Detur br. 1: Bezdan - Dunavska obala (vikend naselje Baračka) - Bezdan

Na 5km dugom, mirnom asfaltnom putu do obale Dunava nalazi se veći broj čardi a okolina je vrlo prijatna, tako da su uslovi za lepu vožnju ispunjeni. Na 1,6km posle raskrsnice kod benzinske pumpe u Bezdanu (R30) naići ćemo na odvajanje sporednog puta sa leve strane (D1). Ovde možemo da produžimo pravo, ili da sledimo taj levi put koji će nas uvesti u vikend naselje Šebeš Fok na čijem se početku nalazi čarda "Srećko" (H,P). Oba puta se kasnije ponovo spajaju, tako da nema potrebe da se vraćamo ukoliko krenemo putem kroz naselje.

Ukoliko nastavimo glavnim putem, 3,8km posle pumpe u Bezdanu (R30) dolazimo na tačku D2, na kojoj možemo skrenuti desno na put ka vikend naselju Kenđija koji će nas odmah dovesti do "Eko učionice" (H,P) . To je u osnovi još jedna čarda, ali sa specifičnom atmosferom. U šumi, na obali slepog rukavca kanala Baračka (voda iz rukavca podzemnim cevima odlazi u Dunav), nalazi se par sklepanih ali šarmantnih brvnara. U jednoj je čarda, a u drugoj se može dobiti soba za prenoćište. Sve je vrlo osobeno i može se reći romantično, domaćini su ljubazni, ali konforom će biti zadovoljni samo oni koji nisu probirljivi: ovde nema tekuće vode ni struje, sobe su sa improvizovanim krevetima. Ljubiteljima mesta koja mirišu na avanturu ili domaću atmosferu Eko učionica će ostati u lepom sećanju.

Ponovo na glavnom putu: dvestotinak metara posle raskrsnice D2 prolazimo mesto na kome se ponovo spajaju glavni put i put kroz vikend naselje Šebeš Fok. Tu je i raskrsnica R50 na kojoj nastavljamo pravo, ka obali Dunava. Levo se ide na granični prelaz ka Hrvatskoj, odnosno ovo mesto je spoj rute iz Hrvatske, za one koji u Srbiju uđu iz te zemlje.

Nakon 4,4 kilometra pređenih od R30, prolazimo raskrsnicu D3 i na njoj ponovo nastavljamo pravo. Raskrsnicu treba zapamtiti jer na njoj pri povratku možemo skrenuti na obilazni put i tako se vratiti do Bezdana, praveći lep krug.

Na kraju četvrtog kilometra izlazimo na obalu. Put koji skreće desno odvešće nas u prijatno vikend naslje Baračka u kome ćemo naći još nekoliko čardi (H,P), pa je to odlično mesto za predah ili noćenje. A levo možemo skrenuti ukoliko poželimo da na obližnjem ušću Velikog kanala u Dunav pogledamo staru ustavu za regulaciju nivoa vode, konstruisanu u birou tvorca Ajfelovog tornja, Gustava Ajfela.

Do vodostaja od +600cm (Bezdan) odnosno +680cm (Apatin) sve čarde u ovom kraju su dostupne, osim ponekad čardi Čonta i Pikec. Pri vodostaju od +580cm naselje Baračka se se zatvara i isključuje se struja. Prosečno jednom u 6-7 godina visok vodostaj se javi i u avgustu, zbog naglog topljenja snega u Alpima. Tokom jeseni i zime vodostaj nije visok.

Predeo u kome se nalazimo bio je poprište Batinske bitke, vođene u novembru 1944. između sovjetskih i jugoslovenskih trupa sa jedne, i nemačkih sa druge strane. Bitka je trajala 26 dana i u njoj je poginulo oko 40.000 ruskih i jugoslovenskih vojnika. Spomenik posvećen bici ugledaćemo na brdu na hrvatskoj obali reke, a na srpskoj strani se nalazi muzej bitke. Do Bezdana se možemo vratiti istim putem. Ali oni koji nemaju ništa protiv malo truckanja po makadamu mogu na D3 da skrenu desno, kako bi do Bezdana stigli drugim putem: oko 400m posle ove raskrsnice prolazimo skretanje za obližnji muzej Batinske bitke (nalazi se sa desne strane) a 880m posle D3 stižemo na D4 - raskrsnicu na kojoj za Bezdan treba skrenuti levo. Oko 1km posle ovog mesta prestaje asfalt i nastavljamo makadamsko-zemljanim putem/kaldrmom u prilično lošem stanju. No ovako treba preći samo narednih 2km, nakon čega ponovo izlazimo na asfalt, tako da po suvom vremenu prolazak ovuda ne predstavlja problem.

