Sistem putokazne
signalizacije
za Dunavsku
biciklističku rutu u Srbiji |
|
Tekst: Jone, decembar 2009.
Sistem putokaznih oznaka za deo Dunavske biciklističke
rute (DBR) koji vodi kroz Srbiju je po koncepciji i
dizajnu jedinstven u odnosu na druge dunavske zemlje,
a po pojedinim karakteristikama je originalan i u evropskim
razmerama. To je istovremeno prvi takav sistem u Srbiji,
i za sada jedini internacionalno priznat.
Od 2007. godine, kada je završena
prva faza postavljanja, počela je i promocija sistema
na biciklističkim konferencijama i sajmovima biciklizma
i turizma u Evropi. Od tada pa do danas, kada je konačno
obeležena čitava ruta u Srbiji, stižu nam pohvale i
evropskih stručnjaka za biciklizam i cikloturista. Sve
u svemu, Srbija je od statusa informativne "crne
rupe" za bicikliste uspela da odjednom preskoči
nekoliko stepenica, prestigne susede, i svrsta se u
ovom pogledu na nivo dunavskih zemalja poput Nemačke
i Austrije, koje imaju mnogo dužu tradiciju i mnogo
razvijeniji cikloturizam.
Postavljanje putokaza u Srbiji
deo je projekta "Donauradweg" pokrenutog 2004.
godine od strane GTZ-a (Nemačka vladina agencija za
tehničku saradnju), sa ciljem da se putnicima na biciklu
duž ove reke konačno ponude kompetentne i preko potrebne
informacije za deo iza Budimpešte. Lokalni timovi su
u Mađarskoj, Hrvatskoj, Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj
istražili najbolje rute, i prvi rezultat je bio set
od osam štampanih
karata kojim je 2005. predstavljen "biciklistički"
Dunav od Budimpešte do ušća u Crno more. Bila je to
prva takva karta za ovaj prostor pa je u inostranstvu
postala veoma popularna, i stigla evo već do četvrtog
izdanja. Od ostalih rezultata projekta treba pomenuti
i obimni web-vodič: na matičnom sajtu projekta Donauradweg
(www.danube-info.org) su njegova engleska
i nemačka verzija, a srpska je na Ciklonautu, ovde.
Godine 2007. je ECF - Evropska
biciklistička federacija - izmenila raniju trasu svoje
Euro Velo rute br. 6 (Atlantik - Crno more) na delu
posle Budimpešte (ranija trasa je prilično nemaštovito
išla glavnim putevima) i prihvatila našu trasu. Tako
smo stekli pravo i čast da na table duž DBR u Srbiji
stavimo i logo "Euro Velo 6".
DBR putokazi u Srbiji
jednim pogledom
Postavljanje:
1. faza (2007.) - od ulaska Dunava u Srbiju tj.
od mađarske granice kod Bačkog Brega, do nadomak
Beograda
2. faza (2008.) - od Rama preko Golupca i kroz
Đerdapsku klisuru, do Negotina i graničnog prelaza
u Bugarsku
3. faza (2009.) - kroz Beograd, preko Pančeva
i Kovina, do Stare Palanke odn. pristaništa skele
za Ram.
• obeležena dužina: glavna
ruta 668km, alternativni pravci i deturovi oko
370km - ukupno oko 1040km
• broj identifikovanih raskrsnica:
~460
• broj putokaznih tabli: ~950
• cena signalizacije: oko 100.000
evra (računajući i projekte i ostalu papirologiju:
oko 120.000 evra) |
Autori
i izvođači:
• organizovao
i finansijski podržao GTZ,
gl. menadžer projekta za Srbiju: Nebojša
Matijašević
• koncepcija sistema,
dizajn tabli, predprojekti, nadzor nad postavljanjem:
Jovan Eraković -
Jone, Ciklonaut
• projekti signalizacije: ZPV
Novi Sad,
Linus Beograd
i MHM-projekt
Novi Sad
• izrada i postavljanje: Signal
Sombor
• finansijska
podrška i saradnja:
Ministarstvo ekonomije
i regionalnog razvoja
i Izvršno
veće Vojvodine. |
Sistem putokaznih oznaka
na DBR u Srbiji
Putokazni sistem u Srbiji i pomenuta
štampana mapa Kartografije Huber su međusobno usklađeni
i dopunjuju jedno drugo. (Jedina takva kombinacija među
zemljama u projektu.)
