Klasik ili kolor?

tekst: Jone

Predmet ovog teksta su sledeći modeli Garmin uređaja:
Legend i Vista klasik (stariji modeli, sa monohromatskim displejom)
Legend i Vista C - modeli sa displejom u boji (ne proizvode se više ali se mogu naći polovni)
Legend i Vista Cx - modeli sa displejom u boji i memorijskom karticom

Legend klasik	Vista klasik	Legend C / Cx	Vista C / Cx

• prednosti
• mane
• završna reč

Ukoliko vam termini koji se ovde koriste nisu bliski ili jasni, pogledajte stranu "Šta je šta".
Razlike između modela Vista i Legend? Pogledajte uporednu tabelu u tekstu "Garmin".

Prednosti kolor modela u odnosu na klasične

a) glavne

(Šta će, osim par nespornih stvari, biti svrstano u "glavno" a šta u "ostalo", zavisi od svrhe i načina korišćenja uređaja. Podela je ovde data sa tačke gledišta bajkera/planinara - vaša može biti drugačijia.)

Bolji prijem

Kolor modeli skoro uvek "vide" jedan, obično i dva satelita više od klasik modela. To nema preveliki uticaj kad su uslovi prijema dobri, ali u graničnim uslovima jedan satelit može da znači razliku izmedju održavanja i pucanja 2d-fiksa (geografska pozicija, za određivanje je potreban prijem signala sa najmanje tri satelita), ili između održavanja i gubitka 3d-fiksa (određivanje nadmorske visine, potreban je prijem sa najmanje četiri satelita)

Razlika nije tako tragična da zbog nje treba odustati od klasik modela, ali je primetna. Primera radi, tokom putovanja autobusom klasik model treba stalno držati sasvim uz prozor da bi imao prijem, dok kolor model možemo skoro uvek komotno držati u krilu ili ga zavući pod presvlaku za glavu na sedištu ispred nas, itd.

Napomena: blic upoređenjem dva komada Legenda klasik od kojih je jedan proizveden 2004. a drugi 2006. godine, stiče se utisak da je na novijem modelu prijem poboljšan. (info: Zoran Čubrilo) Da li je zaista tako i da li je sada kvalitet prijema kod klasik modela uporediv sa onim kod kolor modela, ostaje da se ispita.

Evo koliko su se razlikovale izmerene dužine na Legendu klasik i Visti kolor tokom jedne vožnje od Čačka do vrha Ovčara. Oba uređaja su bila montirana na volanu istog bicikla. Donje vrednosti treba smatrati samo za ilustraciju - vrednosti variraju zavise od rasporeda satelita i uslova prijema u trenutku snimanja, pa ne bi bile iste čak i ako bismo merenje ponovili sa istim uređajima i na istom putu.

Pristupni deo od Čačka (široko, otvoreno):
- 13km: Legend 13,284km , Vista C 13,257km (27m razlike)
- 17km: Legend 17.337km , Vista C 17.319km (18m razlike)
- 20km: Legend 19.977km , Vista C 20.014km (17m razlike)
- 21km: Legend 21.721km , Vista C 21.329km (392m razlike)

Posle ulaska u prva brda i prolaska par zona slabijim prijemom na putu do vrha i na povratku, iako ni jedan uređaj nije sasvim izgubio prijem, razlika je postala značajnija:

- 33km (početak uspona na Ovčar): Legend 33,536km, Vista C 33,099km (437m razlike)
- 38km (kraj spusta sa Ovčara): Legend 38,541km, Vista C 38,040km (540m razlike)

Bolji displej

Nije stvar samo u tome da li volimo da napasamo oči zanimljivim šarenišom kolora umesto strogih crno-belih linija i oznaka na monohromatskim displejima klasik modela - kolor displej ima daleko bolji kontrast i obezbeđuje bolju vidljivost na jakom dnevnom svetlu a noću, kad se uključi osveljenje displeja, razlika postaje drastična. Povrh svega toga, kolor modeli troše mnogo manje električne energije. (Da li je ovo pokazatelj kvaliteta kolor displeja ili pre inferiorne tehnologije monohromatskih displeja? Svejedno - praktična posledica je ovo gore.)

