Ruta 16:  Vrhpolje - Gornja Trešnjica - Grčić - Trutinac - G. Trešnjica - Vrhpolje

Karakteristike rute: - dužina: 41km - ukupni uspon: 1050m - površina: makadam, asfalt, zemlja - težina, fizička: 8 - težina, tehnička: 2 - potrebna kondicija: 4 - uslovi za vožnju: vožnja je moguća od proleća do jeseni, osim što se na kratkom zemljanom delu do hranilišta   orlova vožnja ne preporučuje posle jače kiše. • mapa rute (650Kb) • GPS tracklog i waypoints (pogledajte napomene o GPS podacima)

Teška ali i veoma atraktivna tura koja će nas između ostalog odvesti u posetu veličanstvenim beloglavim supovima. Pored toga na meniju su sjajni predeli i izuzetni vidici od kojih su neki među najboljima u Srbiji - sve zajedno više nego dovoljno da se biciklisti sa odgovarajućom kondicijom odluče za ovaj izlet.

Iz Vrhpolja krećemo putem pored Drine (uz potrebnu pažnju, jer ovo je put sa intenzivnijim saobraćajem), i prošavši skretanje za Gornju Trešnjicu (iz tog smera ćemo doći na završetku putovanja) stižemo do skertanja za Grčić. Odatle nas očekuje težak i dug makadamski uspon: sa 200 do na skoro 900m nadmorske visine. Kao doping ćemo koristiti poglede koji se otvaraju sa pojedinih tačaka.

Da bismo stigli do hranilišta supova (mesta na kome se ostavljaju lešine uginulih životinja ili meso iz klanica) treba da privremeno napustimo put ka prevoju iznad sela Trutinac i spustimo se kratkim putem napravljenim specijalno zbog toga da se olakša pristup i doprema mesa na hranilište. Mali gubitak visine (oko 50m) nam sigurno neće teško pasti jer ćemo u plavetnilu iznad nas obično ugledati neku od ovih neverovatnih živih jedrilica, čiji raspon krila može da dostigne i tri metra. Zahvaljujući brizi i zašiti sada ih u njihovom "gradu" - kanjonu Trešnjice - ima 32. A ako imamo sreće i na hranilištu bude gozbe za njih, možemo doći u priliku da ih posmatramo i fotografišemo sa par stotina metara udaljenosti - doživljaj koji se pamti čitavog života.

Po povratku na put za Trutinac brzo se stiže na prevoj sa koga se slikovitim putem spuštamo ka selu Trutinac, smeštenom na terasi visoko iznad kanjona Trešnjice. Veličina i dubina kanjona su impresivni, i sigurno je da naši foto aparati neće moći mnogo da se odmaraju. U selu počinje lošiji put kojim se može spustiti na samo dno kanjona a odatle se onda može popeti na drugu stranu, u selo Košlje - poduhvat samo za kondiciono veoma spremne i strpljive bicikliste.

Do sela Grčić se potom vraćamo istim putem a onda skrećemo na jugozapad, ka Gornjoj Trešnjici. Na ovoj deonici će biti još atraktivnih vidika ka završnom delu kanjona, u koji ćemo se konačno i spustiti na njegovom već sasvim pitomom delu. Ta tačka je istovremeno i centar Gornje Trešnjice. Levo će nas asfalt koji prati rečicu Trešnjicu odvesti do Drine i završetka naše ture, na način dostojan njenog prethodnog dela, a oni koji nisu bili raspoloženi da u divlji deo kanjona siđu biciklom iz Trutinca, ovde imaju priliku da to urade pešice - markiranom planinarskom stazom koja kreće desno.