Ciklonaut - Bicikli i lopovi

Doduše ni katanac (sajla, lanac...) nije apsolutna garancija da bicikl neće dobiti noge, to jest točkove ;) U gradu ili na bilo kom drugom prometnom mestu najpametnie je da se ni zaključan bicikl ne ostavi tako da ga nije moguće videti i brzo doći do njega. Ipak, gornje pravilo je svakako dobar način ponašanja, a katanac će izuzetno mnogo pomoći da pošteni ljudi i ostanu pošteni.

Treba nabaviti zaista dobar sistem za zaključavanje - jeftine igračkice koje navodno služe za ovu svrhu mogu se elementarnim alatom preseći, otključati ili pokidati za tren oka. Minimalni prihvatljiv kvalitet je da sistem za zaključavanje bude izrađen od otvrdnutog čelika. To treba da je i navedeno ("hardened" ili "hardened steel") na proizvodu koji kupujete.

Sistemi sa sajlom, iako znatno praktičnijii, nisu preporučljivi jer spadaju u one koji su lakši za obijanje.

Treba dobro pogledati predmet uz koji će se bicikl zaključati, jer ni najbolji lanac i katanac ne mogu da zaštite vlasnika od njegove sopstvene nedosetljivosti: stub nedovoljne visine poslužiće kao osiguranje samo ako se lopov ne potrudi da bicikl jednostavno podigne i skine ga sa stuba zajedno sa zaključanim lancem ili sajlom. Predmet za koji se bicikl zaključava treba da bude jači ili barem isto toliko jak kao i sistem koji se koristi za zaključavanje - žgoljava sadnica nekog drveta, okce na tankoj žičanoj ogradi, natrula taraba... su loš izbor. Ako vas duže vreme neće biti pored bicikla, proverite i da li se možda predmet oko koga ste ga vezali može relativno brzo rastaviti, na primer odvrtanjem jednog ili dva vijka?

Na zaključanom biciklu sedište i prednji točak su i dalje lako "pristupačni" delovi - dovoljno je par sekundi da se skinu. Postoje quick release igle (one stvarčice sa ručicom pomoću kojih se brzo pričvršćuju ili oslobađaju točkovi bicikla) sa mehanizmom za zaključavanje, a slično postoji i za sedišta. No ništa od toga ne treba da vas učini bezbrižnim u gradu.

Prilikom zaključavanja bicikla prvo i osnovno je da se sajla provuče kroz veliki (glavni) ili mali (onaj koji ide ka zadnjem točku) trougao rama. A ako je sajla dovoljno dugačka (treba kupiti takvu) treba je provući i kroz prednji i zadnji točak. Ukoliko je bicikl zaključan samo provlačenjem sajle kroz prednji ili zadnji točak, lopov može jednostavno da skine taj točak i da ode sa ostatkom bicikla.

Katanac, odnosno deo sa bravom, treba da bude udaljen od tla inače je lakše razvaliti ga udaranjem ili nekom polugom (poznato je da je još Arhimed rekao: "Dajte mi polugu i ukrašću bicikl"). Ako je bicikl vezan uz zid, katanac takođe treba da bude postavljen uz zid a ne da štrči na slobodnoj strani bicikla - tako se lopovu otežava pregled situacije i upotreba alata za otvaranje brave.

Razumno je ne verovati bezuslovno sistemima za zaključavanje, ma koliko kvalitetni bili. Godine 2000. kad je napisana prva verzija teksta koji čitate, ispod ove slike je stajalo: "U-lock sa cilindar-bravom spada u kvalitetne sisteme za zaključavanje."

