|
U Mokroj Gori smo prenoćili sa ostalom planinarskom bratijom i sestrijom,
u sjajnoj novoizgrađenoj kući na vrhu budućeg etno-sela. Sutradan smo
tokom uspona na Šargan ugledali peglicu na čijem su krovu ležala dva
bicikla. Bio je to jasan rezultat telefonskog konferisanja od prethodne
večeri i unutra su bili Užičani - drug Peđa i drug Raša, kao i službeni
vozač ekspedicije, Peđin otac. U planu je bila vožnja od Kotromana,
uz kanjon Belog Rzava do Zaovinskog jezera na Tari i nazad, ali je Peđa
predložio da uradimo nešto bolje: da iz Mokre Gore odemo na suprotnu
stanu, na Šargan, sa Šargana odemo do Zaovina jednim šumskim putem za
koji je znao gde počinje, i da se potom vratimo niz kanjon Belog Rzava.
Krug! Ko se tome ne bi radovao, zazubice su se odmah pojavile...
Bicikli su brzo bili spremni za pokret,
ali je problem nastao kada je Peđin otac saznao gde idemo (Peđa je do
tada očigledno uspevao da ga drži u blaženom neznanju). Ne, nije ono
što bi se prvo pomislilo, problem je bio upravo suprotne prirode: čovek
je počeo da se buni i da protestvuje što i za njega nije ponet neki
bicikl, pa da može da krene sa nama. Peđa je ostao surov do kraja, a
meni je bilo žao što vidim da nedostatak podrške i nerazumevanje sputavaju
i onemogućavaju razvoj jednog predodređenog bajkera :)
The trio: Ljuba, Raša i Peđa visoko na
Šarganu
Ljuba i Raša hrabro stoje na lobanjama dve nepoznate ali
nesumnjivo užasne zveri. Beli medvedi, snežni leopardi, zaltiborski
jeti, lude krave, bajkeri? Nauka tek treba da kaže svoju reč.
(J)
|
E sad, uspon na Taru sa Šargana,
to je bilo prelepo. Dobar makadam koji vijuga kroz vidike i kroz
samoću, češe bukve i borove, i taman kad treba provodi namernika
pored livada posutim kolibama u netaknutom zlatiborskom slilu,
odakle imaju običaj da viču "Alo,
biciklisti! Ajmo 'vamo, rakijica, kafica, projica!".
Posle oni što viču i ispune ono što su zavikali. Dodaju još i
sira, a pri polasku znaju da utrpaju i flašče za da se nađe ("zbog
energije"), pa ko kako voli i izdrži. Peđa ne pije, Raša
i ja malkice, ali su ostali članovi naše četvoročlane ekipe cugali
i srkali ceo dan (što je sramota, pa zato neću navoditi imena).
|
|