Ustava na ušću Velikog kanala

Oko 320m posle početka asfalta je D5, raskrsnica na kojoj treba produžiti pravo (levo se ide u lepo obližnje vikend naselje Korlatoš u kome nema mogućnosti za smeštaj ni čardi, ali je kratka vožnja između kućica, načičkanih duž puteljka u šumi iznad kanala Feketeviz, izuzetno prijatna). Još malo više od 1km, i izlazimo na glavni put u Bezdanu (R70). Ukoliko se odlučimo za ovu varijatnu povratka do Bezdana, ukupna dužina našeg detura će biti oko 11km.

Da li na D3 nastaviti nasipom pored Dunava ka Bačkom Monoštoru i selu Kupusina?
Ova deonica duga nešto manje od 19km je u stvari vrlo zanimljiva, prolazi kroz srce Monoštorskog rita i može se reći da je to najdivljiji deo na srpskoj deonici Dunava: vožnja ovuda je prilika da vidimo jelene i košute (ako imamo sreće i čitava krda) koji prelaze nasip idući iz šume ka vodi, na pojilo. Tu su i divlje svinje, čaplje, rode... Put po nasipu je najpre makadamski a potom zemljani, i skoro čitavom dužinom prolazi kroz veliko monoštorsko lovište. Stoga je ovo vožnja za one kojima ne smeta duže truckanje i koji su navikli da krstare zabačenim predelima. Napomena: lovište može biti zatvoreno u vreme rike jelena, od kraja avgusta do kraja septembra (obično od 25.8 do 25.9).

Na ovoj deonici je i vikend naselje Daraži Fok, za koje se jedan puteljak odvaja desno 4,7km nakon D3. Naselje se nalazi na obali Dunava i udaljeno je od nasipa par stotina metara. Nastavljajući nasipom ka Apatinu, dvestotinak metara kasnije nailazi se na još jedno skretanje za ovo naselje. U naselju nema ni struje ni vode.

Oko kilometar posle ovog drugog skretanja (na 1420. km Dunava) je mesto pogodno za kampovanje. (Pogled na reku, a tu se prelazi i na obližnju adu). Pristup je moguć do vodostaja od +100cm (mereno kod Bezdana)

Na 10,8km od D3 je raskrsnica na kojoj se pravo nastavlja nasipom ka Apatinu, levo se odvaja makadam za Bački Monoštor (4km), a desno se ide ka vikend naselju Dondo (1km). Ako se skrene ka naselju Dondo, posle stotinak metara (odmah ispod nasipa) se stiže do šarmantne čarde "Kod Švabe" u "baš me briga" stilu.

Na 12,1km od D3 prolazimo čuvarsku kućicu desno ispod nasipa. Pored nje uz kanal Stari Dunavac vodi bolji (nasut) put ka Monoštoru. Konačno na 18,6km stižemo do asfalta na nasipu Kupusina - Apatin, odnosno do glavne rute.

Tkačnica u Bezdanu

Mesto koje u Bezdanu obavezno treba posetiti je tkačnica svilenog damasta "Novitet-Dunav", u kojoj se ta tkanina ručno izrađuje već više od jednog veka. U tkačnici se i danas koriste drveni razboji koji su isto toliko stari a velika prostorija u kojoj se nalaze je takođe sva u drvetu i sa drvenim podom, tako da je atmosfera ovog mesta očaravajuća. Povrh svega, to nije muzej nego živa radionica u kojoj možete posmatrati kako nastaje damast koji se ovde, za razliku od onog koji je nastao u češkim tkačnicama i koji se izrađivao samo od pamuka, tka od svile i najfinijeg egipatskog pamuka, i po originalnoj tehnologiji sa kraja 19. veka. Ručno tkanje damasta je drugde odavno napušteno, pa je "Novitet" sada jedina radionica ovog tipa u čitavoj Evropim u kojoj je svaki poroivedeni komad platna unikat.

