Valjevo. Park u centru je pogodan za odmor. Par kilometara iza grada je raskrsnica na kojoj se može skrenuti za manastir Gradac. Oko manastira i pored istoimene reke su lepa mesta za kampovanje.

Debelo Brdo. 25km teškog uspona od Valjeva do prevoja, nagib je ~8-10%. Što se više penje, okolina postaje sve lepša. U blizini prevoja postoji putokaz (desno) za planinarski dom na Jablaniku (Novakovača).

Posle ove tačke ima još nekoliko kilometara goredoliranja, a onda počinje spust do Drine dug 24km. Lepi vidici. Spust se završava u selu Rogačica, tik iznad Drine. Odatle do Bajine Bašte ima 11km blago zatalasanog puta.

Pored Drine ima nekoliko mesta pogodnih za kampovanje, leti se uz vodu uvek može videti poneki šator.

Tara (Predov Krst). Od Bajine Bašte se najpre vozi laganim i lepim putem uz Drinu. U Perućcu (13km od Bajine Bašte) izvire reka Vrelo koja posle samo 365m pada u Drinu. Iznad vodopada je lep restoran sa terasom. Ovde postoji i neka vrsta zvaničnog kampa (levo od staze kojom se ide prema vodopadu) ali je boravišna taksa kriminalno visoka. Par prodavnica - poslednja šansa za kupovinu.

Nešto pre hotela "Jezero" (plaža, restoran) se dolazi na raskrsnicu puteva za Predov krst i Mitrovac. Odavde do Predovog Krsta ima nešto više od 16km, a do Mitrovca oko 12km (uspon na Mitrovac: vidi dole). Treba nastaviti asfaltom pored jezera Perućac. Posle oko 4km put skreće levo u kanjon Dervente. Odavde počinje oštar uspon. Naporna ali i izuzetno lepa deonica (11.5 km), kroz mešovitu šumu i livade.

Predov Krst: motel sa restoranom ili jefiniji smeštaj u šumarskoj kući. U blizini motela ima livada na kojima se može podići šator. Na livadi ispred restorana su česma, drvene klupe i stolovi.

Raskrsnica u blizini hotela "Jezero". Odatle 6km oštrog i teškog uspona, pa 6km nešto blažeg uspona. Izuzetno atraktivan put, izvanredni vidici na dolinu Drine i jezero Perućac.

Put - pogledati gore.

Divci - izlazak na magistralu. Skrenuti desno, ka Prijepolju.

Raskrsnica posle benzinske pumpe - skrenuti levo, za Pljevlja. Odmah počinje uspon na Jabuku. Nagib 6-8%, dužina 16km. Potom 11km lepog spusta.

Pljevlja. 14-15km iza počinje uspon dug oko 6.5km (6-7%), potom se na sledećih desetak km blago goredolira, i na kraju se izvanrednim sppustom (9km, 7-9%) dolazi na Đurđevića Taru.

Đurđevića Tara. Fantastični most preko Tare, na drugoj strani restoran sa sjajnim mestima za sedenje i posmatranje okoline. Na mostu obavezno stati uz ogradu i posmatrati Taru. Kod restorana je i raskrsnica - levo se ide kanjonom Tare ka Mojkovcu a desno nastavlja uzbrdo ka Žabljaku.

Uspon ka Žabljaku počinje odmah iza mosta. Najteži deo je dug 10km, nagib je 7-8%. Vozi se kroz šumu pa u popodnevnim časovima ima senke na mnogim delovima. Posle ove deonice se do Žabljaka na 13km goredolira, ipak se više penjući. Značajniji je samo uspon pred samim Žabljakom, dug par km i nagiba 6-7%.

Žabljak. Jeftiniji smeštaj su privatne sobe i kamp u Ivan-dolu. Tipična cena za krevet u sobi sa uoptrebom kuhinje je 9-10DM, premija je 6DM (ispitati dobro šta se za to dobija), dobar posao 7-8DM. Iz godine u godinu postoji trend rasta cena.

