|
Tekst: Jone,
januar 2000.
Na budimpeštanskom ostrvu Čepel nalaze se brojne veleprodaje.
U većini radnji je ipak moguće pazariti i na malo a cene
su povoljne.
Iz centra Budimpešte vam je do cilja na
Čepelu ako koristite javni prevoz potrebno 40 minuta do
sat vremena.
Start: u centru Budimpešte uhvatiti na
obali Dunava tramvaj br. 2 i ići njime do kraja, a to je
nekih petaestak minuta vožnje ako uđete u blizini Eržebet
mosta. (Pre ulaska kupite kartu na nekom kiosku i poništite
je u tramvaju jer su kazne za "švercovanje" velike.)
Čepel se nalazi južno od centra Budimpešte, što znači da
dok se vozite tramvajem Dunav treba vam se nalazi sa desne
strane.
Faza 2: sa krajnje stanice tramvaja produžiti
još malo pravo i proći kroz podzemni prolaz (levo je velika
robna kuća). Odmah posle izlaska iz prolaza se sa desne
strane nalazi mala autobuska stanica. Kupite kartu na šalteru,
prođite sa druge strane staničnog kioska i na okretnici
sačekajte autobus 79 ili 79a (idu na svakih 20-30min).
Faza 3: prvih 15-20 minuta se prolazi
kroz prilično pusto predgrađe, između zapuštenih ledina.
Onda se ulazi u naselje Čepel, prelazi se preko pruge, i
posle kraćeg vremena prolazi se pored velike stanice prigradskih
autobusa. Ta stanica se nalazi sa leve strane i ne možete
da je ne primetite (veliki prostor sa puno plavih autobusa).
Odmah iza te stanice autobus skreće desno, prelazi opet
preko pruge i skreće levo. Tu se nalazi i stanica na kojoj
treba sići. A u trenutku dok je autobus prelazio preko pruge
i skretao levo, pravo napred ste mogli da vidite prilično
monumentalan ulaz u industrijsku zonu na Čepelu. Dakle vratite
se malo nazad, i tu ste.
Ta zona je nešto poput Beogradskih Vilinih
voda (onaj kompleks skladišta i prostora luke Beograd, levo
od Pančevačkog mosta), a socrealistička arhitektura i oronule
zgrade od cigle su zaštitni znak ovog mesta. Kada prođete
kroz ulaz idete glavnom ulicom ili bočnim uličicama i tražite
table na kojima se pominju bicikli. Imajte u vidu da se
na mađarskom bicikl kaže kerekpar
i da mnoge table imaju samo takav natpis, a ne "bicycle",
"cyclo" i slično. Postoji barem dvanaestak velikih,
manjih i sićušnih radnji. Za početak:
- idući glavnom ulicom, 20-30m od ulaza
se sa desne strane nailazi na veliku belu zgradu. U njoj
je izvrsna veleprodaja "Mali" ali šanse da se
tu kupuje na malo su vrlo slabe - uglavnom traže dokumenta
o posedovanju prodavnice ili firme, i postoji minilalna
svota za kupovinu;
- iza "Mali"-a, 20-50m prvom ulicom desno: još
jedna veleprodaja;
- nazad u glavnu ulicu, 50m pravo, pa prva uličica levo:
još jedna prodavnica;
- posle 80m, sa leva: drumski bicikli i delovi;
- još malo napred pa uličica desno: "Čekert" (Cseke
RT), velika prodavnica.
Važno: radno vreme je ponedeljkom i četvrtkom
do 15h, a petkom do 14h. Subotom i nedeljom ove radnje ne
rade.
U "Čekert"-u je sistem kupovine
sledeći: uzmete formular na kasi i krenete ka policama sa
delovima. Iznad svakog dela (ili na samom delu) je nalepnica
sa šifrom. Šifru dela koji hoćete da kupite upišete na formular
i u sledećoj koloni upišete broj komada koji želite. Ovo
ponavljate i za svaki drugi deo. Na kraju to odnesete na
kasu, pa onda službenici odu u magacin i prema vašem spisku
donesu delove. Pokažu vam šta su doneli - da još jednom
proverite - a onda se pravi račun.
