Biciklistička tura od Beograda preko Šapca,
planine Tare, Bosne, Durmitora, Nikšica, Cetinja i Lovćena,
do Boke Kotorske.

 9-21. avgust 1999.


Autor teksta, HTML obrada: Igor Marinković (igorm@drenik.net)
Fotografije: Nenad Petronijević, osim gde je drugačije navedeno

Učesnici:
Nenad Petronijević - po zanimanju "uramljivač", ali što je bitnije: alpinista, planinar, speleolog, skijaš, biciklista i sjajan majstor fotografije; bicikl kanadske proizvodnje - "Brodie";
Igor Marinkovic - slikar; bicikl američke proizvodnje - "Scott Boulder".

9. avgust
Dan prvi

Krenuli smo rano ujutro, sa Ade Ciganlije. Već na samom pocetku komična situacija. Pošto smo hteli da imamo zajedničku fotografiju sa starta, Nenad je zamolio ženu koja je prolazila da nas slika. "Neka, hvala" - odbrusi ova, odmahujući rukama, i nastavi užurbano ka Adi. Neša i ja se previjamo od smeha, a on dodaje da je dovoljno da čovek krene na turu i odmah pocinje ludilo!

Do Obrenovca smo stigli za 1 čas i 22minuta, vozeći prosečno 21,2 km/h. Tu smo doručkovali i krenuli za Šabac. Na nekoj usputnoj benzinskoj stanici Neša je hteo da dopumpa zadnju gumu, ali je aparat bio u kvaru. Krenuo je dalje, a ja sam rešio da proverim da li je pumpa stvarno pokvarena. Kada sam se i sam uverio da joj nema pomoći požurio sam da sustignem drugara. Preko ulice je prelazio neki pripiti čovek (osam ujutru !) i dovikivao nešto onima što su zaposleni na pumpi. A onda je pogledao u mene, dok sam u teškom prenosu pokušavao da postignem brzinu da bih što pre stigao Nešu, i to prokomentarisao: "Vidi ovog! Baldis'o!" Pomislio sam da mu kažem da mu je tata baldis'o kada ga je pravio, pa da sve začinim i po kojom psovkom, a onda da ga razvalim od batina... Zar na samom početku ture da iskidam sebi živce, rizikujem opštu tuču sa "pumpadžijama" koji su mu očigledno bili ortaci!? Šta će mi to? Znam i da mi je adrenalin iznad normale, ali smiriću se posle par kilometara već. Tako sam i nastavio da jurim za Nenadom, izbegavši nepotreban incident. Samo sam se pitao, kakvi su to ljudi koji sa takvim uživanjem žele nekoga da ponize, i sa takvim omalovažavanjem pokušavaju nekome da pokvare ugođaj...

U Šabac smo stigli posle 4 sata vožnje. Družili smo se sa mojim kolegom i dobrim prijateljem još sa likovne akademije, Vladimirom. Kod njega smo i spavali.

10. avgust
Dan drugi

U 5:50 h krećemo iz Šapca ka Loznici.
Ubitačno vreo dan (oko 40°C)!
Dva puta smo skrenuli sa glavnog puta obilazeći manastire. Prvo smo kod mesta Ribari otišli do ženskog manastira Petkovica (Svete Petke Prepodobne). Navukli smo pantalone, naravno, i uz pomoć glavne sestre obišli manastir i crkvu. Počašćeni smo kafom i vocem. Posle smo otišli do manastira Čokešina (skretanje kod Prnjavora) u kome je vladala umirujuća i nekako autentičnija atmosfera, ikoji je mnogo manje "nalickan" od onog prethodnog.

U Loznicu nismo svraćali, ali smo zato kod Banje Koviljače otišli na plažu na Drini. Dok se Neša rashlađivao u mutnoj i brzoj vodi reke, mene su savatali neki klinci. Morao sam da im objasnim sve o funkcionisanju bicikla, kao i o putovanju njime. Imao sam utisak da sam uspeo da im zagolicam maštu i možda ponekom razbijem iluziju da je sve unapred određeno i da on ne mora kao njegov otac (verovatno moj vršnjak) da stremi ka popunjavanju stomačine, letovanju koje podrazumeva udobna kola, pretrpane hotele, buljuk dece i otromboljenu ženu... Na celoj turi sam se dosta družio sa decom svih uzrasta, kao da sam za njih predstavljao magnet, i nadam se da želja za avanturom koju sam im preneo neće brzo da se ugasi!

