Zahvaljujući novcu koji su dobili kao svadbeni poklon preselili su se u mali apartman u kome su prvi nameštaj činili polica za knjige, sto i dve stolice, a od ostatka novca su kupili još i - dva bicikla. A onda su na tim biciklima krenuli na put po unutrašnjosti Francuske, tačnije po Bretanji. Tokom puta su morali da štede na hrani i zadovoljavali su se hlebom, voćem i sirom i tako su, "po povoljnoj ceni od nekoliko hiljada okreta pedala" i još malo franaka kojima su platili smeštaj u usputnim selima, proveli svoj medeni mesec.

Marija i Pjer su bili siromašni još godinama posle toga te su morali da se bore sa raznim teškoćama koje nemaština nosi sa sobom, ali je ostalo zabeleženo da su umeli da uživaju u životu i da su posedovali dragoceno umeće pronalaženja sreće u malim stvarima. A među tim malim stvarima jedno od glavnih mesta je ostalo rezervisano za ciklonautiku. Često su odlazili na duge, ponekad i prilično avanturističke ture, koje su postale njihov omiljeni način relaksacije i odmora od iscrpljujućeg naučnog rada. Kada je Marija godinu dana posle venčanja pored dve diplome koje je već posedovala iz oblasti fizike, dobila i pedagošku diplomu koja joj je omogućavala da predaje devojkama u srednjoj školi, supružnici su taj važan događaj proslavili na sličan način kao i medeni mesec: novim putovanjem na dva točka.