U nekim drugim prodavnicama dobijate nešto
što liči na veliki digitron i sa time idete do polica. Kada
se odlučite za neki deo, senzorom "digitrona"
pređete preko bar-koda na nalepnici iznad ili na samom delu
koji ste izabrali, i potom upišete količinu. Kada završite
sa izborom delova, nosite "digitron" na izlaz
gde ga ubace na određeno mesto u kompjuterskoj kasi. Kasa
onda izbci račun (istovremeno se sa lager-liste automatski
skida ono što ste kupili). Dok birate delove, "digitron"
može i da vam pokaže da li nečega za šta ste zainteresovani
ima na lageru. Lepo zaista, ali ako vas sve ovo plaši ili
vam izgleda komplikovano, ne brinite - ako zatražite, daće
vam nekoga da vam pomogne.
Zahvaljujem se mojoj vrloj
drugarici Ceci Matijević iz kraljevačkog "Čikera"
koja mi je svojevremeno otkrila lokaciju ovih radnji (informacija
koju su inače domaći prodavci i preprodavci čuvali kao nekada
Kinezi tajnu pravljenja baruta) i dala mi uputstvo za stizanje
tamo, koje se eto sada prenosi sa kolena na koleno :)
| Evo
i iskustva nekoga ko je posetio Čepel i nije bio baš
oduševljen.
Maja Marsenić piše:
Momci i devojke,
Sve je to lepo, divno i krasno
opisano na sajtu: odete na Czepel ostrvo i tamo sve
nađete. Čak su data uputstva za stizanje do pomenute
P.M. sasvim tačna. Ali... ALI!!!
I tako ja krenula u Budimpeštu
opremljena uputstvima sa sajta, podužim spiskom za
kupovinu delova - Rolls/Regal sedište, šticna 29.6x400,
SPD patike (casual varijanta) 37 i 46 u teget tonovoma
(nikako braon ili slično) - po mogućstvu Shimano,
i još kusur k&p kojih ovde nema ili su elem skupi.
Sponzor ovog hrabrog poduhvata
bila je renomirana autokuća Autokomerc (Audi und WV)
i gospođa Autokomerc kojoj inače i dugujemo zahvalnost
za ovo iskustvo.
Do Czepel-a se putuje oko
40 min. ali taxijem i to zadovoljstvo košta 3000 do
5000 forinti (u zavisnosti odakle krećete/1DM = 125/130
Ft). Podrazumeva se da isto košta i povratak. Kada
nekako taksisti objasnite kuda idete on Vas gleda
belo jer mu nije jasno zašto bi neki j. turista hteo
da ide na Czepel i pita Vas zilion puta jeste li sigurni.
U toj komunikaciji taksista se tečno sluzi mađarskim
mu maternjim jezikom a vi engleskim koji je sve osim
engleskog (jer taksista ne zna ni engleski, ni nemacki,
ni francuski, ni ruski). I dok tako jezdite Budimpeštom
stalno se pitate gde cete to stići i da li cete stići.
Posle 40 min vožnje eto belog
monumentalnog ulaza. (Baš kao sto piše.) Vi srećni,
taksista srećan. (Ja bila pametna pa se dogovorila
sa čovekom da dođe po mene i gospođu Autokomerc u
neko doba.) Prođete kroz monumentalnu belu skalameriju
i stvarno prvo što vidite je MALI - odmah desno. Lepo.
Uđete. Jos lepše. Delovi izloženi kao u apoteci. Dolazi
ljubazni prodavac. On savršeno govori mađarski a vi?
Izeš ga. Kreće varijanta ja Tarzan ti Džejn. Nekako
se objasnite i on Vas pita za ime firme za koju kupujete
jerbo on radi veleprodaju i ne plaća AFA a vi hoćete
JEDNU šticnu, JEDNE patike, JEDNO sedište .... Ups.
Ljubazni prodavac Vas upućuje na radnje u centru grada.
Izlazite besni jer ... ako je ovaj takav onda su i
ostali.
