Felne za vožnju po snegu

Za zimsku vožnju u pincipu nisu potrebne specijalne felne. Točkovi koji su ovde prikazani obično se koriste za off-road vožnje na uzanim stazama, delimično smrznutim podlogama i po tragovima motornih saonica i sličnih vozila. Većina komjutera* nikad neće osetiti potrebu za njima, osim ukoliko su na putu kojim voze značajniji delovi slabo ili nikako održavani.

(*commuters - oni koji bicikl svakodnevno koriste za prevoz do posla, škole i sl.; prim. Jone)

Deo problema leži u kilogramima po kvadratnom santimetru. Dok vozite po poluzamrznutim tragovima motornih saonica, po uzanim stazama, ili po ledu na površini nekog jezera, desiće se da probijete neki mekši deo. Prednji točak će propasti, i to može biti kraj. Površina jednostavno ne može da izdrži težinu vas i bicikla zajedno. Pri pritisku od 3bar, 90kg bicikla i vozača nose 32 kvadratna santimetra dodirne površine guma sa podlogom. Data težina se doduše deli na dve gume, ali problem je u tome što sneg ne može da nosi 45kg na 16cm2. Zato ćete propasti. Više kvadratnih centimetara na zemlji pomaže da do ovoga ne dođe.

Drugi deo problema je oblik gume. Ovalni poprečni presek tipične gume dovodi do toga da ona kliza u stranu, a ne pravo nadole. I ova druga varijanta bi već bila dovoljno loša, ali klizanje u stranu zahteva u najboljem slučaju korekcije volanom, može da izazove pad, a u krajnjem slučaju je nemoguće učiniti bilo šta. Dok guma sa ovalnim profilom prelazi preko snega, on biva više potisnut prema rubovima gume nego što se sabija ispod nje. Pljosnatiji profil gume pomaže da do ovoga ne dođe.

Konačno, na veoma tvrdoj i nabijenoj podlozi ili na drugim neravnim površinama, gume sa visokim pritiskom teže da slede nabore (odvlačeći vas sa planirane putanje) i da odskaču, gubeći kontakt sa podlogom. Dok je dodir gume sa podlogom smanjen (ili potpuno izostaje), smanjena je (ili potpuno izostaje) trakcija i omogućeno je stvaranje bočnih sila. Mekše gume kotrljaju se preko manjih nabora i neravnina apsorbujući ih tako što se deformišu i u isto vreme održavaju kontakt sa podlogom. Manji pritisak u gumama pomaže da do ovoga ne dođe.

Svaka od gornjih karakteristika ima svoje mesto u zimskoj off-road vožnji. Na izbrazdanom snegu bolji su niži pritsak i pljosnatiji profil gume. Sjajni led traži viši pritisak. Svo troje odjednom bili bi idealna kombinacija za mnoge druge zimske off-road situacije.

Jedini način da se ima svo troje u isto vreme jeste da se koriste široke gume pljosnatog profila i niskog pritiska. Problem je što je to nemoguće sa uzanim felnama: ako snizite pritisak dovoljno da dobijete pljosnat poprečni presek, povećavate rizik od bušenja gume usled udraca felne u gazeću površinu gume - tada se unutrašnja guma nađe uštinuta u smrtonosnom sendviču*)

* ... pa se bušenje koje je posledica ove pojave naziva "pinch flat" iliti "izdahnuće od uštinuća", a koristi se i izraz "snake bite" ("ugriz zmije") zato što unutrašnja guma onda izgleda kao da je bila ugrižena od strane ovog gmizavca - ni krivog ni dužnog u ovoj situaciji ;)

Uz to, veći deo potencijalne širine gume biva "potrošen" na formiranje ovala u poprečnom preseku. Ako bi guma trebalo da formira samo polovinu tog prečnika, rezultat bi bio mnogo širi oval. Ako ste ikad raširili praznu gumu bicikla (razmičući levu i desnu ivicu jednu od druge) verovatno ste bili začuđeni njenom širinom .

Široke felne

Gore pomenuti uslovi su upravo oni koje treba da zadovolje SnowCats felne. Konstruisao ih je Simon Rakauer iz All Winter Sports u Ferbanksu, Aljaska. Široke su 44mm (normalne felne za MTB široke su 22 ili 32mm).

Još nekoliko drugih firmi proizvode široke felne za downhill trke. Jedna od njih je i Avro. Za razliku od SnowCats felni, ove nisu konstruisane specijalno za zimsku vožnju i mogu biti teže. Mnogo teže. Ipak, one su dizajnirane da podnose udarce, i imaju sličnu širinu.

