| Tako smo u Srbiju ušli na crno, baš kako i priliči pravim drogerašima. Na tradicionalnom drogeraškom spustu ka malom Zaovinskom jezeru ugledali smo kako ka nama uz strmi makadam poskakuje jedan auto sa biciklima na krovu. Behu to Užičani, po dogovoru od ranije. Družina nam je tako narasla na sedam članova i naš drogeraški sabor se kroz kazan ključalih jesenjih boja popeo do velikog jezera pa onda i do Mitrovca. Odatle smo se fantastičnim, jedanaest kilometara dugim spustom sjurili do Perućca i uz Drinu odvezli do Bajine Bašte. Savladali smo još dva prilično teška uspona (do Nikolića i na Kadinjaču) i jednu usputnu kafanu, te u Užice stigli nešto posle osam uveče.
Kod Gaginih rođaka smo napravili mini-drugarsko veče i na digitalnom aparatu koji su nosili Peđa i Raša pregledali prve snimke sa ture. Obećali smo jedni drugima da ćemo se ponovo videti na nekoj vožnji. Drug Peđa je doduše ponovo izjavio kako više neće sa nama na ovakve kuluk-vožnje, ali će se valjda ponovo predomisliti :) Na povratku sam se trudio da odspavam koliko mogu ali mi to nije sasvim uspevalo, uglavnom stoga što sam istovremeno morao da vozim kombe ;)
Drug Lanmi je čitav put prešao na svom drumskom, malo prepravljenom "Maratonu". Sve je prošlo ok, osim što je zadnja spoljašnja guma odslužila svoje. Drug Lanmi je već od petka uveče pa nadalje bio neobrijan, i taj užasni prizor nam se svima duboko urezao u pamćenje. Drug Lanmi je u Dubovu i na par drugih mesta konzumirao alkoholna pića. Drug Lanmi je drogeraš.
S obzirom da je ovo bilo treće ćirenje u poslednje tri
godine, može se već govoriti o nekakvoj tradiciji - koja će se svakako
nastaviti, barem što se mene tiče. Tradicija je i da je uvek izuzetno
lepo te da su saputnici uvek oduševljeni, ali i to da do sada niko od
njih nije ponovo ćirio. Videćemo kako će biti sa klapom od ovog vikenda
- za sada kažu da su puni lepih utisaka i da žele ponovo da prođu ovaj
put već na proleće. |
|||||||||||||