Pozadinsko osvetljenje je neuporedivo bolje na kolor displejima a njegov intenzitet se može lako i precizno regulisati u skladu sa uslovima. Videćemo ga čak i ako ga uključimo po danu, dok sunce pada direktno na displej (tada će pomoći da bolje vidimo sliku na njemu) dok bismo kod klasik modela uključen back light na dnevnom svetlu mogli da primetimo samo u zatvorenom prostoru, dok stojimo dalje od prozora. I ugao vidljivosti je veći kod kolor displeja. Po slobodnoj proceni, detalji se mogu pouzdano razaznati i pod uglom od 150-170 stepeni a kod klasik modela je to 110-130 stepeni.		Displej klasik modela je duži i uži. Koje proporcije su bolje? Stvar ukusa.

Još jedna značajna prednost kolor prikaza može se ilustrovati sledećim primerom:

- na neki teren se često vraćamo i tokom vremena smo na njemu snimili nekoliko treklogova;
- prilikom novog odlaska tamo svakako ćemo želeti da te treklogove ponovo učitamo u uređaj
  (zašto bismo ih inače snimali i čuvali u računaru) - recimo da ih ima 5-6;
- po dolasku na teren krećemo u otkrivanje novih staza, i posle par dana u aktivnoj memoriji a i na
  displeju našeg GPS uređaja imamo dugu novu "zmiju".

U tom trenutku na monohromatskom displeju već vlada zbrka linija koje su sve iste (crne) boje, a ukrštaju se i seku na mnogim mestima. Ako u uređaju imamo i neku kartu, npr. Srbije i Crne gore, to znači još linija (puteva, rečica...) za zbunjivanje. Posledica: na nekoj čvornoj raskrsnici na kojoj treba da nastavimo da sledimo željeni trek, biće nam teško da odgonetnemo koju to liniju treba da pratimo.

		Stvar se može rešiti tako da isključimo prikazivanje svih treklogova ponetih od kuće osim onoga koji nam treba, ali za svaki od njih onda posebno treba otvoriti dijalog sa opcijama i isključiti prikaz. I prikaz karte se može isključiti, ali opet treba zaroniti u menije. A šta ako smo pratili jedan treklog a na našoj raskrsnici želimo da krenemo drugim? Sve u svemu, mnogo je bolje ako su linije različite boje pa možemo jednostavno da pratimo određenu boju.
Šest treklogova, jedna magistrala, jedna rečica, tri-četiri lokalna puta...	A ovako to izgleda na klasik displeju. Koju liniju treba slediti?

Duže trajanje baterija

Prema specifikacijama Garmina, kod kolor modela baterije traju duplo duže (Legend C) odnosno bezmalo tri puta duže (Vista C) nego kod njihovih klasik parnjaka. U praksi razlika ne izgleda baš tolika ali je i dalje ubedljiva. Donje vrednosti treba uzeti samo kao ilustraciju jer se mogu znatno razlikovati zavisno od kvaliteta, vrste i starosti baterija, načina punjenja i načina korišćenja uređaja (da li ga isključujemo prilikom svakog malo dužeg zaustavljanja ili to ne činimo, itd) i uslova prijema.

Primer 1:
- uređaji: Legend klasik i Vista C
- baterije: NiMh, punjive, prozivođač "C.F.L", kapacitet 2300mAh, u oba uređaja stavljene u isto
  vreme
- uključeno snimanje track loga, osvetljenje displeja korišćeno umereno, elektronski kompas na
  Visti C podešen da se uključuje samo kad brzina padne ispod 5km/h
- baterije u Legendu klasik su bile prazne posle 13h i 20min (Garmin deklariše 18h)
- baterije u Visti kolor su bile prazne posle 22h (Garmin deklariše 32h)

