Mirperi i mirpovanje
Mic po mic, i evo došlo je vreme da posle Himalaja,
ciklonauti opet krenu na jedno egzotično putovanje :)
Posle mnogo neizvesnosti oko
priprema i organizacije, stvar je konačna: 1. avgusta
krećemo u Centralnu Aziju odnosno na Pamir, a tamo ćemo
se potruditi da na biciklima pređemo 1200-1400km po
takozvanom "Pamir hajveju" i i prolazeći duž
granica Kine i Avganistana stignemo do Dušanbea, u Tadžkistanu.
Biće to putovanje delom drevnog Puta svile koji se na
ovom potezu svrstava u "na krovu sveta" klasu:
pretežno se nalazi iznad 3000m, najveći prevoj je iznad
4500m, a ima ih još nekoliko koji su blizu 4000m.
Krenućemo iz Biškeka, u Kirgistanu,
i da bismo došli grada Oš odakle ćemo krenuti na put
biciklima, biće potrebno da prođemo 650km - praktično
čitav Kirgistan. Uradićemo to prevozom, ali ćemo usput
zbog aklimatizacije na biciklima napraviti uspone na
par visokih prevoja (3000-3500m).
Od Oša, oko 250km od granice
sa Tadžikistanom, zajahaćemo Pamir hajvej i truditi
se da nas ne zbaci sve do 1200km udaljenog Dušanbea.
Specifičnosti
putovanja su vožnja na velikoj visini, pustinjsk
ili polupustinjski uslovi, često loš put (makadam ili
razvaljen asfalt), niske noćne temerature. Sve potrebne
stvari (šatore i svu drugu potrebnu opremu, hranu...),
nosmo sa sobom na biciklima.
Pamir highway
Ili na ruskom "Pamirsky
trakt", je put koji krećući iz Dušanbea u Tadžikistanu
(po nekima počinje čak u Mazari Šarifu, u severnom Avganistanu),
prolazi kroz planine Pamira i završava se u gradiću
Oš, u Kirgistanu. Poznat je i kao drugi po visini međunarodni
put na svetu (najviša tačka: Ak-Baital pas, 4655mnv).
Profil visina za
deo od Oša (krajnje desno) do stotinak kilometara pre
Dušanbea (krajnje levo).
Naziv "hajvej" ne treba
da zavara: put se s mukom održava, mestimično je asfaltiran,
mestimično makadamski, a mestimično nedefinisan i jednostavno
loš, teško oštećen erozijom, zemljotresima, klizištima
i lavinama. Zbog snega je zatvoren više od osam meseci
godišnje. Ipak, to je jedina stalna ruta kroz ovaj teški
teren, i služi kao glavna veza za snabdevanje tadžikistanskog
autonomnog regiona Gorno-Badakšan. Ruta je inače u upotrebi
već hiljadama godina jer nema mnogo drugih mogućnosti
za prolazak kroz surove planine Pamira: stoga je bila
i deo drevnog Puta svile. U novije doba put je rekonstruisala
Sovjetska armija, radi snabdevanja trupa u Avganistanu,
a za posetioce je otvoren pre nekoliko godina.
|
I građanski rat vođen
od 1992. do 1997. godine ostavio je svoj trag,
a tu spadaju zarđali ostaci ruskih tenkova, krateri
od bombi u asfaltu i minirana okolina puta od
mestašca Khorog (Horog) pa sledećih par stotina
km prema raskrnici Pamir hajveja i pravca za dolinu
Fergana. Deo između Horoga i Oša zbog njegove
surove prirode još uvek posećuje mali broj stranaca
ali je on zato netaknut, i nastanjen retkim ali
prijateljskim ljudima.
Ne treba posebno pominjati
da su Pamirski prizori bajkoviti, vrhovi se dižu
iznad 7000m, predeli su još više pusti nego oni
koje smo prošli u Himalajima pa će i osećaj avanture
biti snažniji... Trebalo bi da ovo stoga bude
jedan od onih "epic ride" događaja,
i ako ne bude većih problema, verujemo da će utisci
biti vrlo jaki. |
Nadamo se i da će nam Pamir biti
naklonjen, makar zbog toga što je i sam putnik za poštovanje:
u pradavna vremena nalazio se ispod površne mora, a
onda krenuo u beli svet i se popeo do prosečne visine
od preko 3000m, sa najvišim dometima još mogo više iznad
toga.
A ljubitelje komunizma svakako
će obradovati to što ćemo proći blizu, i zaljubljeno
se pokloniti vrhovima pamirskog masiva koji se zovu
pik Lenjina, pik Komunizma i pik Karla Marksa.
Mirpa
Tebra 0820?
To nam je zvanični naziv
poduhvata, a što se tiče značenja, postoje dva
obašnjenja:
1.
"Mirpa tebra" je naziv velikog epa nestalog
naroda Mirpa koji je naseljavao predele Centralne
Azije. Imali su neobično naprednu civilizaciju
i neverovatno razvijenu nauku, matematiku i graditeljstvo,
zbog čega postoje čak i egzotične teorije da vode
direktno poreklo od vanzemaljskih posetilaca naše
planete. Njihovi daleki potomci su kasnije izgradili
egipatske piramide i piramide u Peruu, kao i Maču-Piču.
Tokom vekovnih migracija
neka od njihovih plemena stigla su i do naših
krajeva te nastanila prostor Lepenskog vira, pa
smo prema izvesnim teorijama u direktnoj genetskoj
vezi sa njima.
Zbog čitave ove inspirativne
priče, mi eto krećemo tragom monumentalnog epa
"Mirpa tebra" - njihovog jedinog sačuvanog
pisanog dela i najblistavijeg svedočanstva jedne
izuzetne civilizacije koje je uspelo da preživi
iskušenja istorije, i prenese nam njenu poruku
kroz ponore milenijuma.
2.
Po drugoj varijanti, naziv "Mirpa tebra 0802"
je smislio jedan stanovnik nehigijenskog naselja
ispod beogradske Gazele, i on znači "Pamir
brate 2008."
Mi ovo prozaično, zlonamerno
i svakako netačno objašnjenje navodimo samo zbog
potpunosti građe za buduće hroničare i istoričare
našeg puta, a inače ga sa gnušanjem i indignacijom
odbacujemo. |
|
Zašto?
Zato što želji za putovanjima
i avanturom nema kraja. To je vrsta žeđi koja
se ne gasi, zaljubljenost koja ne čili, zanetost
koja svet zaodeva blistavim plaštom, pretvara
ga u šarenu baštu i želi da se igra u toj bašti.
Povelja UN govori o tome
da je svaki čovek po rođenju građanin sveta, a
mi osećamo da je u pitanju i mnogo više od toga:
svet je igraonica čoveka. Igre koje tu igramo
često su grube, razorne, surove, slepe, besne,
zastrašujuće i žalosne - ali ima i onih u kojima
smo uvek u kratkim pantalonama detinjstva, u kojima
čisti i bezazleni šetamo po našoj planeti, kroz
matericu čuda, sa rukama u džepovima, zasenjeni,
očarani, zaneti i dobri koliko dobri možemo biti.
|
|
U toj našoj šarenoj bašti
svaki korak je nov, različit od ostalih, a mi
postajemo hodajuće oči i uši i svaki čovek koga
sretnemo nosi nam neku novu poruku. Pijemo te
poruke, i želimo još.
*
The three main reasons
why I love this kind of life are:
The curiosity for the unknown.
The wonderful scenery this diverse planet has
to offer.
The challenge of the cycling itself.
(unknown author) |
|