4,6km - R2440
Ova raskrsnica se nalazi odmah iza završetka mosta kojim prelazimo na drugu stranu Porečke reke. Desno se ide ka Boru a mi ćemo skrenuti levo, vrativši se tako na obalu Dunava.

Sve do nadomak Kladova vozićemo ispod planine Miroč, srpske Polinezije na kojoj se umesto na ostrvima živi na razbacanim i međusobno udajenim salašima, odvojenim morem zelene džungle. Tamo gore živi svet koji, kao i onaj u Polineziji, zbog svoje duge izolovanosti kao da ne mari mnogo za proticanje vremena i priticanje istorije, i nije željan vesti. Ista narav, a čak sedam nacija: Srbi, Vlasi, Rumuni, Crnogorci iz Petrovog Sela (gde ih je naselio kralj Petar, a oni još čuvaju govor, nošnju i običaje svojih predaka), Nemci, Jevreji, Romi... i ko zna, možda i po koji Japanac koji još ne zna da je Drugi svetski rat završen.

Manastir Mrakonia, na rumunskoj strani

Mali Prilaz (319mnv)

Preporuka: pešački izlet do vidikovca Mali prilaz, na litici iznad Dunava. Ovo je jedan od najlepših vidikovaca na srpskom toku reke (otvara se vidik tačno duž ose Kazana) , pa je to dobar razlog da odemo do tamo. Od skretanja sa glavnog puta (S M. Prilaz, 22,9km) do vidikovca ima 2km, lepom stazom koja se strmo penje kroz šumu i koja nas do tamo dovodi za 40-60minuta. Staza je pretežno kamenita i mada za kretanje njome nije potrebno posebno planinarsko iskustvo, treba pripaziti na neravnine. Za detaljniji opis ovog izleta i GPS treklog pogledati vodič "Hiking & Biking u NP Đerdap" (biće postavljen na sajt do avgusta 2009).

Na suprotnoj strani magistrale (ka reci) odvaja se i puteljak kojim se možemo spustiti do skrivenog ribarskog kampa pord vode - par drvenih kućica, zgodno mesto za divlje kampovanje.

Napomena: vidikovci se nalaze u zoni posebne zaštite NP Đerdap, pa bi pre dolaska ovamo bilo korektno javiti se upravi nacionalnog parka u Donjem Milanovcu.

Vidikovci na Pločama (360mnv)

Preporuka: uspon biciklom do vidikovaca na Pločama, na litici iznad Dunava. Takođe jedno od najatraktivnijih iskustava na srpskom toku reke. Od tačke S Ploce (23,8km) preko Malog vidikovca do glavnog vidikovca Ploče ima nešto više od 3km, najpre makadamskim putem koji se strmo penje kroz šumu a na samom kraju pešačkom stazom. Za detaljniji opis ovog izleta i GPS treklog pogledati vodič "Hiking & Biking u NP Đerdap" (biće postavljen na sajt do proleća 2009).

Napomena: vidikovci se nalaze u zoni posebne zaštite NP Đerdap, pa se pre dolaska ovamo treba javiti upravi nacionalnog parka u Donjem Milanovcu.

26,2km
Veliko betonsko jaje levo pored puta - artefakt iz galerije. Poslednjih godina je spoljašnji sloj počeo da puca i otpada, pa je jaje dobilo novi kvalitet: sada izgleda baš kao da se iz njega upravo ispiljuje neki dinosurus.

Proširenje između Velikog i Malog Kazana (duboki zaliv ispred rumunskog sela Dubova, na suprotnoj strani reke) pruža nam priliku da povratimo dah pre nego što zaronimo u drugi deo ožiljka na zemljinoj kori kroz koji je nekad davno oteklo Panonsko more.

26,8km - Balon Varnica
Levo od puta je usamljena i pusta kućica nekadašnjeg "semafora" za brodove. Naime, u vremenima pre izgradnje đerdapske brane u Kazanima nije bilo dovoljno mesta da se mimoiđu dva broda. Zato je na obali bilo nekoliko mesta poput ovoga, na kojima su velike aluminijumske kugle (baloni) svojim položajem davali na znanje kapetanima mogu li kroz Kazane, ili treba da sačekaju prolazak drugog broda koji tog trenutka iskušava svoju sudbinu. Ako pogledamo na terasu desno iza kućice videćemo kuglu i metalnu ruku koja ju je podizala. Na obali ispod je mali drveni ponton - zgodan prilaz vodi ako želimo da se okupamo ili da ručamo na vodi.

