|
17.
jun '99.
Sredinom maja, moja malenkost i novo upoznati biciklista Jova, odlučimo da obiđemo Zasavicu, al' zamalo. Odvozamo dobro poznati deo do pred sam ulazak u Sremsku Mitrovicu, i pošto smo imali burnu prethodnu noć, po poznatoj "klin se klinom izbija", skrenemo na po jedno hladno :) Uh, kad poče da deluje :) Čisto iz zezanja predložih da odemo do Velikih Radinaca, vratimo se i nastavimo prethodno planiranom trasom, ali Jova shvati ozbiljno, i izvlačenja nije bilo. Radinci su fino mestašce, na ulasku je sportski aerodrom, a u mestu lepa crkva u samom centru, dvorišta sa onim visokim kapijama. Ponovo đavo nije dao mira, odlučismo da napravimo krug... do Šuljama. Pored puta samo rovovi, a pred ulazak uspon, koji naravno zadihanog biciklistu nagradi spustom :) Eh, šta 6 meseci života u ravnici učini od čoveka... Šuljam je najmanje mesto koje sam video. Na pomenutom brežuljku par kuća, prodavnica, i to je to. Grgurevci. ("Jovo, jel' ovde beše oboren avion...?" "Aha." "U jebote..." :) Mesto sa predivnim parkom, gde se sasvim opušteno (sada već ta opuštenost nije moguća kao u maju), može sesti na klupu, i zverati okolo iz duboke hladovine. Park je zaista kao mini šuma :) Od Grgurevaca do Manđelosa ono pravo, valovit teren koji, ako se na prvom spustu manijački počnu okretati pedala, dozvoljava da se uspon pređe bez upotrebe istih. Nisam ni sanjao da se na mestima može videti izvanredna panorama Mitrovice. Sa leva Mitrovica, a sa desna Fruška Gora, uživanje :) A put... uzak, tako da drveće pored puta, stvara pravi zeleni tunel. Na ulasku u Manđelos, rampa :) Gde uljudno treba klimnuti glavom i proći. Fino mesto, gde nas je lokalno "društvo sa ćoška", častilo okrepljujućom tekućinom sa penom :) Nismo imali nameru da stajemo, ali što ovaj Manđelos ima lepe devojke... Mramorak je nažalost pao na drugo mesto :) Još par km, i izlazi se na širok put, sa odličnim asfaltom, koji na trenutnu brzinu doda 2-3km/h. Ozbiljno :) Taman smo ušli u Mitrovicu, kad iza nas: BUMMMM, i crni dim. ("Jovo, jesmo li malopre prošli pored kasarne?" "Aha." "U jebote...") Ništa naravno od zadržavanja - mi do pešačkog mosta, a pre mosta čika koji kaže "Ne može, dok traje opasnost!". Nekako ga ubedimo "da treba tetki da odnesemo lek", i pusti nas :) Još uvek mi nije jasno da je neko tada istripovao da bi gađali pešački most. Ah, ponovo uživanje do Zasavice, put se na nekih 5km, prostire tik uz Savu, sunce zalazi. Kada se stigne u Zasavicu 1 (ozbiljno, postoje "1" i "2"), skrene se na istoimenu rečicu. Prošle godine ova reka je u celom svom toku zaštićena, kao park prirode prve kategorije. Stvarno fantazija, reka oivičena šibljem nosi lokvanje, drveni mostić... Mada niko od lokalnih meštana u Zasavici ne haje za to: kada sam dolazio u februaru, dok zelene krošnje drveća u uvali pre reke još nisu olistale, videlo se koliko tu ustvari ima smeća. Lokalnima je priroda stran pojam :( Dalje drugim putem do Bogatića, and the ride come to end. Ako krenete u Bogatić, obavezno idite preko Zasavice, jer glavni put od Mitrovice je mučenje, ma kakve rupe - krateri. Pošto nemam običaj da u jednom danu idem istim putem, taj deo od 23km odradim na početku i kasnije sa merakom vozim. Happy biking, Dragan
|
 |
 |