Srbija u EuroVelo uniji
Tekst i fotografije: Slobodan
Katić
Strepimo, gledamo preko ograde hoće li se put ukazati,
da li će bar jedan od putića biti naš. E pa jedan put
kojim se kod nas ređe ide ili se zaobilazi već je otvoren,
i to ne bilo kakav već Ciklo Ban, CikloStrada. Put kojim
je Evropa došla do nas, a da to skoro nismo ni primetili.
Ime mu je ili joj, EuroVelo
6. Ima puno braće i sestara. Za sada ih je dvanaest.
Sve skupa na leđima nose 60.000 kilometara naj:
lepših, uzbudljivijih, poznatijih, jedinstvenijih
lokacija i predela Evrope.
Imamo sreću da EuroVelo 6 krivuda Srbijom u dužini
od 665km tik uz Dunav, idući sve tamo od Atlanskog
okeana pa do Crnog mora, i sve skupa više od 4000
km.
Dolinom Loare (čuli ste valjda za njene dvorce),
podno Švarcvalda (odakle Dunavom polazi sva ova
voda), kroz Ulm (odakle je Dunav plovan), plešuci
valcer usred Beča, brojeći mostove zaljubljene
Pešte i Budima, dotaknuvši Hrvatsku, ulivši se
u more Srbije koga više nema, ključajući u najdubljem
Kazanu jedne evropske reke (90m), i najzad ocešavši
se o Karpate - razli se deltom u more koga ima. |
Beograd,
svečano obeležavanje završetka
obeležavanja Dunavske rute u Srbiji |
Još 2004. godine rodila se ideja da se taj put prođe
biciklom, ispita, snimi i najzad obeleži. Table sa ucrtanom
biciklistickom maršutom, precizni putokazi sa ubeleženim
rastojanjima i porukama za sivu nam masu, produkt su,
gle čuda, posla koji i kod nas može da se završi, i
ubere plod ljudi koji su imali viziju. Tu pre svega
mislim na Jovana Erakovića, među prvim promoterima cikloturizma.
Bez ljudi iz GTZ-a (Nemačka organizacija za tehničku
saradnju) ta ideja bi se i dalje zvala samo vizija.
Čovek koji je pokrenuo realizaciju je Wolfgang Limbert,
nekadašnji šef GTZ za Srbiju, uz asistenciju Nebojše
Matijaševica , glavnog koordinatora ove akcije.
Možda su ti ljudi iz GTZ-a, kada su se odlučili da
podrže projekat, mislili prevashodno, ili malo više,
na hiljade Germana koji bi da ne zalutaju brdovitim
Balkanom na putu ka Crnom Moru. Pa šta nas briga ako
briga za njihove prija i nama.
Osam mapa puta od Budimpešte do Konstance štampala
je kartografija Huber. Posao je gotov i mi smo ovih
dana postali deo Evrope, a da nikoga ne moramo da izručimo,
već Evropi da poručimo da smo stigli i da oni treba
da stignu do nas.
I stigli su nam gosti, iz Nemacke, Austrije, Švajcarske,
Belgije, Holandije i Luksemburga, kao prvi vesnici priče
koja treba da se daleko čuje. Od 30.9. do 03.10. 2009.
god. u organizaciju Turističke organizacije Srbije,
i uz promotersku aktivnost g. Thomas Froitzhem-a, provozali
su se biciklima novinari, turoperateri i gurmanski eksperti.
Znojili su se i kisnuli na nasipima, u uvalama i mrtvajama,
na salašima, skelama, asfaltima, jezerima, virovima…
Nahranili se ribljim čorbama, paprikašima, pohovanim
koprivama… rezancima s maakom… a tek so i hleb. Prvi
put su probali vino sa Fruške gore i vino od kupina
sa Kapetan Mišinog Brega. Čudili se da dunja ne mora
samo da krasi ormare već se može i piti. Radoznalo posmatrali
biciklistički lift na Brankovom mostu (kažu: oni nemaju),
neverovali da imamo brojač prolazaka bicikla, uliven
u asfalt kod Lepenskog Vira (ove godine je zabeleženo
nešto više od 3000 biciklista koji su pedalirali "našom
stranom ulice" - Švajcarska, kažu zaradi više od
cikloturizma nego od skijanja). Dočekani su kao svoji
i nadamo se da cemo uskoro i mi biti dočekani kao njihovi.
|
|
Gosti
iz inostranstva na Dunavskoj ruti u Srbiji |
Ljudi, vi koji živite uz Dunav, a i vi malo dalje,
otvorite vrata svojih domova, dozvolite dvotockašima
da u vašem dvorištu na jedan dan podignu svoju kuću.
Vozači pazite na njih (i na nas), dozvolite im da bezbedno
pređu naše pragove.
Učinimo sve da dobar glas zabruji
Evropom.
Virus, pardon, jesen i zima u Beogradu
i Srbiji. Provozajte se ovih dana pored reka (ili prošetajte),
videćete table i putokaze u oba smera, i ka Atlanskom
okeanu i ka Crnom moru. I tamo i ovamo. Došlo je vreme
da i mi možemo krenuti gledajući u te putokaze. Valjda
je to sloboda kad možeš i doći i otići? Bacite pogled
na svet iz biciklističke perspektive.
Autor ovog teksta je srećnik koji
je malim delom bio podrška ove promotivno-uvodne priče
u cikloturizam, a i sam više od 20 godina širi virus
cikloskitanja koje ima za cilj:
•Isticanje važnosti
bicikla kao omiljenog, neophodnog, racionalnog
(u urbanim uslovima), ekološkog i atraktivnog
prevoznog sredstva
• Povećanje svesti ljudi da je ovaj drugačiji
vid putovanja deo
očuvanja zdravlja ljudi i životne sredine
Vozeći bicikle možda i upoznate
neke zanimljive ljude - kao što su to članovi
vaše porodice. Dajte svoj lični doprinos i pečat
promociji ovakvog nacina života i turizma. Jašite
hrabrije bajseve tragovima onih pre vas, ostavljajući
u isto vreme vlastite.
Dobro došli u Euro Ciklo Uniju.
P.S. Ako nekome i dalje nije
jasno o čemu pričam, neka skokne do knjižare i
potraži knjigu Dejvida Birna (nekadašnjeg frontmena
grupe "Talking Heads") "Biciklistički
dnevnici".
Korisni sajtovi:
www.eurovelo.org
www.donau-info.org
|
|
Dunavska
ruta i EruoVelo 6
- pogled u budućnost |
|