojanje od doma do ove raskrsnice.

početak spusta (9-11%).

kraj oštrog spusta, izlazak na dobar makadam, nešto kasnije prolazak kroz selo Luke. Vrlo lepi vidici, lep pogled na Deli Jovan.

izlazak na asfalt - ići levo

izlazak na put Zaječar - Miloševa Kula. Za Tandu ići levo

Tanda (mostić, centar)

Crnajka - centar

raskrsnica na ulazu u Miloševu Kulu - ići desno

Klokočevac, raskrsnica - za Štubik ići desno. Počinje uspon, najpre blag onda

kraj uspona. Nekoliko stotina metara pre tog mesta sa leve strane se nalazi spomen-česma (klupe, stolovi).

Plavna. Oštro goredoliranje: spust do centra Plavne (12-14%); 91.5-92.5km - lep spust (12-14%); 92.5-93.8km - uspon do (8-9%). Na kraju spust do centra Štubika (8-9%).

Štubik - centar. Raskrsnica - levo se ide za Vratnu.

raskrsnica na kojoj se odvajaju dva asfaltna puta - ići pravo

Jabukovac - centar. U blizini se nalazi park u kome se iza žive ograde može naći diskretno mesto za šator. Mi smo spavali upravo tu.

raskrsnica - za Vratnu ići levo (desno se ide za Urovicu)

ulazak u selo Vratna. Malo iza sela prestaje asfalt.

nekadašnji planinarski dom, sada odmaralište EPS-a

manastir Vratna. Ispred i oko manastira je uzgajalište muflona - spremiti fotoaparate jer se ovim životinjama (pažljivo) može prići na stotinak metara. Iza manastira se može pešice u kanjon Vratne, do čuvenih kamenih previsa ili kapija - prirodnih kamenih lukova nastalih tako što je voda probila put kroz stene. Ovo su najveći previsi u Evropi. Do prvog ima par stotina metara, drugi je malo dalje. Vredi se popeti iznad kapija (levo preko rečice se odvaja strma staza) kao i do isposnice (kozja staza do nje se odvaja odmah iza prve kapije na desno - raspitati se detaljno u manastiru - i posle nekoliko stotina metara vrlo strmog uspona dolazi se pred pećinu u kojoj je isposnica).

Ispod prve kapije je nešto što podseća na šljunkovitu plažu, tu je i špilja - sve u svemu mesto na kome bi bilo zanimljivo prespavati.

manastir Vratna. Odmah iza manastirske kapije odvaja se jedva primetan put na levo, u šumu. Krenuti njime.

kraj strmog uspona, izlazak iz šume na poljanu, levo se iznad drveća vide bandera i kabl. Krenuti levo ka banderi dok se ne ugleda puteljak.

ograda lovišta, kapija sa rezom. Iza se vidi stotinak metara udaljen krov kuće. Proći kroz kapiju (obavezno je zatvoriti za sobom!).

izlazak na makadam, u blizini je mali salaš. Krenuti makadamom na levo (desno se ide ka Brzoj Palanci). Za čitav Miroč važi: stalno se goredolira, putevi su loši - sve u svemu, vrlo naporno.

raskrsnica. Desno se nalazi bandera sa trafoom. Ići pravo, glavnim putem, koji malo potom kreće uzbrdo. Napomena: Miroč je jednostavno previše komplikovan da bi ovde izneti podaci mogli garantovati da se nećete izgubiti. Stoga treba imati u vidu Sažvaćak, ali i pamtiti pravilo: "kartu čitaj, a seljaka pitaj".

škola u selu Cigansko Groblje

posle jednog oštrog uspona i kratke nizbrdice dolazi se do raskrsnice. Glavni put (za Plavnu) ide levo, a za selo Miroč treba krenuti manjim putem, oštro udesno i uzbrdo.

raskrsnica (trougao puteva). Ići levo (desno se ide za Urovicu).

raskrsnica - ići desno

raskrsnica - ići desno

raskrsnica - ići pravo (kaldrma)

raskrsnica - ići pravo

odvajanje bočnog puta - ići pravo (kaldrma)

izlazak na asfalt. Za Miroč ići desno (postoji tabla).

na spustu se prvi put sa leva ukazuje komad Dunava. Oštro i naporno goredoliranje do sela Miroč.