28,2km
Ulazak u T01, poslednji tunel na magistrali. Izlazak iz tunela predstavlja i izlazak iz Malog Kazana.

29,3km (150mnv) - S Hajd vod
Levo se odvaja zemljani put ka livadi zvanoj Hajdučka vodenica. Do tamo se stiže posle nekoliko stotina metara, strmim spustom kroz šumu. Livada je lepo mesto za divlje kampovanje (ali treba poneti sa sobom vodu) ili za predah, a posebno je popularna među onima koji plove Dunavom - tokom leta ćemo tu skoro sigurno zateći nekoliko usidrenih brodića.

Iza ovog skretanja počinje na glavnom putu drugi (i poslednji) od dva značajna uspona na dunavskoj magistrali (prvi je bio onaj na Boljetinsko brdo, iza muzeja Lepenski Vir). Ovog puta ćemo se popeti na Golo brdo, i na nešto veću visinu: 275m. Na početku uspona pažnju će nam svakako privući veliki kameni lik uklesan u liticu na suprotnoj obali. Litica je rumunski Mount Rushmore a lice predstavlja Decebala, poslednjeg kralja Dačana koji su bili preci današnjih Rumuna. Decebala je u 1. veku porazio rimski car Trajan i taj poraz je za ovaj narod označio početak vekova posrtanja pod tuđinskom vlašću. Simbolično je da se Decebalov lik nalazi skoro preko puta Trajanove table, na srpskoj strani.

29,6km - Odmor 2
Levo pored puta je novo odmorište/sklonište. Ovo je i najbolje mesto za fotografisanje lika Decebala.

30,8km (215mnv)
Još jedno odmorište/sklonište levo pored puta, izvanredan pogled na Mali Kazan. U odmaklom popodnevu na ovom mestu se odvija čarolija igre vode, stena i neba. Dok dan sazreva, svetlost pada na jezersko ogledalo pod najboljim uglom i izbija najviše plavetnila iz njegovih dubina.

32,0km (275mnv)
Golo brdo, kraj uspona koji je bio dug oko 3km. Nagrada: 5km nizbrdice pred nama.

Trajanova tabla
(snimak sa vode)

Poged na Mali Kazan sa Malog prilaza

Ako podignemo pogled na desno dok se primičemo tački S Djevrin, primetićemo veliku liticu, bolje reći kamenu "kulu" pomalo zastrašujućeg izgleda koja visoko strči iznad okolnog zelenila. To je Đevrin, koščati inadžija Miroča koji sa svoje zadnje strane ipak nije tako neosvojiv a poklanja fantastičan pogled na okolinu i na branu HE Đerdap. Stoga preporučujemo izlet do vrha.

Do tamo ima 2,7km - najpre se ide strmim zemljano-valjanim šumskim puteljkom (najveći deo), zatim po stazi, i na kraju treba kroz pomalo zaraslu stazu i preko kupe stena izaći na sam vrh (poslednjih desetak minuta). Oni koji su jači i u dobroj kondiciji čitavu rutu sve do ovog poslednjeg dela mogu da pređu na biciklu (savet je ipak da se bisage skinu i ostave kod saputnika koji ne budu imali volje za odlazak na Đevrin).

Za detaljniji opis ovog izleta i GPS treklog pogledati vodič "Hiking & Biking u NP Đerdap" (biće postavljen na sajt do proleća 2009.)

Dunavske perspektive

Tvrđava Fetislam
Pretpostavlja se da je prvo naselje na ovom mestu nastalo u vreme rimskih pohoda na Dakiju (današnja Rumunija). Najstariji očuvani deo (tzv. "mali grad") je verovatno ostatak Trajanovog utvrđenja koje je u 6. veku obnovio car Justinijan. U 11. veku naselje se pominje pod imenom Novigrad. Na rimskim temeljima Turci su u srednjem veku podigli utvrđeni grad Fetislam sa ukupnom površinom od preko pet hektara. Izgradnja i obnova posebno je bila intenzivna 1542. godine kada se sultan Sulejman Veličanstveni 1542. godine, spremajući utvrđenje za bazu tokom predstojećeg napada na Turnu Severin. Turci su Fetislam predali Srbiji 1867. godine.

