Psihologija hladnoće
Džon Metkalf
Prevod i obrada: Jone
januar 2000.
Džon Metkalf je MTB psiholog (e da, postoji i to :),
redovni pisac članaka za MTB magazine i strastan takmičar.
Takođe je predavač iz raznih oblasti sportskih nauka.
Zagrevanje
Svi znamo zašto treba da se zagrejemo:
tako smanjujemo mogućnost povreda, pripremamo kardiovaskularni
sistem i mentalno se pripremamo za predstojeću aktivnost.
Nema ničeg novog u ovome. Ali zagrevanje dodatno obezbeđuje
optimalnu temperaturu za hemijske procese respiracije
i metabolizma, što opet ima direktan uticaj na našu sposobnost
da proizvedemo energiju. Može zvučati kao oksimoron, ali
problemi sa fizičkim aktivnostima na hladnoći često mogu
biti izazvani pregrevanjem i dehidracijom.
Efikasnost mišića u akciji, kao i kod
bilo koje druge mašine, izračunava se kao procenat ulazne
energije koja se pretvara u koristan mehanički rad. U
najboljem slučaju, naši mišići dostižu efikasnost of 25%
pri konverziji hemijske energije iz hrane u mehaničku
energiju koju koristimo kada vozimo bicikl. Ostatak se
gubi u vidu toplote. To i nije loše, jer omogućava regulaciju
toplote u uslovima hladnoće. Problemi se pojavljuju kada
smo toplo obučeni i sedimo, a zatim počnemo sa fizičkom
aktivnošću. Toplota koja se proizvede kao nusprodukt energetske
konverzije ne biva odvedena u dovoljnoj meri, i počinjemo
da se pregrevamo.
Još se znojite?
Odgovor organizma na ovo jeste pokušaj
oslobađanja viška toplote putem znojenja, što prestavlja
mač sa dve oštrice: suočeni smo sa mogućim negativnim
posledicama dehidracije, i sa problemom vlažne odeće u
hladnoj okolini. Zato je važno masimalno iskoristiti mogućnosti
oblačenja u slojevima, dodajući ili uklanjajući sloj odeće
kako to situacija nalaže. Gubitak tečnosti u hladnoj okolini
uvećava se i zbog pojave vodene pare u respiratornom sistemu,
što se pri toplom vremenu ne dešava. Da bi se umanjili
ovi problemi uvek se treba odenuti tako da se, kada se
počinje sa vožnjom, ima osećaj slabe hladnoće umesto utoplljenosti
(*).Takođe je potrebno da često uzimate tečnost.
(* Ovo je jedno od najčešće
pominjanih pravila za vožnju po hladnoći, a može se formulisati
i ovako: ako se osećamo prijatno kad sedamo na bicikl
- pretoplo smo obučeni, i brzo ćemo početi da se znojimo.
Ako nam je hladno toliko da osećamo da bi nam još jedan
sloj odeće dobro došao, obučeni smo odgovarajuće - za
nekoliko minuta ćemo postići "radnu" temperaturu
i biće nam dovoljno toplo a znojenje će biti najmanje
moguće za dati nivo fizičke aktivnosti. Prim. Jone)
Ako ste na zimskoj vožnji tokom koje
želite da pravite pauze za odmor, treba da budete svesni
uticaja koji će to imati na vaše telo. Čim prestanete
sa fizičkom aktivnošću, toplota koju proizvode mišići
pada skoro na nivo koji odgovara stanju odmora. Bez dodatnog
izvora toplote, prilično brzo ćete početi da osećate hladnoću.
Držanje na tački ključanja
Pre nego što nastavite vožnju, potrebno
je da se ponovo zagrejete i pripremite telo za ostatak
vožnje. Kao odgovor na hladnoću, vaše telo povećava proizvodnju
toplote stavljajući još jednu cepanicu na vatru. Ono to
postiže povećavajući metabolizam u fazi odmora. Ova povećana
proizvodnja toplote ima i svoju cenu: veći račun za gorivo.
Tokom zime potrošićete više kalorija tokom iste vožnje,
i treba to da imate na umu kada pakujete žvakalice "za
usput". |