Tkanje damasta su u Bezdan doneli majstori koji su krajem 19. i početkom i 20. veka ručno "žakar" tkanje učili u umetničkim školama u Češkoj i Mađarskoj. Nekada je u Bezdanu radilo stotinu razboja ali je veći deo uništen u Drugom svetskom ratu. Danas se u "Novitetu" nalazi 18 sačuvanih razboja, od kojih neki datiraju još iz 1871. godine.

Na 14,1km od R0 ulazimo u šumu koja je i lovište (jeleni, srne). Vozeći kroz zelenu hladovinu, oko 500m kasnije prolazimo pored lovačke kuće "Štrbac" (P) koja se nalazi desno od puta, i nastavljamo do mostića preko Velikog kanala koji označava i mesto izlaska iz šume, odnosno lovišta (15,3km). Odmah posle mostića dolazimo na trouglastu raskrsnicu R80 na kojoj nastavljamo pravo.

16,6km - R90
Bački Monoštor. Veliko, prijatno selo, zgodno za predah ili duži odmor (dobre mogućnosti za privatni smeštaj - pogledajte bazu smeštaja na sajtu Donau-info). Čitavo selo je detaljno obeleženo turističkim informativnim tablama, tako da nalaženje smeštaja nije teško. Odavde do Sombora asfalt je najpe prihvatljivog kvaliteta, zatim dobar i na kraju odličan.

25km
Prolazimo pored zapuštenog ali zanimljivog zdanja sa desne strane puta. To je nekadašnji kaštel porodice Juranović (Vamošer salaš).

29,3km - R100
Raskrsnica na kojoj izlazimo na glavni put ka Somboru i skrećemo desno. Grad je blizu, tako da na deonici koja sledi do tamo možemo očekivati saobraćaj nešto većeg intenziteta. No to će još uvek biti u pristojnim granicama.

30,2km
Sa desne strane počinje lepo uređena biciklistička staza.

31,5km
U ulici koja nas vodi u centar Sombora nalazi se prodavnica delova za bicikle i servis "Meksiko" (12. Vojvođanske udarne brigade br. 27)

Sombor je lep stari grad prijatnih ljudi, ulica i fasada, u kome se živi laganim ritmom. Velika bela katedralna graševina u centru je karmeličanski manastir. U Somboru je otvoren prvi bioskop na Balkanu (1912. god), prva asfaltirana ulica na Balkanu takođe je bila u ovom gradu (1911. god, Pariska ulica). Obilje mogućnosti za smeštaj. Više o Somboru na zvaničnom sajtu grada: www.so-sombor.com.

32,1km - R 130
Na ovom mestu treba skrenuti desno.

Malo pre prelaza preko kanala, desno se sa glavnog puta odvaja i spušta puteljak prema oko 700m udaljenoj čardi "Andrić". To je mesto koje zbog vrlo prijatnog ambijenta i izvrsne kuhinje (specijalitet: paprikaš koji ovde spravljaju sa pobožnim poštovanjem i uz strogi ritual) ne bi trebalo propustiti. Na toj strani je i gradska plaža.

6,6km - R150
Ovde ćemo napustiti put za Apatin i skrenuti desno, na put ka selu Kupusina. Saobraćaj će nadalje biti slab a asfalt je solidnog ili dobrog kvaliteta.

9,7km - Kupusina, R170
Na levoj strani raskrsnice je benzinska pumpa a desno trafo-stanica. Skrenućemo desno.