Primer 2:
u oba uređaja stavljene su u isto vreme baterije istog proizvođača i istog kapaciteta. U trenutku kada se Legend klasik isključio, Vista C je srećno pokazivala 3 crtice (od 4) na ikonici koja označava raspoloživu količinu električne energije. Sa istrošenim baterijama iz Legenda klasik (uređaj se tada posle manje pauze može uključiti samo na par sekundi, nedovoljno da se stigne do prvog korisnog ekrana) Vista C radi od nekoliko minuta do skoro sat vremena, zavisno od kvaliteta baterija. Tako je sa Sony Alkaline baterijama ispražnjenim u Legendu klasik, Vista C radila još oko sat vremena uz uključen elektronski kompas i snimanje loga. To znači da ako u društvu na putu neko ima klasik model (eh, sa padom cena polako je došlo i to zastrašujuće vreme u kome je sve više družina sa više od jednog GPS-a ;) i istrošio je baterije u njemu, one se mogu iskoristiti da se još neko vreme tera Vista C kod nekog drugog.

Kako stvari stoje sa Legendom C? Posle dužeg korišćenja, utisak je da u njemu "C.F.L." baterije od 2300mAh prosečno traju oko dva "radna" dana (uređaj se koristi tokom celog dana uz isključivanje tokom dužih pauza i uz relativno često korišćenje osvetljenja displeja po mraku, sa intenzitetom podešenim na srednju vrednost).

Bolji hardver

• Brži procesor: skrolovanje mape i druge operacije su primetno brže kod kolor modela. (Što još uvek ne znači da su naročito brze: tačnija klasifikacija bi bila ako kažemo da je kod klasik modela skrolovanje mape tragikomično sporo, a kod kolor modela neprijatno sporo).
  
  
• Više memorije za elektronske karte: umesto 8MB (Legend klasik) i 24MB (Vista klasik), C modeli imaju 24 MB (i Legend C i Vista C) a Cx modeli umesto unutrašnje, fiksne memorije koriste memorijske kartice na koju može da stane mnogo veća količina podataka.
  
  
• Mesto u memoriji za 20 snimjenih treklogova (klasik modeli imaju 10 mesta), što je vrlo fino ako na teren želimo da ponesemo mnogo različitih trasa kojima želimo da prođemo, ili ako se nalazimo na nekom dužem putovanju tokom koga nemamo mogućnost da prebacujemo aktivni log na računar. No ovo nije tako čista prednost kako na prvi pogled izgleda - pogledajte ispod deo "Mane".
  
  
• Zvučni alarmi za karakteristične situacije tokom rada. Klasik modeli su potpuno nemi a to je krupan nedostatak jer su neka upozorenja (npr. o gubitku prijema) važna.
  
  
• USB port umesto serijskog kod klasik modela. Prednosti: mnogo brži prenos podataka, kad se uređaj priključi na računar napaja se preko USB porta pa ne troši baterije, standardni priključak i kabl (umesto preskupog "osobenjaka" kod klasik modela koji nije odgovarao ničemu drugom na ovom belom svetu osim njima).

  Ilustracija razlike u brzinama prenosa podataka sa računara u GPS uređaj:
  - tracklog od 1030 tačaka: USB 5 sec, serijski port 50 sec
  - tracklog od 2700 tačaka: USB 14 sec, serijski port 2min 9sec
  - 315 waypoint-a: USB 5 sec, serijski port 32sec
  
  Prilikom prenosa karata razlike su još mnogo veće: za učitavanje karte veličine oko 3Mb, kolor modelu je potrebno oko 14 sekundi a klasik modelu oko 15 minuta. Sa još većim mapama vreme učitavanja preko serijskog porta postaje toliko dugo da pred polazak na put treba blagovremeno planirati i uraditi tu operaciju - više se nikako ne radi o usputnoj stvari koju možemo da obavimo u poslednji čas, dok u bisage ili ranac žurno ubacujemo poslednje potrebne stvari.
  
