Ruta 20:  Gornje Košlje - kanjon Trešnjice - Trutinac

Karakteristike rute: - dužina: 5km - ukupni uspon: 280m (u kontra smeru 370m) - površina: makadam - težina, fizička: 8 - težina, tehnička: 2-3 - potrebna kondicija: 4 - uslovi za vožnju: vožnja je moguća od proleća do jeseni, ali se ne preporučuje posle jakih kiša. • mapa rute (200Kb) • GPS tracklog i waypoints (pogledajte napomene o GPS podacima)

Ruta koja nam omogućava da upoznamo dubine kanjona Trešnjice i pruža nam priliku da se divimo njegovim liticama i perspektivama, debelom talogu mira nataloženom na njegovom dnu, te bistroj reci koju će nam pokloniti kao svoju poslednju i najveću tajnu - pre nego što nam zadovoljstvo naplati napornim i strmim usponom na drugu stranu. Osim toga, na ovaj način možemo da povežemo ture 19 (košljanski krug) i 16 (Vrhpolje - G. Trešnjica - Grčić - Trutinac) u jedno dugo i uzbudljivo krstarenje planinama Azbukovice.

Najbolje vreme za prolazak rutom je u rano proleće i kasnu jesen, kada na granama nema mnogo lišća pa će nam vidici svuda biti otvoreni. Ali ukus avanture spuštanja u bezdan kanjona biće podjednako jak kad god da se odlučimo za nju, i to je iskustvo koje ne bi trebalo propustiti bez obzira na napor kojim ga plaćamo, jer je jedinstveno u drinskim planinama i spada u ona koja se zaista dugo pamte.

Krećemo iz centra Gornjeg Košlja (kod škole), putem za Petrovine i Razbojište. Ali već posle malo više od sto metara skrenućemo kod jedne štale desno, na lošiji i uži put koji odmah kreće nizbrdo. Spust je težak, po rastresitom makadamu koji je strm i mestimično se pretvara u haotičnu reku kamenja, pa je onima koji žele da voze sve vreme potrebna koncentracija i pristojna veština upravljanja biciklom. Ostali će do dna kanjona bez većih problema moći da se spuste hodajući pored bicikla.

Tokom spusta iznad nas izrastaju litice. Verovatno ćemo usput ugledati i ponekog beloglavog supa, i tada nećemo izbeći utisku da su upravo oni ti neimari i arhitekte koji odlučuju kako i kuda da se pružaju ćudljive kanjonske vertikale, dok lete iznad njih i oštrim okom procenjuju šta u čitavom pejzažu treba promeniti ili dodati.

Poslednjih par stotina metara spusta su posebno lepi jer ćemo voziti puteljkom koji se izvija i provlači tik uz liticu. Najniža tačka na ruti (465m nadmorske visine) je na dnu kanjona, na mestu na kome ćemo iznenaditi Trešnjicu zauzetu žuborenjem, i preći preko nje. Tu se nalazi trošni, oko metar široki drveni mostić koji treba pažljivo preći, jer je ograda nesigurna i postoji samo sa jedne strane. Umesto mosta, oni koji vole vožnju "u stilu" i ne mare ako im se patike umoče u vodu tu i tamo, mogu uz malo spretnosti da na svom biciklu savladaju relativno plitak gaz. (A plitak će biti ako nije bilo velikih kiša i kad Trešnjica nije ljuta.)

Ostaje još da se savlada težak uspon do Trutinca, solidnim (povremeno lošijim) putem kroz šumu. Pri kraju se izlazi na mesta sa kojih se ponovo otvara pogled na kanjonske strane - eto kompenzacije za uloženi znoj.