Biciklistički karavan Pariz-Peking
prošao kroz Srbiju
Tekst i fotografije:
Jone
april 2008.
• Kako
smo se sa putnicima za Peking družili na
putu od Batajnice do hotela "Srbija"
u Beogradu.
• Sjajni doček u Donjem
Milanovcu - folklor za goste, autogrami
i snovi za domaće klince i klinceze
• Šta su drugi imali
da dodaju (vaše reakcije)
Grupa od preko
100 biciklista uglavnom iz Francuske,
ali i iz Švajcarske, Luksemburga, Kanade...
krenula je na put od Pariza do Pekinga
da bi promovisala olimpijski duh i biciklizam.
Na putu dugom pet meseci preći će oko
12000km, kroz dvanest zemalja (Francuska,
Nemačka, Austrija, Mađarska, Srbija, Rumunija,
Moldavija, Ukrajina, Rusijia, Kazahstan,
Kirgistan i Kina), dnevno prelazeći 80
do 120km. Sajt im je na adresi www.parispekinavelo.com
(samo na francuskom) a detaljan plan čitave
maršrute je ovde.
(Hvala Draganu K. iz "Ciklosveta"
za link.)
Ovde
je blog koji održava Gil de Guglielmi,
jedan od učesnika. (Žil je inače interesantna
osoba: u Francuskoj vodi MTB školu za
hedikepiranu decu - neke detalje o toj
školi ćete takođe naći na blogu).
|
 |
U našu zemlju je karavan
ušao 4. aprila iz Mađarske, prošao kroz Novi Sad
i Beograd, a zatim preko Požarevca stigao do Golupca.
Putnici za Peking su pre dolaska u Golubac posetili
i Viminacijum, tvrđavu u Ramu i Srebrno jezero.
Zatim su put nastavili duž Dunava i preko Donjeg
Milanovca stigli do đerdapske brane, gde su 10.
aprila konačno napustili Srbiju, nastavivši kroz
Rumuniju kotrljanje ka svom dalekom cilju.
Domaći biciklisti su karavan
sačekali i pozdravili u Novom Sadu, Batajnici,
Beogradu, Pančevu, Požarevcu i Donjem Milanovcu.
Saša Jovičić iz Požarevca pratio ga je dva dana,
da bi se organizatorima našao pri ruci... A najkraći
rezime boravka karavandžija u Srbiji je njihova
fascinacija našom zemljom i ljudima. Ovo je možda
već od upotrebe prilično pohabana konstatacija,
ali su izjave učesnika ličile jedna na drugu:
nigde do sada nisu naišli na sličan doček, na
takvu toplinu i ljubaznost. Neki su veoma želeli
da naglase i da je slika o Srbiji koju su stekli
pedalajući po njoj potpuno različita od onoga
što su mogli da zaključe oslajanjući se na medije
u svojim zemljama. Drugi su pak isticali da je
karavan bio veoma dobra prilika da se Srbija prikaže
u lepom svetlu, i da je ona sasvim iskorišćena.
Sve u svemu, domaći biciklisti
i svet na ulicama i putevima su, baveći se od
srca svojevrsnom diplomatijom na dva točka i na
dve noge, napravili (ponovo) bolji posao od "mašnera"
u ministarstvu inostranih poslova. Ovde se nažalost
ne može zaobići ni žalosna pasivnost i nebriga
Turističke organizacije i Biciklističkog saveza
Srbije, u kojima niko nije smatrao za potrebno
da se pozabavi karavanom. Tako su susreti naših
biciklista sa putnicima za Peking i druženje sa
njima organizovani "gerilskim" metodima:
od usta do usta, telefoniranjem, informisanjem
preko mailing lista i web-foruma, ili uz pomoć
strana kao što je ova. Sve je to dobro funkcionisalo,
ali je loše da među onima koji bi po "službenoj
dužnosti" morali da prate ovakve događaje
i da na odgovarajući način reaguju na njih, nije
bilo nikoga ko bi tako nešto i uradio. Iznenađenje?
Naravno da nije, ipak je ovo zemljica Srbija.
(Primera radi, Biciklistički savez se u nedelju,
kada je karavan iz Novog Sada stigao u Beograd,
bavio organizacijom minornog ciklo-krosa na Adi
Ciganliji.)
|
