16. avgust
Dan osmi

Jutro u Trsi, hladno, sve mokro od rose.
U šest smo krenuli putem za Crkvičko polje. Pod jutarnjim suncem vrtače kojima je prekrivena visoravan izgledaju kao travnati krateri - delo džinovskih krtica! Prošli smo selo Nedajno i došli do provalije iznad kanjona Sušice. Spustili smo se do Sušičkog jezera stazom kroz šumu. Jezero je, naravno, kao što mu i samo ime govori, presušilo! Međutim, tu se nalazi izuzetno lep planinarski dom. Okrepili smo se i umili na česmi pored njega, doručkovali i sunčali se, ne bi li svu onu vlagu isterali iz stvari, a po mogućnosti i iz vlastitih kostiju!

Kanjon Sušice

Nastavak - ponovo guranje bicikla po makadamu , ovog puta uz drugu stranu kanjona.

Iznad kanjona Sušice

Posle 6-7 km drndanja, napokon asfalt. Uživajući u pogledima na vrhove Durmitora i na Crno jezero, sjurili smo se u Žabljak. Tek kada sam se zaustavio pred samoposlugom video sam da mi je zadnja guma probušena. Verovatno se ispumpala u samom gradu, jer da se to desilo na serpentinama po kojima smo vozili preko 40 km/h... verovatno sada ovog putopisa ne bi ni bilo! Zamenio sam gumu, pa smo otišli do Crnog jezera. Tu smo se odmarali, ručali, Neša se i okupao. Meni se nije preterano dopala ideja da se i sam pokvasim, pošto jos nisam bio isterao hladnoću od prethodne noći.

Uveče smo kroz sumu krenuli ka Zminjem jezeru. Kada je pao mrak rešili smo da tu i prespavamo - pored velikog oborenog bora, koji nam je poslužio kao zaklon od vetra, a i od mogućnosti da nas neko iz Nacionalnog parka isprepada što tu spavamo.

17. avgust
Dan deveti

Da li treba da kažem da je jutro bilo hladno i vlažno?
Nastavili smo ka Zminjem jezeru. Jezero je u borovoj šumi koja se zaustavlja na samoj obali. Prekriveno je planinskim lokvanjima, a pored je i izvor. Vratili smo se do Crnog jezera, obišli krug oko njega, uglavnom gurajući i noseći bicikle. U Žabljaku nas je obradovao slučajan susret sa Racom, instruktorom alpinizma (vodio ture i na Himalaje). Ovde je bio na odmoru sa ženom i sinčićem. Kratko druženje, šale, smeh...

U 14:30 h krenuli smo dalje, preko Bukovice, putem za Njegovudju i Šavnik. Fotografisanje u Mljetičku, kod spomenika na mestu gde je ubijen Smail Aga. Spust asfaltom ka Komarnici. Pošćensko jezero. Na raskrsnici vidimo beli Mitsubishi kombi, a malo dalje - ne možemo očima da verujemo - još jednog drugara, alpinistu, Mareta. Kada nas je ugledao kako mu se približavamo na biciklima, kao da je video duhove... Uzvici oduševljenja, grljenje, predivan susret u "nedođiji"!

Ostavili smo kod njega stvari i rasterećenim biciklima se spustili do pravog čuda prirode, čuvenog kanjona Nevidio. Izuli smo se, zavrnuli biciklističke šorceve i gazeći kroz ledenu vodu ušli u mračni lavirint zarobljen vertikalnim liticama. Već se smrkavalo, pa se nismo usudili da ulazimo dublje. Nenad je ranije ovaj kanjon, i to u gnjuračkom odelu, ceo prošao! Sa Maretom smo posle otišli do gostionice u blizini na pivo i prepričavanje avantura sa svih strana sveta. Iako sam bio umoran, kada sam legao trudio sam se da ne zaspem i da što duže uživam u zvezdanom nebu. Pre sna sam izbrojao sedam zvezda padalica.