Ali se 2004. godine, na užas mnogih vlasnika bicikala i motora, ispostavilo da se 100 dolara vredni U-lock-ovi "Kryptonite"-a, najpopularnijeg američkog proizvođača, mogu obiti za petnaestak sekundi, običnom "Bic" hemijskom olovkom! Više detalja: http://gadgets.engadget.com
http://www.businessblogconsulting.com

A zašto baš "Bic" olovke? Zato što je njihov prečnik odgovarao otvoru na donjoj strani cilindrične brave Kryptonite U-lock-a ;) Pogledajte na ovim filmovima dole kako se skupe i mnogo hvaljene brave poslušno otvaraju posle malo čačkanja plastičnom olovkom: www.youtube.com/watch?v=_2vLtpVPqhI

I posle neki sumnjaju u značaj pismenosti...

(Prilog o obijanju U-locka poslao Nemanja Jakovljević.)

Ako ulazite u radnju ili neki drugi lokal a nemate baš nikakav stacionarni objekt za koji biste mogli da zaključate bicikl (??), zaključajte makar jedan točak za ram bicikla. Tako lopov barem neće moći da skoči u sedište i odjuri. Bicikl ostavite na takvom mestu da možete da ga vidite (ili bar neki njegov deo) iz mesta u koje ste ušli.

Ako ostavite nezaključan bicikl desetak metara daleko i verujete da možete da stignete svakog ko pokuša da ga odveze, varate se: deset metara je dosta "fore". Svaki iole pametan lopov pre nego što pritrči biciklu pažljivo pregleda okolinu, uveri se da je put za beg slobodan, i napravi plan akcije. Vi za to vreme sedite npr. u bašti kafića, a jedini plan koji pravite jeste da naručite još jedno pivo ili sokić. Ali dok vi uživate, drugi naporno rade... Zato, ako bicikl ostavljate "na oku" a nezaključan, pritisnite zatezač lanca (onaj deo sa točkićima na zadnjem menjaču, dole ispod osovine točka - akcija za jedan prst) tako da se lanac olabavi, i smaknite ga sa srednjeg pogona. To je dve sekunde posla, a onemogućiće drsku "pritrči-uzjaši-beži" krađu.

Na biciklu ne treba ostavljati nikakvu opremu koja privlači pažnju a lako se skida (lampa, treptalica, merač brzine, prasence za sendvič). U torbicama na volanu ili na ramu ne treba da ostanu nikakve stvari od vrednosti.

Prekopajte obaveštenja o ukradenim biciklima na strani Ukradeni bicikli na Ciklonaut sajtu - tu ćete naći dodatnu i počnu zbirku načina na koje možete ostati bez svog ljubimca...

Blagovremeno razmišljanje

Mere koje dobro preduzeti jer ne koštaju ništa i ne zahtevaju poseban napor, a povećaće šanse da nađete svoj bicikl ako jednog dana nestane:

zapišite serijski broj rama i ostavite tu belešku negde gde je nećete zaturiti. Broj je najčešće utisnut na donjoj strani kućišta srednjeg pogona. (Ređe: ušice rama u kojima leži osovina zadnjeg točka, ili cev kroz koju prolazi osovina volana - tzv. "head tube" - ili bedž sa logoom koji neki proizvođači postavljaju na ovu cev.) Ako ostanete bez bicikla, to će biti najbolji dokaz da je neki zafarbani zelenko ustvari vaš ex-rumenko. Naravno, broj se može i prepraviti, ali morate računati na lenjost i nemar kradljivca.
fotografišite svoj bicikl tako da se jasno vidi njegov izgled (najbolje sa strane, i tom prilikom niko ne treba da sedi na njemu). Fotografija je mnogo bolja informacija od bilo kog opisa rečima, i kako god da tragate za biciklom biće vam od velike pomoći.
na nekom papiriću napišite nešto poput ovoga: "Ovaj bicikl je ukraden. Molim Vas obavestite <vaše ime, adresa, broj telefona> ili policiju." Tužaibaba-papirić zalepite u cevi sedišta ("šticni") tako da malo viri, ili ga ubacite u sedišnu cev rama ili u lulu volana (na kraj onog dela koji ide u cev rama) ili u ležaj srednjeg pogona... ili svuda po malo. Postoje šanse da će ga pre lopova otkriti neki serviser. Sličnu poruku možete vodootpornim flomasterom da napišete i na unutrašnjoj strani felne, ili na zaštitnu traku koja se postavlja između dna felne i unutrašnje gume. (Naravno, kad vi nosite bicikl u servis ne propustite da serviseru kažete za ovo.)
ako ste prvi vlasnik bicikla, sačuvajte račun iz radnje. Ako kupujete polovan bicikl pitajte za takav račun, možda ga je vlasnik sačuvao.

