Turoteka  

Home Turoteka Kako? Čekićara GPS Tekstovi Galerija Tr-Fr Ukradeno Radnje Linkovi
 



3. dan

Etapa: Kopaonik - Brus - manastir Lepenac - Ćelije - manastir Naupara - Kruševac
Statistika: duž=96km; voženo=4h 35min; prosek=21km/h; max=72Km/h

Ovog dana je trebalo da pređemo oko 100km do Kruševca, ali pošto je uglavnom spust u pitanju nismo posebno ni žurili… Posle doručka (samostalno primremljenog :) smo još izvesno vreme šetali i obilazili turistički kompleks. Dan je bio izvanredan (ipak malo svež) i obećavao je dobru vožnju. Negde oko 11h smo krenuli (posle detaljne provere i zatezanja opreme) na fantastičan spust ka Brzeću i Brusu. Ovaj deo puta (ili ovu strana Kopaonika) karakteriše mnogo veći nagib i uspon i mnogo češćih i jačih krivina. Sam put nije tako loš ali je osetno lošijeg kvaliteta nego na deonici Jošanička banja-Kopaonik. Kad ovo već komentarišem i jedan savet: ako ikako možete da birate, bolje je penjati se na Kopaonik ovom deonicom (od Jošaničke Banje) jer je uspon malo duži i blaži. Od strane Brusa je nešto kraće ali će vam izuzetno jak uspon oduzeti sigurno više vremena uz mnogo veće napore.

Svaki iskusni biciklista zna da je spust najopasnija varijanta voženja bicikle i da uvek krije najviše rizika… Mala neopreznost ili loše kočnice, i vožnja se može završiti sa povredama ili čak tragično. Možete onda misliti kako je izgledao naš spust od skoro 35km bez okretanja pedala, sa prilično natovarenim biciklima… Kočenje, kočenje i samo kočenje… Svaki mišić na telu nas je boleo od napora i koncentracije. Na pojednim pravcima smo vozili i 70km/h i to dozirano, sa kočenjem… Jer trebalo je savladati i sledeću krivinu... Zaista "jak" spust, a pedale se okreću tek od polovine puta Brzeće-Brus.

Sve u svemu, u Brusu smo bili u 12:30h (statistika: duž=36,4km; aktivna vožnja=1h 37min; prosek=22km/h; max=72km/h)

Napravili smo kratku pauzu (10min), kod crkve se snabdeli sa svežom vodom i nastavili dalje. Posle 10km nailazi se na malo selo Lepenac i manastir sa desne strane puta, na padini. Do njega vodi makadamski put po kome se bicikl može uglavnom samo gurati. Ipak ga vredi videti… Na ulazu u manastirsko dvorište se nalazi (betoniran) osvećen izvor hladne planinske vode, kome se pripisuju čudotvorna svojstva. Ručak i prvu veću pauzu smo napravili u mestu Ćelije, pored samog jezera (statistika: duž=61,2 km; akt. vožnja=2h 30min). Odavde pa do Kruševca je put ravničarskog karaktera (pored reke Rasine) i vozi se bez većih problema. Pogled na Pančićev vrh

Jedini problem može biti vetar (kao što je nama bio :) koji duva u "čelo"… Negde na pola puta sa desne strane je skretanje za izvanredno sređen i očuvan kompleks manastira Naupara. Samo 3km je udaljen od glavnog puta. Tu smo se zadržali takođe oko pola sata i potom nastavili za Kruševac koji je bio naša krajnja odrednica za ovaj dan. Tamo smo stigli u 17:45h i smestii se kod prijatelja, gde su nas lepo ugostili (spavanje pod krovom, tuširanje, domaća kuhinja :)

 

4. dan

Etapa: Kruševac - donji Krčin - Belušić - Rekovac - Kragujevac
Statistika: dužina=75km; akt.vožnja=4h 02min; prosek=18km/h; max=62km/h

Ova zadnja deonica ni po čemu nije bila interesantna i jedini cilj je bio stići do kuće. Ono što je važno primetiti je da je ovaj deo Šumadije zaista bogat prirodnim lepotama a u narodu je poznat kao "Levački kraj" (Levač). Za nas bicikliste je pravi raj, jer je brdskog karaktera (penjanje-spust-penjanje-spust), putevi su odlični, a intenzitet saobraćaja izuzetno mala. Iako ova deonica može izgledati naivno, ona to ni iz daleka nije. Od Kruševca pa sve do Rekovca se konstantno i dugo penje i samo penje (skoro 50km). Još ako je tu i čeoni vetar… Na jednom delu puta donji Krčin-Belušić, u dužini od 3km, karta kaže da je uspon i 14%… Znači iako ne previše duga, sigurno prilično zahtevna etapa. U Kragujevac smo stigli u 12:30h, a statistika je data u uvodu. Ja sam se posle odmora kolima (sa biciklom u gepeku) vratio u Jagodinu.

Utisci sa ove ture od četiri dana, kao i tehnički (za nas ipak najznačajniji) detalji su smešteni u moj "biciklistički dnevnik" odakle je za vas i nastao ovaj tekst. Svim sadašnjim (a i budućim) ciklonautima želim puno uspeha u osvajanju ovog (ili nekog drugog) planinskog masiva.


S vetrom u leđa,
  
Neša     

Komentari, primedbe, ispravke, dopune... izvolite.