  

• Brži start: mada Garmin za klasik i kolor modele navodi ista vremena toplog/hladnog starta i AutoLocate-a, razlika je osetna, naročito kod toplog starta kada brži procesor kolor modela posebno dolazi do izražaja.
  

b) ostalo

• Polje za komentar u maski za upis i pregled waypoint-a
  
  Kod kolor modela u maski za upis novog waypoint-a ("Mark Waypoint") postoji polje "Note" u koje se automatski upisuju datum i vreme unosa a umesto njih se može upisati i proizvoljni komentar dužine do 30 znakova. Ovi podaci se potom prikazuju kad god otvorimo stranu za prikazivanje detaljnih podataka o datom waypoint-u. Klasik modeli nemaju takvo polje i kad se njihovi waypoint-i prebace na računar, dodeli im se trenutni datum iz računara.

• Postojanje podatka o realnom datumu snimanja waypoint-a zgodno je ako više puta odlazimo na ista mesta i želimo da znamo kada smo koju tačku snimili ili kada iz velike baze waypoint-a treba izdvojiti one tačke koje smo izmenili prilikom jednog određenog boravka na terenu. Npr. ako za neko područje imamo nekoliko različitih baza waypoint-a pa upoređivanjem utvrdimo da se položaj istih tačaka u njima ozbiljno razlikuje, na osnovu datuma snimanja možemo da procenimo kojima od njih treba verovati:ako znamo da smo prilikom jednog putovanja imali vrlo loš prijem a prilikom drugog vrlo dobar, više ćemo verovati tačkama snimljenim tokom tom prilikom.

  Za profesionalniju primenu ovo ima još veći značaj. Ako se GPS uređaj koristi npr. za rad na nekom projektu koji traje par godina a za to vreme se stanje na terenu menja, može biti od velike koristi da se za određeni waypoint zna da li je snimljen pre godinu dana ili pre šest meseci.

  "Note" polje se osim toga može iskoristiti za upis korisnih dodatnih informacija, npr. načina prolaska kroz neku raskrsnicu ("skreni krajnjim levim od tri puteljka"), upozorenja ("ne beri jabuke, gazda ima pušku") i sl.

• Veće mogućnosti za korišćenje učitanih elektronskih karata - npr. možemo da zadamo ciljnu tačku a uređaj će onda napraviti maršrutu do nje koristeći puteve u karti, i potom nas voditi do tamo (tzv. rutiranje). Ruta se automatski rekalkuliše i prilagođava našim akcijama sve do zadatog cilja. Ova opcija je korisna prvenstveno kad se putuje autom (za planinarenje bi trebalo najpre imati detaljnu i "rutavu" elektronsku kartu područja u kome se nalazimo).
  
  
• Možemo da izaberemo "aktivne" strane - one između kojih želimo da se krećemo pritiskom na dugme "page" na boku uređaja. Moguće je izabrati i i njihov redosled. Ostale strane (one koje ne proglasimo za aktivne) dostupne su iz glavnog menija.
  
  
• "Turn declutter On"- opcija kojom možemo da isključimo prikaz nekih elemenata na karti i tako njene osnovne elemente (puteve) učinimo jasnije vidljivim i lakšim za praćenje)
  
  
• Veći izbor broja polja sa podacima koja želimo da vidimo na strani sa mapom. Može ih biti dva, tri ili četiri.

Bez polja za podatke

Dva polja za podatke

Četiri polja za podatke



• Druga podešavanja strane sa mapom: kod kolor modela postoji još jedan dodatni podmeni za nautičku primenu.
  
  
• Udobniji i brži rad sa waypoint-ima. Oni u kolor modelima imaju svoju posebnu stranu ("Find" meni) sa više mogućnosti za pretraživanje i filtriranje nego što je slučaj kod klasik modela. U listi waypoint-a mogu biti prikazane sve tačke koje imamo u uređaju ili samo one koje odgovaraju određenoj temi: smeštaj, benzinske pumpe, kupovina, restorani, transport, gradovi, atrakcije, servisi, zabava, izlasci sa autoputeva, hitne i državne službe... (Kvalitet i kvantitet ovakvih prikaza zavise od detaljnosti i kvaliteta karte koju imamo u uređaju.)
  