Na plaži smo se dosta zadržali, tako da smo krenuli tek u 18:15 h. Prošli smo Mali Zvornik i kada je već pao mrak, iznad Zvorničkog jezera smo pod svetlom baterijskih lampi ugledali zgodnu livadu za spavanje. Odnekud su se iz mraka pojavili dosadni lajavci, seoski psi. Nenad se uz urlik ustremio na njih, tako da su zapalili na sigurnu distancu. Usred noći je poceo pljusak, a mi samo u vrecama, pod vedrim nebom! Dok smo se spakovali nebo se opet razvedrilo, pa smo se ponovo vratili u horizontalu.

 

11. avgust
Dan treći -Smak Sveta!

Vlažno jutro uz jezero.
Sve je mokro! I vreća za spavanje, i ja u njoj, i bicikl i stvari u bisagama.
Nastavili smo uz Drinu. U mestu Uzovnica nailazimo na poštu. Žena koja tu radi upravo se sprema da zatvori dotični objekat, u 8:20 h. Objašnjava da pošta radi do 11 h, ali pošto ona daleko stanuje, mora da požuri! Nastavljamo dalje avetinjski pustim selima, a na putu ne susrećemo ni jedno vozilo. Oko jedanaest sati smo naleteli na livadu pored reke, i posle kupanja u Drini prilegli da odmorimo. Bilo je oblačno, ali se Sunce pomalo naziralo na nebu. Stavio sam crnu majicu preko glave, na trenutak pogledao "spektakularno" pomračenje Sunca, i nastavio sa dremkom.

U 16:15 h smo stigli nadomak Bajine Bašte, pojeli po teleću čorbu u restoranu "Odmor na Drini". i krenuli ka manastiru Rača. Obišli smo manastir i predveče se zaputili šumskim putem uzbrdo ka Tari. Put je bio vrlo strm, pun povelikog kamenja, pa smo uglavnom gurali bicikle. Razgovarali smo sa ljudima koji su pravili kreč, virili u peći čije su utrobe izgledale kao dvorane Pakla. Počela je sitna dosadna kisa. Po mrklom mraku stigli smo do hotela "Omorika", a posle smo jedva pronašli planinarski dom koji je privatizovao izvesni Mare, promenio mu ime ("Javor") u "Gostionica u kanjonu". Tu smo sreli neke planinare i do kasno u noć pričali sa njima i Maretom. Mare nas je na kraju odrao sa cenom prenoćišta, iako smo spavali u svojim vrećama. Zauzvrat nam je poklonio po primerak neke sveščice o Tari, sa svojom posvetom. Dirljivo!

 

12. avgust
Dan četvrti

Kišovito jutro na Tari.
Krenuli smo u 11:30 h, kada je prestala kiša. Doručkovali smo u Mitrovcu (1068 m.n.v.) i posle otišli do Zaovinskog jezera koje je više ličilo na poveću baru, jer je voda iz njega bila ispuštena. Kod brane uz jezero ušli smo u Nacionalni park Tara i ponovo gurali bicikle kroz šumu uz rečicu Beli Rzav. Tek od mesta Batura (1250 m.n.v.) mogli smo malo više da vozimo. Prošli smo i pored izvora "Rajkova voda" (1430 m.n.v.). Predveče smo stigli do Predovog Krsta, večerali u "Lovačkom domu" i pošto je temperatura solidno pala a kiša i vetar su se pojačavali, rešili smo da tu i prespavamo.

 

13. avgust
Dan peti

Tmuran dan, lije k'o iz kabla.
Bicikle smo prethodne večeri ostavili u kotlarnici, pa smo krenuli na pešacku turu po planini. Dosta smo lutali, jer kako smo posle saznali,dva dana pre toga su putokazi odneti na farbanje u Čačak! Uspeli smo da pronađemo i vidikovac "Bilješke stene", ali osim magle ništa nismo videli! Ispešačili smo po kiši tridesetak kilometara i vratili se do Predovog krsta. U međuvremenu je tamo stigla "Pobedina" grupa planinara, pa su otključali planinarski dom gde smo, posle lepog druženja sa pridošlom ekipom, spavali za trećinu cene u odnosu na motel "Lovački dom".

Vidikovac na Tari