TROVANJA
Prilikom boravka u prirodi
nagla trovanja su najčešće slučajna. Do trovanja dolazi
kada se udišu otrovni gasovi ili pare, ili se se popije
odnosno pojede neki otrovni sastojak. Moguće je otrovati
se i hemijskim otrovima ili raznim kiselinama, odnosno
sredstvima koja nagrizaju. S obzirom da je ovo namenski
priručnik, reći ću vam samo nešto o trovanjima koja su
izazvana unošenjem otrova u organizam, a ostale vrste
su za neki drugi priručnik.
Otrovati se možemo jedući
otrovne biljke ili životinje ili pokvarenu hranu, kao
i lekovima, alkoholnim pićima ili pak raznim pesticidima
kojima se prska voće i povrće.
Biljna hrana
Kada je u pitanju biljna
hrana, uzrok trovanja su najčešće divlje biljne vrste
i to pre svih: otrovne pečurke! Preventiva je dobro poznavanje
pečuraka i razlikovanje jestivih od otrovnih vrsta.
Vreme pojave opštih znakova
trovanja zavisi od vrste pečurke. Prvi znaci se obično
jave 1-6 časova posle unošenja u organizam, i to su: bolovi
u trbuhu, mučnina, povraćanje, proliv, grčevi i bunilo.
Temperatura tela je najčešće normalna. Kod nekih vrsta
pečuraka (zelena i bela pupavka) smrtnost nastupa u periodu
2-8 dana (procent smrtnosti 50-100%), a kod nekih (muhara,
panterovka, ludara…) možete i sami ozdraviti posle nekoliko
dana uz ispiranje želuca (procenat smrtnosti 2-24%).
Ukoliko primetite prve
znake trovanja, odmah treba pristupiti ispiranju želuca.
Najpre se izazove povraćanje - guranjem prsta u grlo,
draženjem resice, čašom slane vode… a nakon toga se ispira
želudac. Sredstva za čišćenje želuca i creva: ricinus,
gorka so, prašak životinjskog uglja ili bele gline, jaka
crna kafa, topli napici. Posle ukazane prve pomoći, ako
postoje uslovi potražiti medicinsku pomoć.
Trovanje biljkama je daleko
blaže ali ne i manje neprijatno. U otrovno divlje bilje
pored ostalih spadaju: tatula, bunika, čemerika, kukuta,
đurđevak, zova… Opšti znaci trovanja su gađenje, vrtoglavica,
bolni prolivi, poremećaj vida, u težim slučajevima poremećaj
rada srca i disanja. Smrtnost je moguća u izuzetnim slučajevima
i ukoliko su uzete veće količine hrane. Otrov se najčešće
brzo izbaci iz organizma, a kod većine biljaka se otrov
prženjem i kuvanjem uništava. Prva pomoć je ista kao i
kod trovanja pečurkama.
Hrana životinjskog porekla
U našim uslovima je veoma
malo hrane životinskog porekla koja je sama po sebi otrovna.
U većini slučajeva je u pitanju hrana koja je privremeno
postala opasna ali se pravilnim pripremanjem otrov može
uništiti. Najveću opasnost predstavlja nepravilno pripremanje
i upotreba zaražene i pokvarene hrane.
Stalno otrovni izvori
hrane su: nadbubrežne žlezde, krv jegulje i murine, školjke-dagnje,
koža kod paklara (rečna i morska). Privremeno otrovna
hrana je meso ribe u sezoni mrešćenja: mrena, štuka, grgeč,
smuđ i dr. Prva pomoć je ista kao i kod trovanja pečurkama:
povraćanje, ispiranje želuca i upotreba sredstava za čišćenje.
Pokvarena, zaražena i zatrovana hrana
Trovanje ovakvom hranom
je najčešće. Hrana koju redovno koristimo u ishrani, usled
različitih uslova, može promeniti svoje osobine i postati
opasna za dalju upotrebu. A uzroci mogu biti:
- nedovoljno kuvana,
pečena ili pržena hrana; hrana koja nije pokvarena ali
sadrži klice i njihove otrove, jer ili potiče od bolesnog
živinčeta ili od nehigijenskih uslova;
- hrana koja posle pripremanja
stoji na toplom mestu duže vremena (3 časa i više) ili
se ponovo podgreva. Klice se dobro razmnožavaju u namirnicama
od mesa, ribe, jaja, mleka a naročito ako su na toplom
mestu. Posebno su opasna jela od mlevenog mesa i konzervi.
- jela i napici spremani
i čuvani u metalnim posudama (od bakra, pocinkovanog
lima i dr) koje nisu emajlirane, kalajisane ili na drugi
način zaštićene od rastvaranja metala i mešanja sa hranom.
- hrana koja se sprema
od voća i povrća skoro prskanih sredstvima za zaštitu
bilja. Trovanje je veće ukoliko je prošlo manje vremena
od prskanja i ukoliko voće i povrće nije dobro oprano.
Znaci trovanja hranom
zatrovanom metalima ili nekim hemijskim sredstvima (pesticidima)
javljaju se u vremenu od par minuta do dva sata. Ukoliko
je hrana pokvarena ili zagađena klicama, prvi znaci trovanja
se mogu pojaviti u roku od 2 do 24 sata. Simptomi su jednaki:
muka, bolovi i grčevi u trbuhu, povraćanje, proliv, ponekad
groznica i povišena temperatura.
Prva pomoć se sastoji
u izazivanju povraćanja i ispiranju želuca. Posle povraćanja
popiti pola litre (i više) mlake vode i ponovo izazvati
povraćanje. Zatim uzeti sredstva za čišćenje (ricinus,
gorka so, bela glina…) pa onda kafu ili čaj. Prvi dan
se ne uzima hrana već samo čaj, a kasnije se može preći
na uobičajenu ishranu. Sve vreme uzimati dosta tečnosti.
<- nazad
sadržaj
dalje ->
|