ulazak u selo Miroč

Selo Miroč, centar. U restoranu "Kod Miročanca" (tel. 030-86-808) se može dobiti kompletan ručak "a la kart" za samo 2.3DM. U jednoj od bočnih uličica sa leve strane je škola - na livadici pored nje (takođe pripada školi) se može podići šator. Prethodno pitati za odobrenje direktora (stanuje u kućici odmah pored livade). Ispred prodavnice prehrambene robe "Goca" (malo dalje od centra, na putu kojim se ide ka Petrovom selu) postoje sto i stolice - dobro dođu kad se obeduje.

kraj asfalta

skretanje na levo za Petrovo selo (manji put). Odvajanje je posle kratke nizbrdice, a glavni put (za Brzu Palanku) malo dalje skreće udesno. Levo se na brdašcu vidi salaš. Odavde pa do pred Petrovo Selo ide se kroz potpunu nedođiju. Nepregledne šume, dosta raskranica i prilika da se zaluta, malo šansi da se negde/neko pita za put. Dobro je imati uz sebe zalihe hrane, a i vode.

salaš šumara Živote Stojčića, zvanog Sulejman (zaseok Cvetanovac). Mesto za kaficu, rakijicu i razgovor. Ovde se detaljno raspitati za sledećih 700m puta.

izlazak na šumski makadam - ići desno. Oko 700m dalje je raskrsnica. Na njoj se za Petrovo Selo ide pravo i uzbrdo (desno se ide za Brzu Palanku).

spomen-česma sa velikim kamenim zidom sa leve strane, malo ispod puta

spust u kraško polje na mestu zvanom Čaršija. Pre toga treba preći jak uspon dug oko 1km.

raskrsnica na kraju uspona od nekoliko stotina metara (trougao puteva). Za Petrovo Selo ići levo (pravo se ide za Brzu Palanku).

tabla "Nacionalni park Đerdap" - ulazak u zonu nac. parka

prva kuća posle šumarevog salaša

raskrsnica (trougao puteva) - ići pravo

selo Planinica. Odavde vrlo dobar makadam, pretežno spust. Lepi vidici, pogled na rumunske planine..

Petrovo Selo, spomenik, početak asfalta

odvajanje sporednog puta (makadam) sa leve strane. Za Veliki Breg skrenuti na taj put. (Pravo se asfaltom ide u Kladovo). Ubrzo strm spust, pa vrlo strm uspon... teška deonica.

kraj asfalta, raskrsnica kod stare kuće - skrenuti desno (pravo se ide za Tekiju, boljim putem - tucanikom)

počinje vrlo strm spust (10-16%)

izlazak na asfaltni put pored Dunava, nedaleko od Đerdapske brane. U blizini prolazi dalekovod. Za Karataš skrenuti desno. Pre nego što se stigne do kampa prođe se pored brane.

sportski kamp Karataš. Mada u nazivu ima reč "kamp", nije predviđen boravak u šatorima već samo u bungalovima (oko 8DM po osobi). Ipak je moguće podići šator - treba otići u upravu (na kraju kampa suprotnom od ulaza, levo) i zamoliti za dozvolu. Ako vam dozvole noćenje, nećete ništa platiti. Mene su do sada jednom odbili (prvi put) a potom mi dva puta izašli u susret (oba puta posle 5. oktobra, nakon što je smenjena stara uprava i postavljena nova).

Dobro mesto za podizanje šatora je na livadi odmah iza uprave (pored terena za košarku) a tamo će vas i uputiti. Na livadici postoji i drvena sojenica sa stolom i klupama.

Ako kampujete, spremite se za kamperski komfor: česma i wc su na ulazu u sportsku salu, nedaleko od uprave. Još jedna česma postoji napolju, uz zid tehničke zgrade, preko puta sale. U kampu postoje restoran i trafika, a može se otići i do nekoliko stotina metara udaljenih prodavnica prehrambene robe i kafanica u obližnjem selu Sip. Prodavnice u Sipu su vrlo dobro snabdevene.

Karataš, sportski kamp. Put uz Dunav do Golupca je uglavnom ravan. Jedina dva značajnija uspona su iza Tekije (Golo Brdo) i pre muzeja Lepenski Vir (Košo brdo). Oba uspona su duga ~3km, nagiba 7-8%.