U holu hotela Planinka se nalazi izvanredna, velika reljefna karta Durmitora i bliže okoline. Proučavanje te karte je najbolji i najbrži način da se stekne jasna slika o masivu ove planine, i o kanjonima Tare, Pive i Komarnice.

Najbolja karta Durmitora za biciklistu je karta "Nacionalni park Durmitor" (1986.) Mihajla Beba Brajovića, u izdanju Nacionalnog parka Durmitor (Žabljak) i Stručne knjige (Beograd).

Ova karta obihvata područje od mosta na Đurđevića Tari na severu do Šavnika na jugu, i od Bistrice (kanjon Tare) na istoku do Trse na zapadu. Stoga je pogodnija za planiranje biciklističkih tura od karte koja se dobija uz knjigu "Durmitor i kanjon Tare, planinarski vodič" Branislava Cerovića, i koja obuhvata samo područje centralnog masiva Durmitora. Ova druga karta je zato bolja za planinarenje, a i pomenuta knjiga je nezaobilazan priručnik svakog ambicioznijeg posetioca Durmitora. Sve pomenuto se može naći na Žabljaku, u prodavnici Nacionalnog parka u neposrednoj blizini hotela "Durmitor".

Saobraćaj slab, asfalt vrlo dobar.

Skretanje za Njegovuđu (desno). Odavde pa do izlaska iz varošice je ravno.

Njegovuđa. Ići pored pilane (putokaz su velika brda strugotine). Iza pilane počinje kraći uspon u borovnjak Zaguline. U šumi postoji samo jedna raskrsnica i na njoj treba ići desno (levo se ide za selo Krš). Sve do Studenaca postoji umeren uspon, uz par kraćih strmijih delova.

Studenci. Kraj asfalta. Na izlasku iza sela u livadi sa leve strane puta postoji izvor odlične vode ali ga je teško uočiti - pitati nekoga ili pažljivo gledati (oko izvora postoji simbolična drvena ograda). Ovde obavezno napuniti čuturice ili bidone, jer na Sinjajevini nema mnogo vode.

Skretanje ka katunu Gomile. Ide se u šumu; odmah počinje oko kilometar dug, težak uspon na Strunjašku glavu, po lošem i rastresitom makadamu.

Gomile. Nešto pre katuna se izlazi na golet: kroz takav pejzaš će se voziti sve do pred Zaboj. Generalno uzevši, odavde pa na sledećih 26km se put spušta, sve do kanjona Tare. Ipak ima dosta napornog goredoliranja (naročito do Zaboja), sa više kraćih ali strmih uspona. Između Gomila i Zaboja ima par katuna.

Zaboj. Par vrlo lepih koliba pored samog puta.

Skretanje sa puta ka Dobrilovini na put ka jezeru. Treba se uputiti desno i uzbrdo, u šumu. Do jezera se potom ide blagom nizbrdicom.

Zabojsko jezero. Odlično mesto za kampovanje. Postoji i izvor, ali je potrebno pažljivo pretražiti obalu da bi se pronašao. Treba gledati na levu stranu, par desetina metara od "centralne" livade koja se spušta do jezera - izvor je leti skoro potopljen vodom jezera.

Od jezera počinje strmi spust kroz šumu ka kanjonu Tare. Izvanredni vidici na Dobrilovinu i kanjon.

Dobrilovina, izlazak na asfaltni put u kanonu Tare. Okrenuti levo, ka Đurđevića Tari. Odatle pa do blizu mosta je blaga nizbrdica ili ravno.

Oko 1.5 km pre mosta, kod poslednjeg tunela, vredi pogledati preko ograde - ispod su smaragdni brzaci reke Ljutice koja je od izvora u pećini, 35m iznad Tare, do ušća u Taru duga samo 100 do 200m. Otprilike odavde počinje i jedina veća uzbrdica od Dobrilovine do mosta (6-7%).

Đurđevića Tara - raskrsnica kod mosta. Desno se preko mosta ide ka Pljevljima, pravo se nastavlja uzbrdo ka Žabljaku. Uz raskrsnicu je restoran sa sjajnim mestima za sedenje i posmatranje okoline.