Ali, onda se treba pametno
dosetiti: a što vi ne biste bili neka od radnji! Na
kraju svi naši idu tamo i sigurno su im poznati. Bog
je izmislio mobilnu telefoniju i uz pomoć roaming-a
(isplatilo se redovno plaćanje računa) saznajete potrebne
podatke. Opremljeni iskustvom idete dalje. Samo, sada
stvari postaju komplikovane jer uputstva sa sajta
prestaju da važe. Jedino što Vam ostaje je da idete
pa gde nabasate i sta namirišete. Gospođa Autokomerc
sve to uredno i strpljivo podnosi, čak je spremna
da Vam posudi ime i renome Autokomerca.
Sledeća radnja u koju smo nabasali
izgleda jadno - kad tamo: Rudy Project! Dobri dresovi,
avaj nema šticne po vašoj meri, nihc patike, nihc
Rolls/Regal... Zadovoljavate se modelom Kerosine sa
dodatnim staklima i trakama (što uopšte nije bilo
na spisku), na računu piše ime firme koja nije vaša,
a ime gospodina je zapravo ime vašeg ... izmislite
po potrebi. Idemo dalje. Ljudi u radničkim odelima
vas gledaju kao da ste vanzemaljac. Grme strugovi,
brusilice i slično. Ja mislim kako je sve to lep setting
za neko pozorište ili art project a la Flashdance
varijante, i tako stižete u čuveni Cseke RT tj. jedan
ogroman hangar sa jako puno kutija na kojima piše
"Made in China" ili "Made in Taiwan".
Na izloženim modelima prepoznajete slogane: Bike Positive,
Zoom, Look, Tranz X, CatEye i sl. Gledate cene i mislite
u sebi: J.M.M. više nikad neću da kupujem kod onog
.... ima da mu se N.M. čim se vratim. U Cseke RT ćete
uz malo sreće naći sve što vam treba ali ako vozite
nešto bolje masine: kiss
and say goodbye jer nemaju Mađari para za Cannondale,
Trek, Colnago, Bianchi, možda imate sreće sa Peugeot-om.
Gledate i mislite, ovo ima
i kod nas, i ovo, i ovo, i ovo, i ovo - i sada se
pitate koji k. uopšte tražite tu. SPD Patike! To ima
za sve normalne galofaks generacije, tj. 38 - 45.
Sve okolo je lutrija. 37 nema, 46 smo jedva iskopali
u pogrešnoj boji i pogrešno spelovanog imena ("Adidas"
- čudno pišu reč "Shimano"). Ipak, i to
je nešto pa izdvajate još jednu trocifrenu DM novčanicu.
'Ajmo dalje. Virite u hale,
prolazite ispod kranova i dizalica, mimoilazite se
sa viljuškarima i bagerima, tu i tamo ima po neka
radnjica ali do tada shvatate da ste na čuveno Czepel
mesto stigli greškom jer niste videli ništa što već
niste videli niti ste našli dovoljno gluposti koje
opravdavaju cenu benzina, putovanja, taxija, noćenja,
hranjenja ....
Pouka 1: ONO ŠTO IMA NA CZEPEL-u
MANJE-VIŠE IMA I U BEOGRADU.
Pouka 2: OSIM UKOLIKO NEMATE RADNJU/SERVIS ILI VAM
JE STVARNO (ALI BAŠ STVARNO) USPUT), NE ISPLATI SE
IĆI NA CZEPEL.
Pouka 3: SVE ŠTO VAM ZAPRAVO TREBA ZA BIKE (A LAKO
MOGUĆE DA NEMA NA CZEPEL-u) U BUDIMPEŠTI SE NALAZI
U 30-tak RADNJI U SAMOM GRADU. Pri tom, u svakoj od
njih ćete naići na nekog ko komunicira na jeziku koji
i vi razumete, a ljubazni Mađar - bike ljubitelj će
za vas okrenuti telefonom svoje prijatelje i proveriti
da li oni slučajno imaju ono što vama treba. Činjenica
da cena nece biti VP vec MP je zanemarljiva.
Inače, moram da kažem da je
izbor svetske muzike (world music) mnogo bolji. Ostatak
vremena od jednog dana sam uredno šetala Dunavom,
čitala novine, jela kolače i sladoled i zamalo kupila
pravi pravcati Zulu štit od lava sa sve kopljima za
14 000Ft. umesto Shimano SPD broj 37, teget boje -
jer ovo drugo nema.
Bon voyage.
moi,
jun 2001. |
<- nazad
|