Detur br. 2: ustava - čarda Štuka - ustava (4,2km) S obzirom na to da se čitav detur odvija po zemljanom puteljku/stazi, uslov da na njega krenemo je suvo vreme. Šuma i krivudava staza su čarobni, a čarda je dostojni finale ovog detura koji preporučujemo iz sve snage. 0km - R190 Sa ustave krećemo zemljanim putićem koji vodi duž obale kanala. 0,2km - D10 Ovde se jedan širi šumski putić odvaja ulevo i unazad, a mi ćemo nastaviti pravo. ~0,4km - D11 - mesto na kome ćemo napustiti put pored kanala i skrenuti levo, na stazu koja vodi u šumu. Uranjamo u čarobni zeleni svet čiji mir samo još više ističu glasovi ptica u kojima ćemo uživati dok plovimo uzanom putanjom, kroz iglu svetlosti i senki ispod visokih krošnji. 1km D12 Nastavljamo pravo, presecajući širi šumski put 1,4km - D13 Nastavljamo pravo, presecajući još jedan širi šumski put. Na drveću ćemo primetiti upadljivu markaciju staze (videti sliku desno), što će nam orijentaciju učiniti jednostavnom. 1,8km - D14: ovde ćemo skrenuti levo. 2,1km Čarda "Štuka" (P). Mesto sakriveno u amazonskom zelenilu, na obali kanala Monoštorski dunavac, tajna ovdašnjih alasa. Na proplanku pokrivenom peskom razbacani su stolovi i stolice od kovanog gvožđa - aluzija na pariske kafee, iskrsla iz nekog paralelnog sveta. Kanal ustvari predstavlja stari tok Dunava koji se pretvorio se u mrtvaju nakon što je 1975. godine reka pregrađena kod Apatina.

Sjajna šumska staza ka čardi Štuka. Na stablima pored staze vidi se markacija. Kod čarde Štuka

Ovde možemo i prenoćiti za simboličnu nadoknadu, a možemo i iznajmiti čamac. No s obzirom da je komfor elementaran (nema struje, poljski klozet, voda iz bunara, improvizovani tuš iz bureta u dvorištu) to je mesto samo za one koji nemaju ništa protiv takvih robinzonskih uslova. U čardi možemo dobiti piće (cene su simbolične) a iako se hrana sprema samo od onoga što gosti donesu, verovatino će biti lako dogovoriti se oko kakvog lepog komada ribe koji je ulovio neki od alasa.

Čarda je dostupna uvek, nezavisno od vodostaja, jer se nalazi na "suvoj" strani zaštitnog nasipa. Krajem zime i u proleće (februar - mart) vodostaj na ovom delu starog Dunava se kontrolisano povećava radi mresta ribe.

Oko 1,3km niz kanal Monoštorski Dunavac, na ušću kanala Šarkanj, nalazi se lovačka kuća Kazuk, nekadašnja Titova vila. Do tamo se može stići čamcem, u dogovoru sa alasima ili osobljem u čardi.

Povratak je istim putem kojim smo i došli.

Bara Hermina i drevni grad Aranjoš

Puteljkom posred kampa se može stići i do oko 500m udaljene (od nasipa) zapuštene kućice u kojoj se nalaze ostaci stare parne pumpe iz 1887. godine. Pumpa je služila za regulaciju nivoa vode u kanalu Mirni Dunav (nekada je tuda išao glavni tok Dunava. tako da su Kupusina i Monoštor pre dve stotine godina bili na obali reke).

A možemo onda nastaviti i dalje, zemljanim putem i stalno prateći kanal Mirni Dunav, koji ćemo na kraju preći i ubrzo stići do bare Hermina. Bara je duboka više od 30m i deo je starog toka Dunava. U antičko doba je tim starim tokom prolazila granica između Rimskog carstva (levo, zapadno) i Sarmatskog kraljevstva (desno, istočno).

Na uzvišenju koje ćemo primetiti u njivama sa desne strane, postoji neuređen arheološki lokalitet koji o tome svedoči; jedina antička figurina pronađena u Bačkoj potiče upravo odatle. I danas su tu vidljivi tragovi rimskog šanca koji je vodio sve do Novog Sada. (Pronaći ćemo ih ako odemo do obližnje kućice koja se vidi u polju). Smatra se da su šanac ustvari sagradili Sarmati kao liniju odbrane od Rimljana, ali mu je istorija ostavila naziv Ager (šanac) Romanus Antius.

Na istom je mestu, danas očešljanom plugovima i frizurom oranica, bio i grad Aranjoš koji se prvi put spominje u 11. veku, i od koga je kasnije nastalo srpsko naselje Vranješevo. U 18. veku su ovde robijaši sa obale vukli brodove uzvodno, a kako priče kažu, današnja Herminina bara je dok je još bila deo toka Dunava, ustvari bila moćan i vrlo opasan vir u kome je potonulo mnogo brodova. Ćudljiva reka je kasnije odabrala da u tom istom veku skrene i napravi sebi novi tok, ostavljajući Herminu i njene legende na suvom da ih biroši, radnici na salašima, mogu polako kruniti u dugim zimskim večerima.