3. dan
Etapa: Kopaonik - Brus - manastir
Lepenac - Ćelije - manastir Naupara - Kruševac
Statistika: duž=96km; voženo=4h 35min; prosek=21km/h;
max=72Km/h
Ovog dana je trebalo da pređemo oko
100km do Kruševca, ali pošto je uglavnom spust u pitanju
nismo posebno ni žurili… Posle doručka (samostalno primremljenog
:) smo još izvesno vreme šetali i obilazili turistički
kompleks. Dan je bio izvanredan (ipak malo svež) i obećavao
je dobru vožnju. Negde oko 11h smo krenuli (posle detaljne
provere i zatezanja opreme) na fantastičan spust ka Brzeću
i Brusu. Ovaj deo puta (ili ovu strana Kopaonika) karakteriše
mnogo veći nagib i uspon i mnogo češćih i jačih krivina.
Sam put nije tako loš ali je osetno lošijeg kvaliteta
nego na deonici Jošanička banja-Kopaonik. Kad ovo već
komentarišem i jedan savet: ako ikako možete da birate,
bolje je penjati se na Kopaonik ovom deonicom (od Jošaničke
Banje) jer je uspon malo duži i blaži. Od strane Brusa
je nešto kraće ali će vam izuzetno jak uspon oduzeti sigurno
više vremena uz mnogo veće napore.
Svaki iskusni biciklista zna da je spust
najopasnija varijanta voženja bicikle i da uvek krije
najviše rizika… Mala neopreznost ili loše kočnice, i vožnja
se može završiti sa povredama ili čak tragično. Možete
onda misliti kako je izgledao naš spust od skoro 35km
bez okretanja pedala, sa prilično natovarenim biciklima…
Kočenje, kočenje i samo kočenje… Svaki mišić na telu nas
je boleo od napora i koncentracije. Na pojednim pravcima
smo vozili i 70km/h i to dozirano, sa kočenjem… Jer trebalo
je savladati i sledeću krivinu... Zaista "jak"
spust, a pedale se okreću tek od polovine puta Brzeće-Brus.
Sve u svemu, u Brusu smo bili u 12:30h
(statistika: duž=36,4km; aktivna vožnja=1h 37min; prosek=22km/h;
max=72km/h)
Napravili smo kratku pauzu (10min),
kod crkve se snabdeli sa svežom vodom i nastavili
dalje. Posle 10km nailazi se na malo selo Lepenac
i manastir sa desne strane puta, na padini. Do njega
vodi makadamski put po kome se bicikl može uglavnom
samo gurati. Ipak ga vredi videti… Na ulazu u manastirsko
dvorište se nalazi (betoniran) osvećen izvor hladne
planinske vode, kome se pripisuju čudotvorna svojstva.
Ručak i prvu veću pauzu smo napravili u mestu Ćelije,
pored samog jezera (statistika: duž=61,2 km; akt.
vožnja=2h 30min). Odavde pa do Kruševca je put ravničarskog
karaktera (pored reke Rasine) i vozi se bez većih
problema. |
|
Jedini problem može biti vetar (kao
što je nama bio :) koji duva u "čelo"… Negde
na pola puta sa desne strane je skretanje za izvanredno
sređen i očuvan kompleks manastira Naupara. Samo 3km je
udaljen od glavnog puta. Tu smo se zadržali takođe oko
pola sata i potom nastavili za Kruševac koji je bio naša
krajnja odrednica za ovaj dan. Tamo smo stigli u 17:45h
i smestii se kod prijatelja, gde su nas lepo ugostili
(spavanje pod krovom, tuširanje, domaća kuhinja :)
4. dan
Etapa: Kruševac - donji Krčin
- Belušić - Rekovac - Kragujevac
Statistika: dužina=75km; akt.vožnja=4h 02min; prosek=18km/h;
max=62km/h
Ova zadnja deonica ni po čemu nije bila
interesantna i jedini cilj je bio stići do kuće. Ono što
je važno primetiti je da je ovaj deo Šumadije zaista bogat
prirodnim lepotama a u narodu je poznat kao "Levački
kraj" (Levač). Za nas bicikliste je pravi raj, jer
je brdskog karaktera (penjanje-spust-penjanje-spust),
putevi su odlični, a intenzitet saobraćaja izuzetno mala.
Iako ova deonica može izgledati naivno, ona to ni iz daleka
nije. Od Kruševca pa sve do Rekovca se konstantno i dugo
penje i samo penje (skoro 50km). Još ako je tu i čeoni
vetar… Na jednom delu puta donji Krčin-Belušić, u dužini
od 3km, karta kaže da je uspon i 14%… Znači iako ne previše
duga, sigurno prilično zahtevna etapa. U Kragujevac smo
stigli u 12:30h, a statistika je data u uvodu. Ja sam
se posle odmora kolima (sa biciklom u gepeku) vratio u
Jagodinu.
Utisci sa ove ture od četiri dana, kao
i tehnički (za nas ipak najznačajniji) detalji su smešteni
u moj "biciklistički dnevnik" odakle je za vas
i nastao ovaj tekst. Svim sadašnjim (a i budućim) ciklonautima
želim puno uspeha u osvajanju ovog (ili nekog drugog)
planinskog masiva.
S vetrom u leđa,
Neša
Komentari, primedbe,
ispravke, dopune... izvolite.
|