Alternativa: Kladovo - Trajanov most - Rtkovo - Korbovo - Milutinovac - put za Negotin (31km)

Ako smo uporni u tome da što je više moguće putujemo obalom Dunava, a dopala bi nam se i poseta ostacima jedne legendarne građevine, onda je ovo prava varijanta. Put je asfaltni, što znači da ga možemo proći po svakom vremenu, kolovoz je pristojnog kvaliteta.

R2490: 0km
Na raskrsnici ćemo u ovom slučaju skrenuti levo i ubrzo izaći na šetalište pored reke. Držeći se šetališta prolazimo pored najviše građevine u Kladovu - predimenzioniranog hotela "Đerdap" (H, P) - a zatim pored spomenika koji govori o tome kako su tokom 1940. godine hiljade austrijskih i srednjeevropskih Jevreja iz kladovskog pristaništa, kao jedine prijateljske luke, brodovima prebačene u sigurnost. Na kraju ćemo proći i pored kafea "Plaža" koji ima terasu sa odličnim pogledom.

1,7km - Alt360
Na ovom mestu izlazimo na put za Kostol i nastavljamo levo, u pravcu istoka. Saobraćaj na putu je vrlo umeren, a biće sve slabiji kako odmičemo od Kladova.

2,4km
Hotel "Plaža" (P, H). I kvalitet i cena su umereni.

3,6km - Kostol, Alt370

5,1km - Alt 380
Levo se odvaja putić kojim se može stići do 550m udaljenih ostataka velikog obalnog stuba čuvenog Trajanovog mosta, gradenog prema projektu Apolodora iz Damaska. Oko 750m posle skretanja sa glavnog puta prolazi se mesto na kome se desno odvaja zemljani put - nastaviti pravo.

Most je bio završen 105. godine, imao je dužinu od 1127m i dvadeset stubova sa rasponom svodova od 38m, ali nije bio dugog veka - srušen je već za vreme Trajanovog naslednika Hadrijana (117-138.)

7,2km - Mala Vrbica, Alt390

10,2km - Velika Vrbica, Alt400
Asfalt na putu je u prilično lošem stanju.

13,3km - Rtkovo, Alt420
Ka Negotinu ćemo skrenuti desno. Asfalt na delu kroz selo je loš a zatim je solidan.

18,7km - Korbovo, Alt 430 Selo je veliko a kroz njega krivuda loš asfalt (iz pravca jugozapada povešće nas ka severozapadu). Ukoliko na nekoj od raskrsnica dođemo u nedoumicu treba se držati puta označenog po sredini belom linijom (jedini takav u selu). Oko 1km posle Korbova asfalt je i dalje loš a zatim postaje solidan ili dobar (ravan je i bez rupa, ali postoje poprečne linije na mestu spoja asfaltnih ploča). 25,8km - Vajuga, Alt 440 Do oko 1km posle izlaska iz sela asfalt je loš a zatim postaje dobar. 30,9km - Milutinovac, Alt 450 31,3km - R2540 Izlazak na glavni put za Negotin i spoj sa glavnom rutom - skrenućemo levo.

Kladovo pleni dobrom atmosferom i očaravajućim, laganim, ritmom života tokom letnjih popodneva. Karta lagano bačena na sto, čaša piva ovlaš dotaknuta pa ostavljena da odstoji još malo (nigde ne žurimo), dremljivo škriputanje dečijih kolica u šetnji, kapa zaturena na potiljak, na čelo natučen hlad. Trake u kosama i na ponekom vratu jedva uzdahnu u znak pozdrava kad se mimolilaze sa nekom poznatom mašnom ili maramom. Koraci lagani koliko je potrebno da se ne remeti tečenje reke, koja jedina mora da bude na suncu i da po žezi timari par lenjo izvaljenih brodova u severinskom brodogradilištu... Dugački veseli štrand pun kupača gleda na Turnu Severin, a kod štranda se završava glavna ulica sa svojim starim drvoredom - zelenim tunelom prokopanim kroz užareni vazduh.

82,1km - Grabovica, R2550
U blizini se nalaze kafane "Zlatibor", "Stari Gaj", "Kum" i "Slacko" (H) Ispred kafane "Kum" nalazi se česma a tu je i prodavnica.

83,2km
U sklopu benzinske pumpe sa desne strane puta nalazi se još jedan restoran (H).

85,3km - 2560
Kamp, levo. Ovde je moguće podići šator, ali postoje i dobre sobe kao i mali, jednostavni drveni bungalovi. U sastavu kampa su i komad plaže i restoran.