  Strana sa menijem može da ima fiksni raspored stavki ili da se podesi tako da poslednja birana stavka bude na njenom početku i fokusirana je kada se strana otvori. Ovo može da izgleda kao sitnica, ali kada se jednom rukom drži volan na nekom drndavom putu a drugom kopa po GPS-u, postaje prilično bitno.
  
  Za ljubitelje geokešinga postoje dodatne opcije koje olakšavaju aktivnosti te vrste. Korisna je i mogućnost da se prikažu samo tačke koje smo birali u skorije vreme – ovo olakšava i pojednostavljuje pretragu ako u uređaju imamo veliki broj waypoint-a. Traženje se može obavljati i prema ikonicama koje simbolizuju waypoint-e (uslov za ovo je naravno da svim tačkama koje upisujemo uredno dodeljujemo odgovarajuće ikonice).
  
  
  
• Averaging: s obzirom na to da tačnost GPS uređaja nije apsolutna, ako nam je prilikom upisovanja nekog waypoint-a potrebna maksimalna preciznost, možemo da pustimo uređaj da tokom nekog vremena (dužinu određujemo sami) više puta odredi koordinate mesta na kome se nalazimo i da potom za konačne koordinate usvoji srednju vrednost izmerenih koordinata.
  
  
• Proximity opcija: za bilo koji waypoint može se zadati krug željenog poluprečnika i ako uđemo u taj krug oglasiće se alarm. Tako možemo da izbegnemo opasna mesta, mesta kojima pristup nije dozvoljen, ili da jednostavno bez gledanja na displej znamo kad smo blizu željene tačke.
  
  
• Od postojanja profila visina kod Viste kolor zaista ima koristi, za razliku od nedorađenog prethodnika kod Viste klasik. Preglednost i upotrebljivost su mnogo veći zbog prisustva boje, zbog lakog i vrlo brzog načina podešavanja razmere (džojstikom) i zbog končanice koja radi kao i u MapSource-u: dok se pomera po dijagramu, ispod se ispisuje odgovarajuća visina. A jedno "enter" džojstikom baca nas na mapu i prikazuje gde se nalazi tačka koju smo izabrali na profilu visina - vrlo zgodna stvar.
  
  
• Slova i brojke u menijima i maskama za prikaz/unos teksta kao i na drugim mestima, kod kolor modela su krupniji, što je dobrodošlo kad uređaj stoji na volanu bicikla - dosta daleko od očiju - a uz to i poskakuje. Fontovi su kod klasik modela previše sitni da bi se noću, u toku vožnje, mogle bez napora pročitati neke vrednosti sa displeja.
  
  
• Prilikom upotrebe opcije za praćenje snimljenog trekloga ("Track Back") kod klasik modela možemo da biramo samo da li želimo da idemo ka početnoj ili ka krajnjoj tački loga. Kod kolor modela možemo da izaberemo i bilo koju tačku između.
  
  
• Bolji kalendar. Kod klasik modela možemo uz pojedine dane da zakačimo napomene, da pogledamo fazu sunca i meseca određenog dana, i to bi bilo to. Kod kolor modela pored toga možemo da vidimo i koji waypoint-i su snimljeni kog dana a možemo i da naložimo brisanje waypoint-a starijih od određenog vremena - obe ove opcije mogu da budu veoma korisne u određenim situacijama.
  
  
• Highway page: neka vrsta 3d vođenja ka cilju, može se svideti vozačima
  
  
• Ako je nekome bitno: kolor modeli imaju štopericu.
  
  
• Ovo će svakako biti više korišćeno: kolor modeli imaju fin budilnik sa izuzetno korisnom "snooze" (dremka) funkcijom pomoću koje jednim klikom možemo da pomerimo ponovno pištanje na sedam minuta kasnije. Još jedan lagahni klik dovoljan je za novo odlaganje od sedam minuta, sledeći lagahni klik daje još sedam minuta...

Mane kolor modela u odnosu na klasične

a) glavne

Lošije kocipiran loš memorijski menadžment

Vratimo se na jednu od konstatacija iz dela o prednostima kolor modela: 20 mesta u memoriji za snimljene treklogove, prema 10 mesta kod klasik modela. Na prvi pogled lepo poboljšanje.

