Ledocikl
Ni ekstremno
hladno vreme vas ne može sprečiti da se provozate omiljenim
stazama - ako ste vlasnik ovog unikatnog ledocikla. Ustvari
samo ekstremno hladno vreme će i omogućiti vožnju njime:
što više leda, to bolje.
Ova ljuta makina je napravljena
u Mađarskoj, verovatno u nekoj radionici u kojoj lokalni
genije tog dana nije imao šta drugo da radi, a nedokučivi
putevi sudbine doneli su je u mali oglas za kućnu rasprodaju
stvari na jednom sajtu u Americi.
Srce ledocikla
su dve sličuge koje obezbeđuju upravljanje na ledu. Jedna
je postavljena na mesto pednjeg točka, a druga neposredno
ispred zadnjeg točka. Mogu se lako skinuti kad je potrebno
oštrenje.
Da
bi se osigurao dobar pogon, zadnja guma je oklopljena
čeličnim prstenom za šiljcima. (Kao u dobra stara viteška
vremena, kada su i konji imali oklope.)
Ručicom jednostavnog mehanizma
koji se nalazi između srednjeg pogona i zadnjeg blatobrana,
podešava se visina zadnje sličuge u zavisnosti od težine
vozača.
Kočenje (ako uopšte vredi
gubiti vreme na takvu formalnost) se obavlja klasičnom
"kontrom", tj. doboš kočnicom u glavčini zadnjeg
točka. Bicikl se može preklopiti odmah iznad kućišta srednjeg
pogona, tako da se lako transportuje do svoje prirodne
sredine - neke zaleđene bare, jezera, ili bilo kog drugog
parčeta finog, tvrdog, sočnog, pucketavog leda.
Snegocikl
Za one koji nisu tako ekstremni
i koji bi kao i sav normalan svet da voze bicikl samo
po snegu, evo prave stvari:
Hopacupacikl
A da je uvek moguće pronaći
novu rupu na slavini pokazuje i ovaj BMX sa revolucionarnim
sistemom ogibljenja:
Svaki točak
ima dve felne. Između manje (unutrašnje) felne i osovine
nalazi se već poznati mehanizam žbica. A između manje
i veće felne (koja nosi gumu) nalaze se opruge (kako se
čini, izvađene iz neke stare fotelje). Tako se felne tokom
vožnje pomeraju jedna u odnosu na drugu, i eto suspenzije.
Vožnja je
verovatno zanimljiva - onima koji su voleli da se voze
u "Spačeku" i onima koji ne pate od morske bolesti.
Ovaj model definitivno neće privući pijance jer oni već
poznaju blaženi osećaj lelujanja i zakasnele reakcije
na svaku komandu mozga.
Nije baš jasno
šta to sprečava spoljašnju felnu da jednostavno spadne
sa unutrašnje na levu ili desnu stranu, a šteta je i što
točkovi nisu prikazani u trenutku kočenja - onda kada
bi unutrašnja felna da stane, a spoljašnja da se još malo
provoza. Ali to su sigurno sitne dečije bolesti bicikla
koji svakako izgleda... hipi :)
Ako
imate nešto da priložite na ovu temu - izvolite.
|