Par stotina metara dalje je restoran "Egeta" (H). U neposrednoj blizini su i prodavnica i pošta. Još 200m dalje, i eto i restorana "Gurman" (H).

85,5km
Lepa šljunkovita plaža sa hladovinom. Na plaži postoji česma, ali kampovanje nije dozvoljeno.

Alternativa: glavnim putem do Negotina (24km)

Ako je vreme vrlo kišovito ili nismo raspoloženi za neasfaltirane deonice, ili želimo da do Negotina stignemo što pre, na R2570 treba da nastavimo pravo, ostajući na glavnom putu. Saobraćaj je sve do pred Negotin sasvim umeren, asfalt vrlo dobar.

R2570: 0km

Detour 13: R2570 - manastir Vratna - Jabukovac - Dupljane - gl. put za Negotin (R Dus-Dup) (40km)

Sa R2570 možemo preko sela Slatina i Urovica da stignemo do manastira Vratna iza koga počinje kanjon istoimene rečice. U kanjonu se nalazi redak prirodni fenomen: ogromni kameni mostovi, takozvani previsi ili kapije, nastali erozijom i urušavanjem tavanica nekadašnjih pećina. Najveća prerast je visoka oko 80 metara. Dakle, motiv za posetu je jak a treba mu dodati i lepotu samog kanjona i predela oko njega.

Teren je brdovit. Put se najpre kroz dolinu Slatinske reke i dolinu rečice Vratne vrlo lagano penje do manastira Vratna. U drugom delu ture na delu pre sela Jabukovac treba savladati dva značajnija uspona: jedan je dug oko 2km a drugi oko 5km. Put je asfaltni, osim 1,4km makadama na početnom delu. Asfalt je uglavnom lošijeg ili lošeg kvaliteta.

Napomena: ovaj detur nije prikazan na mapi, i nije obeležen putokazima. Za detaljniji opis i GPS treklog stoga pogledati vodič "Hiking & Biking u NP Đerdap" (biće postavljen na sajt do proleća 2009.)

R2570: 0km

Ubrzo posle ove raskrsnice očekuje nas makadamska deonica duga 1,4km - završava se nakon što prođemo lokalni kamenolom, na tački "As st 10".

7,7km
Raskrsnica u centru sela Urovica. Ovde ćemo skrenuti levo (u pravcu juga).

11,5km - S Vratna (105mnv)
Na ovoj raskrsnici se pravo ide za selo Jabukovac, Štubik i Negotin a mi ćemo za manastir Vratna skrenuti poludesno.

13,2km
Selo Vratna, centar.

15,5km - P dom Vrat
Sa desne strane se nalazi zgrada nekadašnjeg planinarskog doma (sada odmaralište poluzatvorenog tipa). Ovde prestaje asfalt i dalje nastavljamo solidnim makadamom.

Ako je potrebno, može se kampovati u blizini manastira (pitati za dozvolu) ili u kanjonu, npr. Male prerasti (fantastična atmosfera - noć provedena ovde će sigurno biti nezaboravna). Ako se odlučimo za ovako nešto, treba veoma paziti da iza nas ne ostanu nikakvi otpaci - lepota oko nas je krhka i nije potrebno mnogo da bi se narušila.

Istim putem ćemo se vratiti nazad do raskrsnice Vratna - Jabukovac - Štubik.

21,3km - S Vratna (105mnv)
Ponovo smo na raskrsnici Vratna - Jabukovac - Štubik. Sada ćemo tu skrenuti desno, ka Jabukovcu. Oko 400m dalje počinje intenzivan uspon na brdo Dubrava.

23,1km (193mnv) - kraj uspona, Odmah počinje blag spust ka Jabukovcu.

24,9km
Selo Jabukovac, centar (175mnv). Ovde ćemo skrenuti levo, ka Štubiku.

24,9km - R Dup-Stub (165m)
Druga raskrsnica u Jabukovcu. Opet skrećemo levo, napuštamo put ka Štubiku i krećemo ka selu Dupljane. Na izlasku iz sela posle kratkog uspona do 185mnv počinjemo spust ka rečici Zamni.