Ali: koliko god trackpoint-a da je uređaj snimio u aktivni log odnosno u radnu memoriju (a tamo ih može biti maksimalno 10.000 pre nego što se radna memorija popuni) i na osnovu toga iscrtao vijugavu liniju koju gledamo na displeju dok se motamo po nekoj pustari, njihov broj će prilikom prebacivanja u memoriju za snimljene treklogove biti sveden na jednu maksimalnu veličinu. Za kolor modele je taj maksumum 500 trackpoint-a a za klasik modele... 750, odnosno 50% više.

Dakle, ako u radnoj memoriji kolor modela imamo aktivni log koji se sastoji od recimo 5000 tačaka i poželimo da ga snimimo u jedno od onih 20 mesta, biće sveden na 500 tačaka. Koje će snimljene tačke pri tome biti izbačene odlučuje algoritam koji se rukovodi brzinom kretanja kao i učestanošću i intenzitetom promene visine i pravca: ako su između dve tačke ove promene bile ispod neke vrednosti, jedna od tačaka se briše, itd.) Naravno da se ovako gubi na preciznosti trekloga, a osim toga ne upisuju se ni podaci o brzini kretanja i vremenu/datumu snimanja svake tačke.

Nastavak komplikacija: kada želimo da neki sačuvani (ili u Oziju sveže napravljeni) treklog pošaljemo sa računara u GPS uređaj, možemo da izaberemo hoćemo li ga slati u aktivnu memoriju (nepraktično rešenje, jer se onda smanjuje kapacitet sa snimanje novih logova) ili opet u jedno od onih 10/20 mesta. Ali u ovom drugom slučaju ćemo opet udariti u ono ograničenje od 750/500 tačaka. (Ako pokušamo da pošaljemo log sa većim brojem tačaka, GPS će ostatak jednostavno odseći i izvestiti da je "track truncated".)

A tek logika po kojoj se kod (novijih) kolor modela aktivni logovi svode na manji broj tačaka nego kod (starijih) klasik modela? Kad se ovo ima na umu, razlika između 10 i 20 mesta više ne izgleda tako ubedljivo.

Da 250 tačaka više u klasik modelima mnogo znači? Po mom iskustvu, da - to mogu biti kilometri i kilometri puta biciklom. Takođe, ta razlika vrlo često često čini razliku između mogućnosti da se nekim treklogom manipuliše u jednom komadu, i potrebe da se bakće sa njegovim deljenjem.

Ovo još nije sve: kad se radi o maksimalnom broju waypoint-a u uređaju, stvari stoje ovako: klasik modeli 1000, kolor modeli... 500. Neko će reći da je i 500 dovoljno za većinu potreba ali:

a) smešno je da noviji modeli imaju podsečene performanse u odnosu na stare i
b) iako sam do pre par godina takođe mislio da je 500 tačaka dovoljno za skoro sve što može da se zamisli, u međuvremenu sam okrio da i nije baš tako. Primer: radeći trasiranje "Donauradweg"-a, (biciklistička ruta duž našeg toka Dunava), na delu od Bezdana do Beograda napravio sam zbirku od oko 750 waypoint-a (trebalo je ubeležiti sve raskrsnice, objekte za smeštaj, servise i prodavnice bicikala, razna druga bitna mesta u gradovima...). A to znači da sve te tačke mogu da učitam u klasik model, ali ne i u kolor model. Slično je i za deo od Beograda do Negotina (oko 700 tačaka) kao i za tok Dunava u Bugarskoj (tokom trasiranja njihovog dela Donauradweg-a snimio sam oko 800 tačaka). U granicu "500" sam lupio i tokom puta po indijskim Himalajima: trebalo je onda preturati po listi i brisati neke manje bitne waypoint-e da bi se napravilo mesto za nove. Frustrirajuća situacija, ali je srećom bilo samo dvadesetak prekobrojnih tačaka.