Povećana širina felne obezbeđuje pljosnatiji poprečni presek bilo koje gume koja se na nju montira. Kao rezultat toga, povećava se kontaktna površina gume, dovodi se više kvadratnih centimetara u kontakt sa podlogom, a to znači da uz istu težinu možete da smanjite pritisak .

Dalje, kod širih felni rubovi felne stoje direktno iznad bokova gume ili su, u nekim slučajevima, širi i od same gume (pogledajte slike). To smanjuje opasnost od udara felne u gazeću površinu gume. Umesto kontakta sa gazećom površinom, felna "jaše" na bočnim stranicama gume. Na taj način prelazak preko neravnine točkom sa širokom felnom teže će dovesti do bušenja unutrašnje gume. A to opet znači da možete još da smanjite pritisak.

Smanjeni pritisak vazduha dovodi veći deo gume u kontakt sa snegom, i kontakni trag je produžen u smeru vožnje. Sa više santimetara u kontaktu sa snegom, onih 45kg po gumi se raspoređuju na veću površinu. Pri pritisku od 1bar, kontakna površina će iznositi skoro 65cm2 po gumi. To je znatno manje od nosivosti nekih snežnih površina kao što su one u tragovima motornih saonica, ili one u lagano utabanim/slegnutim zonama. Uz pritisak ispod 1bar, možete da dobijete kontaktnu površinu od oko 130cm2. Ipak, iako se pritisak može smanjiti i do ove veličine, većina vozača kao minimum preporučuje 1bar.

Mane:

Neki vozači prijavljuju manjak kontrole na površinama sa glatkim ledom kada se vozi sa vrlo niskim pritiskom. Ovo nije problem izazvan širokim felnama, već problem na koji nemate šanse da naletite dok ne stavite široke felne.

Kada smanjujete pritisak, smanjujete i pritisak na klince ježevke. To je prednost, jer više klinaca dolazi u kontakt sa ledom. Međutim, ispod neke vrednosti pritiska u gumi (po nekim izveštajima, ispod 1bar) na njima leži toliko malo težine da ne mogu da se zabiju u led. Umesto toga se jednostavno klizaju po njegovoj površini, prijanjajući manje nego obične gume. Na čistom ledu pokazalo se da ježevke treba da se voze sa pritiskom bliskim njihovom nominalnom, ali je zbog smanjenja odskakanja poželjna i mala deformacija bočnih strana.

Ako su gume napumpane prilično tvrdo, odskakanje može da se desi čak i pri prelasku preko malih neravnina. Leti to obično nije problem, ali kada točak u zimskim uslovima izgubi kontakt sa podlogom, može se ponovo spustiti sa izvesnim bočnim momentom i iskliznuti ispod vas.

Dodatnu nezgodu može predstavljati i montaža točkova sa širokim felnama na bicikl. Prednji točak je retko problem, ali nazad se kao nedovoljno široka mogu pokazati mesta na kojima se cevi zadnje viljuške spajaju sa kućištem srednjeg ležaja, ili sa sedišnom cevi. Postoje i teškoće vezane za korektno podešavanje kočnica. Zbog širine felni može biti neophodna modifikacija nosača kočnice, i/ili kočionih paknova. Iz tog razloga široke felne često idu zajedno sa disk kočnicama.

Na kraju, šire felne i ježevke mogu da dodaju i do 2kg težine vašem biciklu, u odnosu na regularne felne i gume.

Zaključak:

Široke felne obezbeđuju sve tri karakteristike potrebne za zimsko putovanje po snegu. One ne omogućavaju dovoljno "plivanja" da biste mogli da vozite po vrhu paperjastog snega, pa čak i preko veoma vlažnog snega. Ipak, sneg koji se otopio pa ponovo zaledio, ili sneg po kome je pala kiša, može biti dovoljno čvrst za vožnju sa njima i odgovarajućim gumama.

Osim toga, u rastresitom snegu široke felne obezbeđuju veću kontrolu jer se gume sa pljosnatijim profilom manje "valjaju", a smanjeni pritisak omogućava veći kontakt sa podlogom (kod ježevki i više klinaca u kontaktu sa ledom). Upravljanje je znatno poboljšano, a povećava se i brzina kretanja. Na nekim snežnim terenima se jednostavno ne može voziti bez širokih felni. One su praktično obavezna oprema u nekim off-road trkama kao što je Iditasport na Aljasci.

Ako imate nešto da dodate na ovu temu, ako želite nešto da dopunite ili ispravite - izvolite.