Tekija - česma, mala pijaca. Na izlazu se levo iznad puta nalazi restoran "Panorama", sa lepom terasom i pogledom . Malo dalje je i plaža.

početak uspona na Golo brdo (7-8%)

kraj uspona

početak spusta. 400m dalje desno od puta je tabla koja pokazuej početak staze ka Trajanovoj tabli. Međutim ova staza je potpuno zapuštena pa posle par stotina metara nestaje u šipražju i šumi koja leži na litici iznad reke, tako da je do table praktično nemoguće doći.

pri kraju spusta se sa desne strane puta odvaja puteljak za Hajdučku vodenicu (postoji mala drvena tabla). Hajdučka vodenica je vrlo lepa livada koja ulazi u reku i vredi se spustiti do nje nekoliko stotina metara kroz šumu. To je lepo mesto za odmor i kampovanje (pod uslovom da se ima voda sa sobom). Mali zaliv je omiljeno boravište ljubitelja reke sa plovilima, pa je vrlo verovatno da će tu biti neka jedrilica ili brodić. Na ivici livade je i jedan splav-kućica na vodi, i to je sve što postoji ovde. Ako se siđe do livade posle se na asfalt treba popeti istim putem. Livada i zaliv se sa puta mogu videti samo izdaleka, tokom spusta sa brda.

kraj oštrijeg dela spusta, dalje se još neko vreme ide blago naniže. Vozi se kroz Kazan, najatraktivniji deo puta uz Dunav u našoj zemlji..

desno pored samog puta nalazi se malo kameno zdanje slikarske kolonije "Pena"

na levo se odvaja šumski put za Veliki i Mali Štrbac (postoji tabla)

uređen izvor sa leve strane puta

na levo se odvaja asfaltni put za selo Miroč (postoji tabla)

most preko Porečke reke (ušće Porečke reke).

Donji Milanovac (centar). Obavezno otići do parkića i šetališta uz reku - vrlo zgodno za odmor pa i kupanje. Na izlasku iz varošice postoji par lepih restorančića na obali, a tu je i plaža.

kraj oko 3km dugog uspona (7-8%), odavde sjajan spust

sa leva se odvaja asfaltni putić za kanjon Boljetinske reke. Vredi krenuti njime,proći kroz kratak kanjon i lepim uzanim putem koji vodi po litici iznad Dunava izaći pravo na muzej Lpenski Vir (sve zajedno - 3-4km) odakle se ponovo može vratiti na put ka Golupcu. A može se neposredno ispred kanjona krenuti putem strmim asfaltnim uzbrdo (postoji tabla) i izaći visoko iznad Dunava. Asfalt tu negde prestaje, ali se dalje može ići "visokim" makadamom i na kraju spustiti na asfalt uz Dunav u selu Dobra, nekih dvadesetak km dalje prema Glupcu.

desno se odvaja putić ka muzeju Lepenski Vir. Mini etno-selo, česma, sjajna livada za šator. Za ovo poslednje treba pitati kustosa Narodnog muzeja koji stalno (od aprila do kraja oktobra, kada je muzej otvoren) boravi u jednoj od kućica etno-sela. Druga mogućnost za kampovanje je da se od ulaska u muzej spusti stotinak metara do obale Dunava - tu često ima drugih kampera i pecaroša. Ovuda vodi staza kojom se iz Rumunije švercuje sve i svašta, uključujući i belo roblje, pa ako se desi da noću čujete sumnjive zvukove, prvite se ludi - kažu da ako ne dirate švercere, neće ni oni vas.

selo Dobra (most)

izvor na ulazu u Golubac

Golubac, centar. Lep park uz reku, sa puno hlada i klupa za odmor, i sa pogledom na pučinu Dunava na tom mestu.

solidan asfalt, saobraćaj slab

Golubac, centar. Odavde počinje strm uspon (8-9%) koji traje sledećih 1-2km.

raskrsnica - Tumane levo. Odavde do manastira umereno naporno goredoliranje.

raskrsnica - ići desno, preko mostića

manastir Tumane. Posle manastira blag pa sve veći uspon (8-9%).

početak spusta

Rakova Bara

Turija, izlazak na put za Požarevac. Odmah uz raskrsnicu postoji jedna prodavnica bicikala/servis. Do Požeravca goredoliranje, par uspona od 2-3km sa nagibima do 8%.

Požarevac, železnička stanica

voz za Beograd ide oko 18h. Par vagona. Cena karte: 3.2DM (+1.7DM po osobi -pivce za konduktera, zbog bicikala u hodniku).