Zašto je ovo ovako, i zašto korisnicima nije ostavljena mogućnost da izaberu da li žele da fiksnu memoriju za karte (onih 8 ili 24MB) iskoriste potpuno za tu svrhu, ili bi radije jedan deo odvojili za treklogove i waypoint-e? Verovatno zato što se Garmin sada ponaša jednako bahato kao Microsoft u vreme Win 3.11 i Win 95. Šta tek reći za Cx modele - kupili ste memorijsku karticu od 5 triliona gigabajta, na njoj je karta koja zauzima 1% prostora a ostatak zvrji prazan, dok se za to vreme vaši aktivni logovi i dalje skraćuju na 500 tačaka a u uređaju ne možete da imate sve waypoint-e koje ste ikada snimili u Srbiji? (Ovakvo upravljanje unutarnjom memorijom zadržano je čak i kod najnovijih modela iz serije GPSMap 60.)

Lošiji sistem za kretanje kroz glavne stranice

Kod klasik modela klik na ikonicu u gornjem desnom uglu displeja otvara meni u kome možemo da izaberemo željenu stranu i potom skočimo pravo na nju. (U ovom slučaju sa strane "Sateliti" se skače na stranu "Trip Computer".) S obzirom na to da se u meniju za izbor strana pamti pretposlednja otvorena strana, za povratak na "Satelite" dovoljna su dva brza klika džojstikom - prvi otvara meni za izbor strane u kome je već fokusirana strana "Sateliti", a drugi je otvara. Postupak se može sasvim lepo obaviti i bez gledanja na displej. Jednostavno, efikasno... i bezbedno na džombama, jer se ne mora skidati pogled sa staze. Sličan sistem se može koristiti i za podmenije na pojedinim stranama: posle nekog vremena napamet se nauči položaj pojedinih stavki u njima tako da džojstik, opet bez gledanja u displej, možemo da pomerimo onoliko puta koliko je potrebno pre nego što kliknemo njime. Sve u svemu, zgodnije nego "stiskaj-drpaj-stiskaj-drpaj" princip kod kolor modela.

b) ostalo

Kad se na strani "trip kompjuter" uključi opcija "velike brojke" (korisno po drndavim putevima ili noću), kod klasik modela ostaju četiri polja sa podacima a kod kolor modela, zbog manje visine displeja i nešto većih cifara, tri polja.

Završna reč

Za one koji imaju dovoljno novca najbolji izbor je jedan od kolor modela eTrex serije. Njihove prednosti su ipak dovoljne da opravdaju razliku u ceni, uprkos gafu sa maksimalnim brojem trackpoint-a i waypoint-a.

Za ostale će sasvim prihvatljivo rešenje biti klasik model. Obaviće "posao", doneti mnogo korisnih informacija i lepo služiti na izletima i putovanjima, a uz to će vlasnik imati mirnu savest jer nije dao značajne pare za elektronsku kockicu od par stotina grama. Treba se pomiriti s tim da će na zahtevnijem terenu relativno često biti potrebno okretati ga u raznim pravcima, ne bi li se održao zadovoljavajuć prijem - vremenom se na ovo navikne. (Uostalom, ako se duže zadržimo na mestu sa lošijim prijemom, sva je prilika da ćemo pre ili kasnije i kolor modelu morati da posvetimo ovakvu vrstu pažnje). Ponekad ni to neće biti dovoljno pa će treklogovi imati prekide na mestima gde je prijem bio problematičan. Ovo se najčešće može naknadno popraviti na računaru: uz pomoć topo-karte kalibrisane za upotrebu u programu OziExplorer (ili nekom sličnom), obično je moguće korektno rekonstruisati nedostajuće delove.

A ako ponekad, dok vaš plavi Legend klasik na svoj spori način obavlja ono što treba, pomislite šta sve nema a kolor modeli imaju, i ako vas bude nerviralo to što ponekad izgubite signal dok neko drugi ponosno šetka okolo pogleda prikovanog za šareni displej, utešite se starim dobrim pravilom koje uvek vredi: koliko para, toliko muzike :)

Primedbe, ispravke, komentari... izvolite.