Uspon ka Žabljaku počinje odmah iza mosta. Najteži deo je dug 10km, nagib je 7-8%. Vozi se kroz šumu pa u popodnevnim časovima ima senke na mnogim delovima. Posle ove deonice se do Žabljaka na 13km goredolira, ipak se više penjući. Značajniji je samo uspon pred samim Žabljakom, dug par km i nagiba 6-7%.

Žabljak

Saobraćaj slab, asfalt vrlo dobar.

Skretanje za Njegovuđu (desno). Odavde pa do izlaska iz varošice je ravno.

Njegovuđa. Iza varošice počinje uspon kroz borovu šumu: ~3km, 6-7%. Potom se sličnim spustom, ali kroz pašnjake, spušta do Bara Žugića. Odatle se do Žabljaka goredolira, usponi su kratki i umereni.

Riblje i Vražje jezero. Vražje jezero je zgodno za kupanje u miru: tamo najčešće nema nikoga. Hlada nema, pa ako se planira duži boravak treba poneti neki zaklon od sunca. Nekoliko stotina metara pre Ribljeg jezera se u blizini puta (sa desne strane) nalazi izvor Srndaljica.

Saobraćaj slab, asfalt vrlo dobar.

Saobraćaj slab, asfalt vrlo dobar.

Skretanje za Njegovuđu (desno). Odavde pa do izlaska iz varošice je ravno.

Vozila su retkost,
asfalt vrlo dobar.

Njegovuđa - raskrsnica u centru, malo pre motela i škole. Skrenuti levo. Do jezera ima par nizbrdica i par uspona koji nisu posebno dugi ni posebno teški.

Posle spusta iz Pašinog Polja (~24km) makadam postaje sve bolji.

Zminičko jezero. Prestaje asfalt, počinje 5km dug uspon kroz šumu ka seocu Pašino Polje. Serpentine, šumski put, relativno zahtevan uspon.

Dobri Nugo - izlazak na asfaltni put Njegovuđa - Riblje i Vražje jezero. (Zbog toga što smo na Kučajevici zalutali, moguće je da je pravo rastojanje nešto manje od ovoga.)

Saobraćaj slab, asfalt vrlo dobar.

Raskrsnica na Velikoj poljani. Levo se ide ka početnoj stanici druge žičare ka Momčilovom gradu a pravo je put za isto mesto - dakle ići pravo. Odmah počinje strm uspon (8-10%) i ulazi se u lepu četinarsku šumu.

Raskrsnica u šumi. Nastaviti polulevo (poludesno se ide ka vidikovcu Ćurevac). Odavde počinje najteži deo uspona (8-10%). Pri vrhu uspona se prolazi ispod žičare, malo zatim se otvara atraktvan ogled na najviše durmitorske vrhove.

Momčilov Grad. Kraj teškog uspona, krajnja stanica žičare. Restoran (terasa sa izvanrednim pogledom na Žabljak i Crno jezero, cene odgovaraju nadmorskoj visini). Odavde se put i dalje penje ali je nagib znatno manji (6-7%)

Vozila su retka. Asfalt je odličan, nov (postavljen 1998/99.) i uzan (jedva malo širi od staze oko Ade Ciganlije).

Veliki Štuoc. Kraj uspona. Levo se odvaja makadamski put ka vojnoj postaji na samom vrhu Velikog Štuoca - pristup zabranjen. Ovo mesto je i vidikovac sa koga se mogu posmatrati kanjon Tare (upravo na ovom mestu je najdublji), Ćurevac, i predeli na drugoj strani kanjona. Nastaviti pravo, asfaltom. Prvo se nekoliko stotina metara goredolira, a onda počinje fantastičan spust ka selu Crna Gora. Prvih 3-4km su vrlo strmi (8-10%) a kasnije je nagib manji. Serpentine, uzan kolovoz - voditi računa da brzina ne ponese. Vozila su retka, ali neko može naići baš u nepreglednoj krivini. Izvanredan pogled na kanjon Tare, Pivsku planinu i Maglić.

selo Crna Gora. Na raskrsnici ispred prvih koliba se završava asfalt. Okrenuti levo, ka kanjonu Sušice (pravo se može do Jezika, par kilometara udaljenog vidikovca iznad spoja kanjona Tare i Sušice). Zamoliti za vodu ako je potrebno - izvora nema sve do dna kanjona.