Mera koja zahteva malo veći trud ili trošak ali se takođe isplati, posebno ako imate skup bicikl:

dajte bravaru ili graveru da na jednom ili više "diskretnih" mesta na ramu i delovima utisne/ugravira neki karakterističan broj, na primer datum vašeg rođenja (ime i prezime nisu toliko zgodni zato što ako jednom budete prodavali bicikl, kupac verovatno neće biti oduševljen time).

B: Kako da ostanete bez bicikla

- ostavite ga nezaključanog u hodniku ispred stana ili u dvorištu, i "uđite samo na minut";
- ostavite ga nezaključanog ispred samoposluge i "uđite samo na minut";
- ostavite ga nezaključanog na ulici tako da ga ne vidite iz kafića;
- poverujte usplahirenom čoveku kad vam kaže da mu se dete izgubilo u gužvi
i pozajmite mu bicikl "samo na minut", da ga potraži;
- ostavite bicikl na plaži, uđite u vodu i plivajte što dalje od obale. Pri tome nipošto nemojte
da se osvrćete;
- u kafiću, na plaži, dok igrate košarku ili fudbal... zamolite druge da vam pričuvaju bicikl.

C: Kad ste ga već izgubili...

Prijavite krađu policiji. Ljudi obično misle da to nema svrhe, da su ukradeni bicikli poslednja stvar kojom se policija bavi, ali oni itekako rade na tome. Prema rečima inspektora ukradeni bicikli u dosta visokom procentu budu pronađeni i vraćeni vlasnicima, a često imaju pun magacin zaplenjenih bicikala za koje ne znaju kome treba da ih vrate, jer ljudima očigledno ne pada na pamet da im se obrate.

I naravno, pošaljite opis bicikla (i fotografiju, ako je imate) za stranu Ukradeni bicikli na Ciklonaut sajtu - ništa vas ne košta da pokušate i povećate šansu da neko negde primeti vaš bicikl.

I na kraju: isplati se podeliti fotografije bicikla servisima u vašem mestu.

D: Ako ga jednog dana ugledate na ulici, u tuđim rukama...

Pročitajte ovu priču iz arhive ukradenih bicikala. Ona pokazuje:
a) da nadu nikad ne treba gubiti, jer bicikl može isplivati i posle dve godine
b) da je ipak važno prijaviti kradu policiji (ili bar poslati vest o tome na neko mesto poput strane
"Ukradeni bicikli"), kako biste imali potvrdu da vam je bicikl bio ukraden
c) kako postupati ako jednog dana ugledate svog ljubimca na ulici, u tudim rukama...

Iskustva drugih...

"Lopovi one brave sa kružnim ključevima otvaraju za 15 sekundi."
Nemanja Jakovljević

Sa današnjom savremenom elektronikom i sve prisutnijim video-nadzorom, rastu i šanse da se lopovi upecaju bar (za početak) na snimku: pogledajte pravi mali dokumentarac na tu temu - direktan prenos krađe dva bicikla iz jedne zgrade u u Beogradu (format mp4, 17Mb). Izmontirao i sklopio vlasnik jednog od ukradenih bicikala, Aleksandar Kerculj (aleksandarkerculj@gmail.com), jun 2011.

Ako imate nešto da dodate na ovu temu, ako želite nešto da dopunite ili ispravite - izvolite.
Ako je vaše iskustvo zanimljivo ili od koristi drugima, na ovoj strani će se naći mesta za njega.

o Ciklonautu

Turoteka

Kako?

Čekićara

Tekstovi