Ledocikl

Ni ekstremno hladno vreme vas ne može sprečiti da se provozate omiljenim stazama - ako ste vlasnik ovog unikatnog ledocikla. Ustvari samo ekstremno hladno vreme će i omogućiti vožnju njime: što više leda, to bolje.

Ova ljuta makina je napravljena u Mađarskoj, verovatno u nekoj radionici u kojoj lokalni genije tog dana nije imao šta drugo da radi, a nedokučivi putevi sudbine doneli su je u mali oglas za kućnu rasprodaju stvari na jednom sajtu u Americi.

Srce ledocikla su dve sličuge koje obezbeđuju upravljanje na ledu. Jedna je postavljena na mesto pednjeg točka, a druga neposredno ispred zadnjeg točka. Mogu se lako skinuti kad je potrebno oštrenje.

Da bi se osigurao dobar pogon, zadnja guma je oklopljena čeličnim prstenom za šiljcima. (Kao u dobra stara viteška vremena, kada su i konji imali oklope.)

Ručicom jednostavnog mehanizma koji se nalazi između srednjeg pogona i zadnjeg blatobrana, podešava se visina zadnje sličuge u zavisnosti od težine vozača.

Kočenje (ako uopšte vredi gubiti vreme na takvu formalnost) se obavlja klasičnom "kontrom", tj. doboš kočnicom u glavčini zadnjeg točka. Bicikl se može preklopiti odmah iznad kućišta srednjeg pogona, tako da se lako transportuje do svoje prirodne sredine - neke zaleđene bare, jezera, ili bilo kog drugog parčeta finog, tvrdog, sočnog, pucketavog leda.

Snegocikl

Za one koji nisu tako ekstremni i koji bi kao i sav normalan svet da voze bicikl samo po snegu, evo prave stvari: 

Hopacupacikl

A da je uvek moguće pronaći novu rupu na slavini pokazuje i ovaj BMX sa revolucionarnim sistemom ogibljenja:

Svaki točak ima dve felne. Između manje (unutrašnje) felne i osovine nalazi se već poznati mehanizam žbica. A između manje i veće felne (koja nosi gumu) nalaze se opruge (kako se čini, izvađene iz neke stare fotelje). Tako se felne tokom vožnje pomeraju jedna u odnosu na drugu, i eto suspenzije.

Vožnja je verovatno zanimljiva - onima koji su voleli da se voze u "Spačeku" i onima koji ne pate od morske bolesti. Ovaj model definitivno neće privući pijance jer oni već poznaju blaženi osećaj lelujanja i zakasnele reakcije na svaku komandu mozga.

Nije baš jasno šta to sprečava spoljašnju felnu da jednostavno spadne sa unutrašnje na levu ili desnu stranu, a šteta je i što točkovi nisu prikazani u trenutku kočenja - onda kada bi unutrašnja felna da stane, a spoljašnja da se još malo provoza. Ali to su sigurno sitne dečije bolesti bicikla koji svakako izgleda... hipi :)

Ako imate nešto da priložite na ovu temu - izvolite.