1. dan

Etapa: Kragujevac - Kraljevo - manastir Žiča - Ibarska magistrala - Jošanička banja
Statistika: duž=130,4 km; akt. vožnja=7h 21 min; prosek=17km/h

Pošto sam prespavao kod Mikija u Kragujevcu, veče pred polazak uredno smo spakovali opremu na bicikle (fotoaparat, garderoba, hrana, rezervni delovi, lepak za gume, šator, vreća... i još pola robne kuće :) ujutru smo odmah posle lakog doručka krenuli na put. Vreme sunčano, prijatno, obećavajuće... Na satu je bilo tačno 07:00. Unapred smo znali da je nemoguće do večeri stići na Kopaonik (turistički kompleks) pa nam je cilj bio podnožje: Jošanička banja. Put je bio odličan, bez vetra, i bez preteranog saobraćaja. Uz lagano tempiranu vožnju i bez zadržavanja stigli smo u Kraljevo. (Statistika: duž=53km; voženo=02.55min; prosečna=18 km/h). U Kraljevačkom parku smo malo predahnuli, "gricnuli" užinu, osvežili se, proverili opremu i krenuli dalje do manastira Žiče. Tu smo takođe napravili pauzu (oko 30min) da bi obišli manastir i crkvu koja se baš tada renovirala...

U 11.30 smo krenuli dalje i ušli u Ibarsku magistralu. Ona je bila za nas nužno zlo a posle vožnje je to i potvrđeno. Savet: voziti ibarskom magistralom i automobilom je "opasno" a biciklom i da ne pričamo... Ako je ikako moguće ovo izbeći. Mi smo imali i tu "sreću" da je turistička sezona upravo krenula... šta da vam pričam. Kosa mi se dizala na glavi od "bliskih" susreta sa šleperima ili autobusima... zaista gust saobraćaj. Dokaz: posle samo 15km ibarske magistrale naleteli smo na sobraćajku: čeoni sudar auta mercedes i kamiona nepoznate marke, na sreću bez žrtava. Napravila se kolona od preko 2 km, koju smo mi efikasno pretekli i izbili na samo mesto "zločina". To je u stvari bio jedan lep spust, ali malo prebrz, pa smo posle jedne krivine naleteli pravo na policajca koji se iz petnih žila trudio da grančicama i lišćem od lokalnih paprata obeleži i iscrta tragove kočenja i same nesreće... Naravno da je bio neljubazan i neprijatan... nismo mogli čak ni da prenesemo bicikle.

Morali smo zajedno sa ostalim jadnicima da čekamo na temperaturi od blizu 300C i to u vremenu kada je Sunce bilo na svojoj najvišoj tački... I baš za inat nigde oblačka... izgubili smo skoro sat vremena (koje smo proveli ubeđujući se sa policajcem da nas pusti da prođemo, makar i noseći bicikle a ne samo gurajući, jer nikako nećemo moći tim svojim biciklima da porušimo njegovo "remek delo" na asfaltu, sačinjeno od lokalne flore...) Međutim vreme je učinilo svoje. Nekima je u koloni pozlilo, drugi su padali u nesvest, treći su imali slab pritisak, pa je jedno po jedno vozilo izlazilo iz kolone i propuštano.

Nekako u tom metežu smo se i mi provukli... a posle toga je bio doživljaj. Pravo otkrovenje... voziti praznom Ibarskom magistralom, punom brzinom... bez opasnosti da vas neko prestigne. Bila je to u stvari borba za vreme. Gazili smo kilometre razmišljajuci samo o jednom: kada će pustiti saobraćaj... Već smo ukrali još 20-tak kilometara od magistrale kada nas je prvo vozilo prestiglo. Znali smo šta nam je činiti, jer ona kolona od blizu 3 km nije za podcenjivanje. Sklonili smo se s puta pored samog Ibra i tu rešili (kad je već ovakva situacija) da napravimo veći odmor i ručamo. Ambijent je bio predivan a lepotu je upotpunjavao stari grad Maglić koji nas je sa obližnjeg brda nemo posmatrao. Napravili smo pauzu od 01.30min. (statistika, do Maglića, izgleda ovako: duž=80km; voženo: 4h 19min; 900 mnv).

Odatle smo krenuli odmorni, saobraćaj se proredio, pa smo na odvajanju za Jošaničku banju (mesto Biljanovac) bili već u 17:20. (statistika: duž=119,8km; voženo=06.25min) Odatle se već primećivalo da smo u "drugom svetu". Neki spokojan mir prirode, čist vazduh, šume i lokalno stanovništvo koje meni uvek deluje tako simpatično jer je uvek zaokupljeno svojim redovnim poslovima a na "strance" uvek gledaju sa znatiželjom... a nas gotovo uvek sa čuđenjem :) Znamo mi odakle to čuđenje... Od odvajanja smo imali priličan uspon do same banje ali je sve prošlo bez problema osim što sam ja već osećao krizu... nepripremljeni mišići su se bunili :)

Na ulazu u banju sa leve strane je divan izvor planinske vode. Ne moze se piti koliko je hladna...

U Jošaničku banju smo stigli u 18.40min, i smestili se kod crkve tj. šator smo razapeli (uz dozvolu lokalnog sveštenika, naravno) u samom dvorištu crkve. Pošto smo stigli još po danu, lepo smo se odmorili, raspakovali, obišli banju (sezona još nije počela, ali je sve bilo spremno), popili pivo u lokalnoj kafani, i prodiskutovali sa meštanima...

Takođe smo i znali šta nas čeka sutradan... izuzetno naporno i prilično dugo, penjanje.