"Putuj sine, i neka te vodi onaj gore."
Vremena se menjaju i ova rečenica, stara hiljadama godina i ponavljana bezbroj puta, sada može da ima i sasvim novu konotaciju...

Godine 2001. organizovao sam drugi po redu "Put kojim se ređe ide" (dvanaestodnevno guduranje na biciklima od Beograda do Jadranskog mora kroz planine Srbije i Crne Gore, uglavnom zabačenim putevima i konjskim stazama) i na to putovanje, zahvaljujući ljubaznosti firme "Infoteam", krenuo opremljen i spravicom koja je tada, pre svega zbog cene od oko 1100 nemačkih maraka, u krugovima naših planinara i ljubitelja prirode još bila egzotični pribor, u krugovima Udruženja boraca NOB-a očigledan dokaz špijunskih aktivnosti, a u ono malo preostalih krugova u Srbiji bi uglavnom bila čist znak prestiža vlasnika. Bio je to tada prvi GPS na volanu nekog bicikla u Srbiji: nešto što je pedeset godina ranije bez ostatka spadalo u domen naučne fantastike, zahvaljujući napretku nauke (i još više rata) postalo je moguće staviti u džep, oko vrata ili eto, nad svoja nasušna dva točka.

U godinama koje su usledile promenio sam nekoliko čarobnih malih kutija i one su mi postale obavezna stavka na različitim putovanjima i drndanjima, i u projektima trasiranja biciklističkih i planinarskih staza u Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Rumuniji. To jest postale su alatka, meni neophodna koliko i rende nekom stolaru. Ove stranice su posvećene toj nekadašnoj čaroliji a sadašnjoj alatki - GPS uređaju, našem ličnom Povezivaču sa Svemirom...