27,9km Prelazimo rečicu Zamnu (144mnv) a na njenoj drugoj strani počinje intenzivan uspon dug malo manje od 5km (poslednji kilometar je blag). 32,8km Kraj uspona (325mnv). Počinjemo spust ka selu Dupljane. 35,4km Dupljane, centar (193mnv). Iza sela i dalje trošimo pošteno zarađenu visinu, lagano se spuštajući uzanom dolinom Dupljanske rečice. 38,8km - S Dusanovc Raskrsnica (95mnv) na kojoj ćemo nastaviti pravo, ka glavnom putu, idući u pravcu sela Dušanovac. 39,7km - R Dus-Dup Raskrsnica Dušanovac-Dupljaja na kojoj zlazimo na glavni put i skrećemo desno, ka Negotinu.

Pogled sa Male prerasti. Vide se krovovi manastira Vratna i put kojim se dolazi do njega..

Negotin

Kao seosko naselje spominje se 1627. godine. Za vreme prvog srpskog ustanka protiv Turaka ovde je živeo jedan od najslavnijih ustaničkih vojvoda, Hajduk-Veljko Petrović (poginuo u odbrani grada, 1813.) U gradu i danas postoji crkva iz 1803. godine, a pored nje je i Hajduk-Veljkov grob. U Negotinu je rođen i istaknuti kompozitir i muzikolog Stevan Mokranjac. U Narodnom muzeju se nalaze predmeti iz raznih perioda - od praistorije do savremenog doba.

Više o Negotinu na zvaničnom sajtu www.opstina-negotin.org.yu

Detour 14: R2830 - Rajačke pimnice - R2830 (23km)

Pre rastanka sa Srbijom vredi posetiti Rajačke pimnice, jednu od važnih, a istovremeno i najmanje poznatih atrakcija Srbije. Još uvek je malo njenih građana koji su čuli za ovo mesto, a još je manje onih koji su ga posetili...

Na brdima iznad nekoliko sela u okolini Negotina nalaze se specifična mala naselja nastala u vremenu od kraja 18. veka do prve četvrtine 20. veka, zbog lakšeg obavljanja vinogradarskih poslova. U to vreme su na ovom prostoru postojali prostrani i veoma poznati vinogradi (kada je u 19. veku filoksera uništila francusku lozu, vina su na pariske stolove stizala iz ovog kraja). Vinogradi su se uglavnom nalazili na brdima, i da meštani ne bi morali stalno da se penju do njih, gradili su male kamene kuće u njihovoj blizini. Tako su nastajale pimnice ("mesta gde se spravlja piće") - danas vrlo zanimljive i etnografski izuzetno vredne lokacije. Izdvajaju se pimnice kod sela Rogljevo i Štubik kao i one kod manastira Bukova, a Rajačke su najveće i najbolje očuvane od svih.

Sada je iznad Rajca vinograda malo (kao i u čitavom ovom kraju) i pimnice su uglavnom puste: meštani u većem broju izlaze ovamo samo nekoliko puta godišnje, o praznicima i posebnim prilikama. Zato u njima ništa neće narušiti utisak davnih vremena, i atmosfera je fantastična. A ako poželimo da probamo rajačko vino, jako i karakterističnog ukusa, naći ćemo u jednoj od kuća podrum koji je uvek otvoren, i u kome će nas domaćin lepo dočekati - sa čašom belog i čašom crnog.

Do Rajačkih pimnica se stiže na sledeći način:

R2830: 0km
Na ovoj raskrsnici ćemo umesto levo, ka granici, skrenuti desno.

6,6km - Rogljevo, D270
Pre nastavka puta ka Rajcu, vredi posetiti i Rogljevačke pimnice. One nisu daleko od naše rute - za njih na ovoj raskrsnici treba nastaviti pravo, za centar sela. A za Rajac ćemo skrenuti levo.

6,9km - D280
Levo se ide za selo Kovilovo, nastavićemo pravo.

7,0km - D290
Poludesno se ide za selo Smedovac, skrenućemo polulevo.

10,3km - D300
Ovde ćemo napustiti put za Zaječar i skrenuti desno ka nedalekom selu Rajac

10,8km (70mnv) - Rajac, D310
Odavde počinje strm uspon ka pimnicama. Nismo vam rekli da postoji strm uspon na kraju? Biće da smo zaboravili, ali sad svakako nećete odustati - samo napred, nagrada će biti vredna znojenja. (Ako su bicikli teško natovareni, lako će biti naći kuću u kojoj se bisage mogu ostaviti kod domaćina.)

11,5km (200mnv) - Rajačke pimnice. Uživajte :)

Do R2830 se vraćamo istim putem.