Spust u kanjon je prilično težak u drugom delu, zbog nagiba i rastresitog makadama.

Planinarski dom na dnu kanjona. Kafanica u domu, izvor ispred (odlična voda). Sušičko jezero u neposrednoj blizini (leti presušuje).

(Povratak ka Crnoj Gori? Nagib na usponu je 8-12%, i zbog lošeg makadama vožnja je izuzetno teška - ali moguća, uz odgovarajuću kondiciju. Što se brzine tiče, nema mnogo razlike između vožnje i guranja: od doma do vrha uspona u blizini Crne Gore je potrebno između 45 minuta i sat vremena angažovanog pedalanja/hodanja.)

Put u blizini doma počinje da se penje uz suprotnu stranu kanjona. Uslovi (nagib, makadam) su slični kao i pri spustu što znači da je teško, posebno početak. Ipak, ovaj uspon je nešto kraći. Usput ima puno malina.

Kraj uspona. Uskoro se nailazi i na sjajan vidikovac iznad kanjona. Odatle se može videti i mesto na kome se on spaja sa kanjonom Tare. Nešto dalje se u šumi nailazi na rampu. Nije baš jasno zbog čega je tu, ali je definitivno treba podići i proći dalje putem.

Nedajno. U selu počnije asfalt, ali posle par kilometara ga ponovo zamenjuje makadam. Pejaž su travnati brežuljci preko kojih prelazi put, stalno dobijajući na visini. Lepo i ne preterano teško goredoliranje. Ubrzo posle početka makadama ulazi se i u šume Milogore. Uspon.

Raskrsnica u šumi. Treba skrenuti levo (desno se ide ka Rupama i Crkvičkom polju i zatim se spušta do Šćepan-polja). 500m dalje počinje asfalt. Odatle do Trse se spušta kroz prelepu bukovu šumu.

Trsa. Kafana, pošta, i ne mnogo više od toga. Iz Trse se može spustiti i u kanjon Pive, do Plužina, atraktivnim i dobrim makadamskim putem (serpentine okačene o stranu kanjona, tunelčići kao na maketama železnica, pogled na azurnu vodu jezera).

Idući ka Pišću, iza Trse počinje par km dug uspon (6-7%). Lepi vidici na Pivsku planinu.

Pišće. Od sela počinje uspon sa nagibom 7-8%. U obližnjoj planini Postol nalazi se Grotna pećina, pravi podzemni soliter sa više spratova. Čobani tamo sklanjaju ovce.

Kraj asfalta. Uspon se nastavlja po makadamu. Na izlasku iz Todorovog dola (otprilike 10km od Pišća) na prevoju Prijespa se otvara pogled na Prutaš, jedan od najlepših durmitorskih vrhova (naizmenično brazde tvrdog krečnjaka i mekšeg peščara). Malo iza Prijespe, već nadomak Vodenog dola, otvara se pogled na Šarene Pasove (horizontalni, zatalasani pojasevi trave i kamena), Škrčko ždrijelo (iza koga se skrivaju Škrčka jezera i završetak kanjona Sušice), kao i na najviše vrhove durmitora: Đevojku, Bezimeni vrh, Bobotov kuk... U Vodenom dolu (pred početak spusta u Dobri do) se levo od puta, na mestu Vodeni krši, nlaze tumuli - ilirske nadgrobne humke, najverovatnije iz bronzanog i gvozdenog doba ili sa početka Nove ere.

Mala verovantoća da se sretne neko vozilo. Makadam umereno težak/ težak za vožnju. Od Sedla ka Stožini postaje sve bolji.