Svaka identifikovana raskrsnica
u Srbiji, od mađarske granice kod Bačkog Brega do bugarske
granice kod Negotina, ima svoj jedinstveni broj. Taj
broj je upisan i na štampanoj mapi i na putokaznoj tabli
postavljenoj na datu raskrsnicu. Upoređivanjem brojeva
na tablama i brojeva na mapi, lako je utvrditi gde se
tačno nalazimo. Takođe je lako voditi evidenciju o znacima,
lakše ih je održavati, jednostavnije je prijaviti položaj
nestalih ili oštećenih tabli, lako je nekome javiti
gde smo ili zakazati sastanak na ruti ("vidimo
se na raskrsnici 1360" :), itd.
Za označavanje distanci koristi
se sistem glavnog i neposrednog cilja: u gornjoj lniji
table je rastojanje do glavnog cilja na predstojećoj
deonici, a u donjoj je rastojanje do najbližeg mesta
(ili najbliže karakteristične tačke). Kad se dostigne
to najbliže mesto, u donjoj liniji tabli zamenjuje ga
sledeće najbliže mesto (ili karakteristična tačka),
a glavni cilj u gornjoj liniji ostaje (naravno, sa sve
manjom kilometražom). Kada se konačno dostigne glavni
cilj, na njegovo mesto u gornjoj liniji dolazi sledeći
glavni cilj - itd.
Na DBR u Srbiji postoje tri osnovne kategorije:
• glavna ruta (najlepša i najmirnija, ali podrazumeva
i makadamske/zemljane delove po nasipima)
• alternativne rute (uvek po asfaltu - način da
se zaobiđu neasfaltirane deonice na glavnoj ruti)
• deturovi (preporučene vožnje za one koji imaju
vremena i volje da se malo odmaknu od Dunava).
Ali na mestima
na kojima se glavna i alternativna ruta razdvajaju,
u info-polju umesto takvih rečenica stoje korisna
obaveštenja, koja će pomoći da se izabere najzgodnija
varijanta. |
|
Table na graničnim prelazima
Posebna vrsta tabli - namena
im je da budu prva dobrodošlica biciklistima koji ulaze
u našu zemlju na jednom od deset graničnih prelaza duž
Dunava, kao i da ih informišu o osnovama putokaznog
sistema u Srbiji. Zbog atraktivnosti i upadljivosti
ove table su takođe postavljene i u Novom Sadu (na keju
kod Petrovaradinskog mosta), u Beogradu (kod hotela
Jugoslavija i u pristaništu ispod Kalemegdana, na mestu
gde turisti izlaze iz rečnih kruzera), u Velikom Gradištu
(pristanište), te na ulazu u Donji Milanovac.
Dimenzije tabli su 2m x 1,5m,
i pošto ih na svakoj lokaciji ima po dve (jedna na na
srpskom i jedna na engleskom jeziku), praktično su uočljivije
nego table namenjene motornim vozilima.
Deo
kroz Beograd je bio daleko najkomplikovaniji,
najviše zbog dobijanja potrebnih dozvola i saglasnosti.
Ali je zato postignut još jedan poseban uspeh:
biciklističke oznake su se prvi put "probile"
u sam centar grada. Pregovori sa Sekretarijatom
za saobraćaj su bili naporni - iako je njihov
stav od početka bio pozitivan, zbog razumljive
brige za bezbednost biciklista nije im bilo lako
da se odluče za ovakav u suštini nov pristup,
na čemu im zahvaljujemo :)
Ruta
kroz stari deo grada je zamišljena sa idejom
da se putnici duž Dunava "prevare",
i umesto da sa Brankovog mosta odu pravo
na Pančevački most i napuste Beograd - da
se u njemu zadrže, vide najzanimljivija
mesta i osete atmosferu makar i na jednoj
minimalnoj, blic-turi. Zato ruta vijuga
ka ušću i SC 25. Maj, zatim pored Kalemegdana,
pa trotoarom kroz Uzun-Mirkovu i preko Trga
Republike (nažalost nismo dobili saglasnost
za zamisao da se biciklisti kreću kroz Knez-Mihajlovu
uz upozorenje na oba kraja te ulice da bicikle
guraju uz sebe), pored Narodne skupštine
i kroz Tašmajdanski park. |
|
|
Ruta
kroz stari deo grada
(brojevi u žutim
poljima su brojevi raskrsnica)
|
DBR
putokazi
ispred Skupštine |
Neki delovi rute u centru su kako se vidi morali
biti posledica kompromisa sa gradskim autoritetima,
ali sada na Trgu Republike, ispred Doma omladine,
Narodne skupštine... stoje table na kojima su logo
bicikla i evropske zvezdice, a u Sekretarijatu kažu
da sad kad je led probijen počinju da razmišljaju
i o realizaciji nekih novih biciklističkih priča
u dosad nedodirljivom srcu prestonice. |
|