|
petak, 17. avgust
Trnski Odorovci
Dan odmora su neki iskoristili da obiđu
manastir Poganovo iz XIV veka, bazen sa lekovitom vodom ili da se okupaju
u reci Jermi.
Međutim Viki i društvo su popili malo
više rakije, pa su se i raspevali. Naime pevačko društvo u sastavu:
Viki, Rose i Kirsi pevalo je u sav glas - ej haj vinca ca vinca rumena
- bez obzira na ozbiljnost tema raznih workshopova.
Pipa je morala da pronadje mirnije mesto
za priču o genetski modifikovanoj hrani. Međutim usred ozbiljne diskusije
Naima prasnu u smeh, jer je ugledala neobičan prizor.
Jutro u Odorovcima
|
Leškarenje na suncu
|
Viki je pokušavao da izvede akrobatsku
figuru. Hteo je da piški, ali je izgubio ravnotežu na strmom terenu,
pa je pao u grmlje.
|
subota, 18. avgust
Trnski Odorovci - Sukovo - Dimitrovgrad
Od manastira Poganovo pa dalje kanjonom reke
Jerme koja protiče pored puta uživali smo u blagoj nizbrdici.
Skoro da nije bilo potrebno okretati pedale.
U kanjonu Jerme (L)
|
Put u kamenu (L)
|
|
Hineke i Sofija uživaju u vožnji
(L)
|
Pejzaž je bio prelep, a mi smo nažalost morali
dalje. Zastajkivali smo i slikali se pored puta.
Sačekali smo i ostale na raskrsnici Pirot-Dimitrovgrad.
Sada smo krenuli u grupi magistralnim putem. Vozači su nas pozdravljali
trubeći. Ubrzo smo stigli u grad.
Na železničkoj stanici su nas dočekali Rozeta,
Karin i Nikola. Zajedno smo otišli do stadiona, gde smo postavili
šatore.
Pošto smo brzo stigli, imali smo još vremena
da obiđemo grad.
|
|
|
Ben je imao peh sa biciklom. Pukao mu
je ram. Na sreću lokalni majstor je to odmah zavario za samo 200
din.
Posle večere je bila tribina u opštini, a uveče
smo se popeli na obližnje brdo iznad grada. Pored manastira na
vrhu bio je disko na otvorenom. Kada sam primetio da je tu i groblje,
razočarao sam se. Vratio sam se ranije u kamp.
Muzika je treštala do kasno u noć, ali san je
lako pobedio.
Na železničkoj stanici u Dimitrovgradu (L)
|
|
nedelja, 19. avgust
Dimitrovgrad - državna granica
Granica je na samo 4km od Dimitrovgrada.
Opet smo krenuli zajedno, ali sam ja pošao
samo da ispratim društvo. Zastali smo pred graničnim prelazom,
a muzlka iz jedne od prikolica je popravila raspoloženje prilikom
pomalo tužnog rastanka sa ovom veoma simpatičnom družinom ekologa
na biciklima...
Naima, Mane, Raša i ja smo ubacili bicikle u
voz i vratili se u Beograd.
|
 |
 |
Milan Borić,
novembar 2001.
|