Dobri do. Kraj spusta, početak uspona na Sedlo. 6-8%. Na početku uspona se prolazi pored izvora Šarban (levo od puta).

Prevoj Sedlo. Izvrstan pogled na Dobri do. Odatle počinje spust koji traje praktično sve do izlaska na put Šavnik-Žabljak, desetak km dalje. Izvanredni vidici.

Otprilike 1.5km od Sedla je izvor Studenac, desno ispod puta. Mesto se prepoznaje po maloj drvenoj tabli i klupi sa koje se pruža pogled na Valovito jezero i na atraktivni vrh Stožina.

Saobraćaj slab, asfalt vrlo dobar ili dobar.

Raskrsnica kod Vražjeg jezera - ići pravo. Uskoro počinje spust

Donja Bukovica. Kraj spusta, raskrsnica. Tabla kaže: Šavnik pravo, Mljetičak-Šavnik desno. Ići desno (ona prva varijanta je preko Boana). Odmah se prelazi mostić. Počinje blag uspon.

Izvor desno (spomen-česma narodnom heroju Danilu Jaukoviću). Počinje uspon od 6-7%.

Kraj uspona (postoji i jedna kraća nizbrdica na 20. km). Kilometar dalje se prvi put otvara pogled na planine iznad Šavnika.

Mljetičak. Preko puta kafane se na livadi (desno) nalazi spomenik. On obeležava mesto na kome su 1840. ustanici iz Drobnjaka, Uskoka i Morače ubili Smail-agu Čengića.

Počinje oštar spust, serpentine. Oprez - iza nepreglednih krivina se može naići na goveda ili na automobil. Na 30. i 33. km iza krivina vrebaju opasne rupe u asfaltu.

raskrsnica na kojoj se spaja put koji ide preko Boana. Produžiti pravo.

Na jednoj krivini se na desno odvaja put za Petnjicu i kanjon Komarnice. Taj kraj je vredan posete, ali traži jedan dan vremena - oko 7km daleko je ulaz u fantastični kanjon Nevidio, poslednji osvojeni evropski kanjon. Malo dalje počinje i kanjon Komarnice.

Šavnik. Lepa mesta za odmor uz reku Bukovicu. Put vodi i pored hotela "Šavnik" koji ima lepu kafanu na terasi. Odmah posle varošice počinje uspon na Krnovo polje (7-8%), dug 18km (uz 1-2km spusta na sredini). Na prvom delu uspona postoji uređen izvor, desno ispod puta.

Par km iza Šavnika je i raskrsnica na kojoj ne treba ići desno, na novi put ka Nikšiću, nego se držati starog puta.

Krnovo polje, kraj uspona.

Posle jednog mostića treba napustiti asfalt koji vodi Nikšiću i skrenuti levo, na makadam (relativno blizu se u tom pravcu vidi par kuća).

Slediti makadam koji s vremena na vreme prolazi pored katuna. Sa leve strane su litice Gackovih greda, na čijem kraju se već posle nekoliko kilometara vide kupa Velikog i Malog Žurima. Uspon je skoro konstantan ali nije naročito oštar. Posle Malog Žurima sa put spušta u Bare Bojovića.

Mala verovantoća da se sretne neko vozilo. Makadam težak/umereno težak za vožnju.

Mala Piperska Lukavica. Dolina koja vodi ka jezeru. Nekoliko katuna. Odatle do jezera ima goredoliranja (ipak sa više penjanja). Oko 2.5 km pre jezera, na mestu zvanom Nikšin kiljan se desno od puta u livadi vidi kameni sto sa stolicama. U njegovoj blizini je izvor.

Kapetanovo jezero. Od jezera se treba vratiti nazad istim putem do Bara Bojovića.

Prekid asfalta, počinje makadam dug 2km. Potom opet ima malo asfalta, pa malo makadama. Ovo je zona rudnika boksita Zagrađe, do čijeg se površinskog kopa uskoro dolazi. Miniranje se obavlja tri puta dnevno i tada je put zatvoren. Raspored miniranja: 10-11, 13-14, 16-17h. Zvučni znaci prilikom miniranja:
prvi signal: jednom dugo - minske bušotine napunjene
drugi signal: dvaput dugo - mine spremne za paljenje
t-t-treći signal: triput dugo - početak paljenja
četvrti signal: jednom kratko - kraj miniranja
(Čisto radi potpunosti: BUMM! - mine upravo eskplodiraju. Ovo ne želite da čujete dok ste u zoni kopa.)

Na izmaku kopa je raskrsnica; pravo se ide za Župu, desno za Nikšić. Od rudnika se vozi širokim asfaltnim putem i ubrzo se sa prevoja ukazuje Nikšić, prostrt u dubini kao na dlanu.

Saobraćaj nešto jači. Asfalt vrlo dobar.

Počinje 5km dug uspon ka Trubjeli (6-8%). Posle uspona se spušta oko 4km (uz jedan kraći uspon) a otom se goredolira po kraškoj zaravni, blago se penjući do Vilusa. Nije naporno ako čovek nije umoran, a ako jeste, prilično dosadi.

Vilusi. Simpa kafanica u centru sela, malo morske atmosfere iako je more još daleko. Iza Vilusa počinje nešto više od 3km dug uspon (6-8%). Pošto se vozi kroz šumu, penjanje olakšava hladovina koja već u tri popodne zapljusne put. Deonica od Vilusa do Risna je vrlo lepa.

Osečenica. Pored puta je rezevoar vode napravljen betoniranjem vrtače. U blizini rezervoara i ispod puta je izvor. Niske stene iznad puta su zgodne za ručak sa pogledom. Malo dalje počinje sjajan spust ka Grahovu.

Raskrsnica. Desno se ide za Grahovac a treba nastaviti pravo, za Grahovo. Jedan od autobusa za Igalo prolazi ovde oko 16:50h.

Grahovo. Kraj spusta. Kafić je u kamenoj kući sa leve strane puta, u senci ogromnog drveta. Iza Grahova se vozi kroz Dragaljsko polje, krivuda se kroz drvorede i između imanja ograđenih niskim kamenim zidovima. Put se još uvek se spušta ali lagano - zgodno za opušteno uživanje u ovom komadu crnogorske Provanse.

Raskrsnica u Dragaljskom polju. Do Risna se može i desno, preko Crkvica, ali je tuda malo duže i malo teže, sa dosta makadama. Zato je bolje nastaviti pravo.

Kraj blagog spusta. Počinje makadam i blag uspon.

Kraj makadamskog komada, opet asfalt, počinje oštriji uspon kroz šumu (7-8%). Prvi kilometar je najstrmiji, kasnije je nagib manji. Pogled na Dragaljsko polje i obližnje kraške oštrice.

Počinje spust - najpre blag, posle dva km postaje oštar.

Ledenice - crkvica Svetog Nikole. Ivanredan vidikovac - odavde se prvi put ukazuje Boka Kotorska, 550m ispod.

Odavde počinje i najlepši deo spusta do Risna (12km). Treba biti oprezan - kolovoz je uzan, ima puno nepreglednih krivina. Oluje i pljuskovi su ovde česti, a tada je najbolje zaboraviti na silazak i sačekati na nekom zgodnom mestu, jer asfalt biva tako klizav da se po njemu uz pristojan zalet može u patikama klizati po dva-tri metra. Za bicikl je ova deonica kao stvorena (kad je suvo, naravno) ali treba biti obazriv i ne dozvoliti da brzina previše ponese. Ma koliko lud ovaj put bio, lokalci njime voze čak i kamione sa prikolicom, o autobusima da i ne govorimo. Vozila se mimoilaze uz skoro obavezno vraćanje i manevrisanje jedne strane, pa je jasno da kolovoz nije dovoljno širok za balet u krivini pored nekog teškaša.

Sa desna se uliva put preko Crkvica.

Izvor sa leve strane puta. Voda polako teče pa se dešava da bude gužve.

Kamp Naluka (desno, posle prelaza preko reke Kostanjice).

Kamp (levo, uz obalu)

Herceg-Novi